Бијенале цртежа спаја културе у заједнички уметнички језик

Међународна сцена уметности, односно цртеж као медиј, спаја се са албанском уметношћу у трећем издању Међународног бијенала цртежа у Приштини. Догађај, који се увек све више уобличава у свакој организацији, ове године је показао свој одјек ван граница. Укупно 34 уметника придружило се овогодишњем нарацији догађаја.

Постоје различити стилови и духови. Али визуелна уметност као медиј их спаја. Као и традиционално, на отварању манифестације проглашена су три победника за своје радове.

Уметница Александра Гиерага освојила је главну награду под називом „Гјелош Ђокај“. Рад вишедимензионалног пољског уметника делује колико апстрактно, толико и поетично. На белој позадини цео наратив је изграђен црним ознакама.

За своје радове награђени су и Пољак Анџеј Бжегој и Хрват Игор Модрић. Рад првог је као мапа виза. С друге стране, Модриков рад приказује два тела различитих људи. Техника је чисто цртање у делима оба уметника.

У појединим радовима је било комбиновања техника, које се, по оцени жирија, нису могле узети у обзир у њиховој оцени.

Жири су чинили хрватска уметница Марион Рихтер, професор графичког дизајна Агим Салиху и професор скулптуре Артан Пећини.

Потоњи је рекао да многи радови који су урађени веома добро, нису узети у обзир у оцењивању, јер су превазишли технику цртања.

„Мислим да је то веома занимљива изложба, веома суптилна, јер се ослања само на један медиј, а то је цртеж. Ми као жири смо се трудили да се држимо овог медија. Има ту доста доброг рада, али са становишта израза, медија, они превазилазе технику цртања и то је разлог зашто нису били победници. У овом случају, поштовали смо технику цртања, покушали смо да на основу наше процене проценимо три најистакнутије технике цртања и шта су три одабрана рада”.

Сваки рад изложен у оквиру Бијенала цртежа у Галерији Факултета уметности био је јединствен наратив.

Неке личе на архитектонске конструкције и оне које имају тенденцију да израњају из површине дела коришћењем текстила. Све ово јасно даје до знања да неким радовима заправо није место на оваквом бијеналу које је у потпуности посвећено цртежу као медију.

Дела као да комуницирају, али и сукобљавају се са радовима међународних уметника. Има 19 страних и 15 домаћих уметника.

Уметник Албулен Незири изложио је на Бијеналу дело „Вибрими“, апстрактно дело настало ове године.

„Комбинована техника акрила на тканини, али и графике као и неколико различитих врста маркера. То је апстрактна тема. Вибрације су једна од тема којима се бавим у последње време, али већих димензија. Ово је једно од дела најмањих димензија”.

Изложба је имала два кустоса. Нисрет Гјуркај се бави радовима међународних уметника, док се Зени Баллазхи бави радовима домаћих уметника.

Балажи је на сцени изразио да је тешко радити са два кустоса у једном концепту. Он је рекао да их је простор Галерије Факултета уметности у Приштини ограничио на укључивање већег броја уметника.

Последње издање Међународног бијенала цртежа одржано је у Националној галерији Косова. Камуран Горанци, председник Удружења ликовних уметника Косова, које организује Међународно бијенале цртежа, рекао је да је ГКК ове године одбио ту манифестацију, али је најавио да је Општина Приштина ово Удружење учинила својим домом, дајући обезбеђен простор у палата младости.

Горанци је рекао да је ове године уочен својеврсни ехо манифестације кроз веће учешће међународних уметника.

„Ове године је појачан одјек овог бијенала. То га је подигло на много шири ниво на међународном нивоу. Ове године имамо 23 међународна уметника и 11 је са Косова. Овај број показује да бијенале добија своју интернационализацију. Цртеж је осетљива конструкција, није сликање. Виза се тамо проучава, многи ствараоци и људи то не разумеју, али стручни жирији то наглашавају и цене”.

Један његов рад је такође био изложен, али је био ван конкуренције Бијенала.