Економисти процењују да развој индустрије карактеришу структурна ограничења, док председник Привредне коморе каже да улазак на слободно тржиште енергије ствара проблеме локалним произвођачима.
Резана Божлани
Промет прерађивачке индустрије наставља да бележи позитивне трендове, али са малим утицајем на повећање броја радних места и величину повећања увоза. Током августа ове године, овај сектор је доживео пораст од 4.25% у поређењу са истим месецом претходне године. Док су други економски сектори, укључујући екстрактивну индустрију, имали већи раст, са 11.3%.
Економиста Фидан Ћерими каже да се прерађивачка индустрија на Косову суочава са структурним ограничењима.
„Производна индустрија на Косову је доживела развој последњих година, али тај учинак не карактерише континуирани раст, већ флуктуације и структурна ограничења. Имали смо периоде када је промет растао и производна активност се повећавала, али то није увек било праћено одрживим ширењем производних капацитета и стварањем радних места у овим секторима“, изјавио је Ћерими.
Према речима Ћеримија, неравноправна конкуренција штети локалним произвођачима.
„То јест, као слободно тржиште, имамо ванредне проблеме као локални произвођачи, јер се суочавамо са неравноправном конкуренцијом. Произвођачи у другим земљама имају много веће капацитете, што им омогућава да производе по нижим трошковима. То је унутрашња слабост, коју морамо смањити или чак елиминисати кроз економске и подстицајне политике, подржавајући локалне произвођаче у повећању продуктивности, повећању броја запослених и побољшању одрживости снабдевања“, оценио је он.
А председник Привредне коморе, Лулзим Рафуна, каже да је улазак на слободно тржиште енергије довео произвођаче у неповољан положај.
„Упркос чињеници да смо тражили прелазни период како бисмо им олакшали улазак на слободно тржиште, јер је сам улазак на слободно тржиште требало да има циљ проналажења електричне енергије по нижој цени него што су је имали, али знамо да је цена регулисана тржиштем, и у тренутку када су ушли на слободно тржиште, суочили су се са много вишом ценом, а суочавање са вишом ценом довело је предузећа у неповољан положај јер су им се повећали трошкови пословања“, нагласио је Рафуна.
Председник КЦК-а сматра да је неопходно изградити пакет који би помогао произвођачима.
„Ово је био наш захтев влади Косова да изради пакет, јер и ми доживљавамо инфлацију баш као и грађани Косова, а и за предузећа смо тражили да израде пакет са конкретним мерама које ће помоћи предузећима“, рекао је Рафуна.
Према подацима Владе Косова, извоз производа прерађивачке индустрије повећан је са 398,5 милиона евра у 2020. години на 736,9 милиона евра у 2022. години. Али уз повећање извоза производа из ове индустрије, повећан је и ниво увоза. За исти период, влада каже да је увоз ових производа повећан са 3,6 милијарди на 5,24 милијарде евра.