На Дан независности, Филхармонија звуком прича причу о периодима који су претходили празнику.

„Нема таквог места у мојој земљи“ одјекнуло је на крају концерта Косовске филхармоније у понедељак увече на 17. годишњицу независности Косова док су блистави папири у бојама заставе експлодирали у ваздуху. Ово је била кулминирајућа порука којој је претходило путовање премијера домаћих композитора, који кроз звуке преносе историју земље. Под руководством Бакија Јашарија, маестрално свирање Шкелзена Бафтиарија на клавиру и задивљујуће интерпретације мецосопрана Флаке Горанција, од премијера Марка Качинарија, до премијера Плавокосог Краснићија, Либурна Јуполија и Кораба Шаћирија, отворена су поглавља епохе и звука кроз епохе и догађаје.

Делима која се враћају на пејзаже рата, на трагедије албанских породица и која доносе класичну музичку традицију земље, Косовска филхармонија је прославила 17. годишњицу независности. Традиционални концерт који се одржава сваке године на историјски датум земље донео је у „Црвену салу” Палате омладине и спорта садржајан репертоар пун порука. Последњи, у пратњи око 120 извођача на сцени, био је о љубави према домовини.

Новим радовима, али под старим условима, Косовска филхармонија је показала величину установе на историјски датум. Поред професионализма музичара који се показује на сваком концерту установе, овога пута је приказан и потенцијал младих композитора земље. Премијерно су изведена три дела, заједно са оним Марка Качинарија.

Концерт је био свечанији него иначе. На самом почетку изведена је химна Косова, дело композитора Мендија Менђићија. Предвођен диригентом Бакијем Јашаријем, уметнички део је почео „Илирском свитом” Марка Качинарија. Дело је премијерно изведено поводом 90. рођендана покојног композитора.

Диригент и композитор Баки Јашари, који је био на челу овог концерта, рекао је да је ово дело једна од четири премијере које су посебност концерта. 
„Из године у годину физиономија програма је претрпела промене, али овог пута посебност програма су премијерна дела косовских композитора, почев од покојног Марка Качинарија са 'Илирском свитом' коју је премијерно извео, у оркестрацији композитора Криста Лекаја.

Сваки рад је донео јединствен дух. Следеће поглавље је дело „Фантазија за клавир и оркестар“ Плаве Краснићија, где је солиста био пијаниста Шкелзен Бафтиари. Његова кратка соло игра је увод у дело. То је махнит улаз који се гаси и понавља изнова и изнова. У овом модерном делу, постављање звукова клавира одјекује у духу џеза и лепо комуницира са харфом.

Аутор овог дела, Плавуша Краснићи, најавио је да се на почетку налази лајтмотив који се развија кроз цело дело.

„Дело сам написао током 2017-2018, две године интензивног, веома напорног рада. Формално, то је 'Фантазија за клавир и оркестар', тако да главну улогу има пијаниста.

Краснићи је рекао да је посао одлично изведен.

„Био сам и на пробама, јако ми се допало. Пре свега, честитам пијанисти Шкелзену Бафтиарију, диригенту Бакију Јашарију и целој Филхармонији. „Нисам очекивао тако добар наступ.

У интерпретацији овог дела, Шкелзен Бафтиари је после осам година наступио као солиста са оркестром. Године 2017. био је завршни солиста фестивала „Шопен клавир фест“, који сада већ традиционално свој завршни концерт изводи у сарадњи са Косовском филхармонијом.

Према речима пијанисте из Северне Македоније, аутор дела је у њему показао музичку зрелост.

„Када је Блонди писао ово дело, био је студент, али показује велику зрелост у раду, показује велику музикалност. Комад за клавир је изазован, али и сам је свирао клавир и погодан је за руку, иако веома тежак. За пијанисту је лако научити, а свирати је задовољство. „Такође, оркестарски део је лепо, савршено написан.

Премијерно је изведена и симфонијска песма „Мизер – Речак“ Либурна Јуполија. Прва тема дела под називом „Јутарња опсада“ доноси ситуацију пуну напетости у којој се помињу имена жртава, носећи са собом слике узастопних падова кроз глас и звук. Незаустављиви су напади, илустровани снажним звуцима бубњева у музичком делу који је композитор Јуполи назвао „Гранада и рације“. 
У "Погубљењу Бануша" уз симфонију звукова долазе слике језивог чина. После шокантне буке, настаје тишина. А онда звуци говоре о болу који се сваки пут погоршава. Делује као својеврсно херојство за пале када Хор понавља имена жртава масакра у Рачку. Интонација гласа подсећа на симболику фолклоризама у случају рата на Косову, али су у Јуполијевом делу обрнуте на крају и представљају максималан контраст са болом. „Уништење села и куће Садика Османија“, „Трагична колона“ и „Масакр у Бебушовој јами“ били су наслови последњих делова дела „Мизер – Речак“.

Било је изузетно емотивно. Диригент Јашари је рекао да је овим делом, на свечаном концерту, обележено помен жртвама рата.

„Моћно дело је било „Мизер – Речак“ Либурна Јуполија, где, наравно, није било уобичајено да концерти на којима славимо уз свечану музику имају драмско дело које описује ужас масакра у Речку, где Филхармонијски хор има улогу да изговори сва имена оних који су тамо пали, и то га наравно чини веома дирљивим.“ То значи да иако славимо независност и осећамо радост и понос, наравно да никада не можемо заборавити жртве кроз нашу историју. „Зато је и ово дело овде нашло своје место и променило физиономију програма.

Својеврстан омаж жртвама био је и „Диес Ирае” из „Месса да Рекуием” Ђузепеа Вердија. Изузетно моћан хорски комад, химна сакралног репертоара и једна од најпознатијих мелодија ове врсте певања.

Још једна слика стварања класичне музике домаћих композитора била је кантата „И мири и мотрес“ Кораба Шаћирија, која је била још једна премијера овог концерта. У делу за солисту, хор и оркестар мецосопран 
Посебну емоцију својој причи дала је Флака Горанци. На стихове Илира Шаћирија, дело се бави трагедијом на албанском венчању.

Диригент и композитор Баки Јашари тему дела сматра делом албанске историје.

„Веома занимљива кантата, која произилази из традиције албанске музике, из карактеристика које разликују наш народ од других народа. Солиста Флака Горанци сјајно је одиграла улогу сестре која природно оплакује брата због трагедије која се догодила на сам дан њиховог венчања. „Ова историјска тема је такође део пртљага нашег развоја, наше традиције.

Концерт је завршена „Венди им” Валтона Бећирија, компонована на тему песме Рашида Краснићија „Малленгјими”. Експлозија светлуцавог папира у бојама косовске заставе била је завршни знак концерта. Нити је био величанственији од звука последњег стиха који је изведен, нити га могу засенити лоши услови у којима Косовска филхармонија ради већ 17 година, која увек обележава сваки празник или историјски датум.