КОХА.нет

ИЗРАЗИТИ

Николетин Гиуффреди са хармонијом кларинета и клавира

Крунисање овог издања Међународног фестивала кларинета на Косову поверено је италијанском кларинетисти Кораду Ђуфредију, виртуозу светски познатом по изузетном таленту и посвећености кларинету. Гиуффредијево путовање кроз свет класичне музике није ништа мање него изванредан итинерар.

Али за косовску публику, његовом наступу, који је обележила ретка комбинација техничке бриљантности и суптилног разумевања музике, придружио се и Федерико Николета, италијански пијаниста страствено одан камерној музици.

Вече је почело концертном фантазијом Вердијевим „Риголетом”, Луиђија Басија, који је представљен као динамизам који је Ђуффредијевом кларинету и Николетином клавиру презентовао различите орнаменте и звучне варијације. Затим је дошао ред на други чин са још једном фантазијом, али овога пута са Пучинијевом „Тоском” Микелеа Манганија, која је била и премијера и омаж у част 100. годишњице смрти композитора Ђакома Пучинија.

Пауза од неколико минута наступила је као интермецо за најаву другог дела концерта, за који су резервисана дела 20. века „Соната за кларинет и клавир” Франсиса Пуленка почела је као композиција камерне музике која је дала боју мрак који је завладао у Атељеу Палате омладине и спорта у Приштини.

„Рапсодија у плавом” Џорџа Гершвина била је сигнал да се концерт ближи крају, али не и крај. Гиуффреди и Ницолетта су кроз ово дело пренели присутну публику на неколико минута у Њујорк 20-их, уз загрљај класике, џеза и блуза. Дело се појављује као уредно оркестрирана какофонија са бриљантношћу Гершвина, који успева да комбинује жанрове са лакоћом стварајући софистицирани музички пејзаж.

Сам уметник је био веома задовољан топлом добродошлицом коју је дочекао на Косову и истакао је одушевљење приштинске јавности.

„Било је то дивно искуство, први пут сам на Косову. Заиста сам уживао у људима, студентима кларинета и њиховом ентузијазму, а то ми много значи јер је сврха уметника да окупља људе кроз музику.“

За вечерашњи репертоар, он се сам побринуо да јавности Косова донесе нешто посебније.

„Овај репертоар који смо вечерас свирали ми је најдражи, јер сам Италијан, па концерт обично почињем фантастичном Вердијевом опером „Риголето”. Ово вече је било посебно и по томе што смо премијерно извели „Тоску” Микелеа Манганија, јер се ове године навршава 100 година од Пучинијеве смрти. Док у другом делу третирам кларинет у стилу прошлог века, онда ми се допада сва музика написана за кларинет, која се допада и публици и зато је синоћ била спектакуларна”.

Чак и за Федерика Николету, као Гиуффредијевог корепетитора на клавиру, Приштина је била топла од почетка, па тако и сала у којој је свирао.

„Било је фантастично и заправо сала са овим светлима која иду уз последњи део смо играли 'Рапсодију у плавом'. Такође смо били узбуђени што смо први пут свирали 'Тоску' Мицхелеа Манганија, увек је мистерија представити нови комад јер не знате да ли ће се свидети публици или не, али мислим да јесте, надам се! ” .

У међувремену, Малбора Крајку, са Међународног фестивала кларинета на Косову, изразила је задовољство овим четвртим издањем, као и чињеницом да је ове вечери састав публике превазишао границе Косова.

„Данас је завршно вече четвртог издања „Међународног Косова кларинет феста“, успели смо да направимо фантастичан дуо концерт познатог кларинетисте Корада Ђуфредија, уз клавирску пратњу Федерика Николете. Гиуффреди долази на Косово први пут да би наступио и дочекала га је публика, у којој смо имали и госте из Албаније, Северне Македоније и Словеније, који су дошли само да чују Гиуффредија. Посебност ове вечери, између осталих, било је и то што је први пут у каријери одсвирао неко дело које је одабрао да свира на Косову”.

Наступ Ђуфредија и Николете, заједно са пажљиво одабраним репертоаром, толико се допао публици да је приморао извођаче да се три пута заредом врате на сцену уз аплаузе и овације.