Инфлација у марту забележила је годишњи раст од 6.7 одсто у поређењу са мартом прошле године. Према подацима Агенције за статистику, повећање је погодило широк спектар производа и услуга. Док се грађани жале на повећање цена, економисти траже од Владе да инвестира у повећање пољопривредних капацитета.
Избијање рата у Ирану, који је погодио неколико земаља на Блиском истоку, дало је подстицај расту потрошачких цена за месец март.
Званични подаци показују да су цене порасле за 6.7 одсто у марту ове године, у поређењу са мартом прошле године.
Подржите ВРЕМЕСачувај истину.
Професионално новинарство је у јавном интересу. Ваша подршка му помаже да остане независно и кредибилно. Допринесите и ви. 1 евро прави разлику.
Писмо читаоцу — Зашто тражимо вашу подршку ДопринеситеПрема подацима Косовске агенције за статистику (КАС), раст је утицао на широк спектар производа и услуга, али највећи утицај су имале услуге везане за опрему за лични превоз, које су порасле за 42.5 одсто.
Значајно повећање је такође забележено у снабдевању водом и услугама везаним за становање, електричну енергију и горива.
Цене су значајно порасле у категорији хране и основних производа.
Месо, воће, поврће и млечни производи доживљавају континуирани раст.
Према подацима АСК-а, који се разликују од података са тржишта, један килограм меса у марту је тргован по просечној цени од 12.91 евра.
На основу података са тржишта, цена је још виша, при чему се килограм меса продаје за око 14 евра.
Различите цене су такође представљене за нафту.
Према подацима АСК-а, литар уља у марту је коштао 1.73 евра, док се на пијацама у петак литар уља трговао за око 1.85 евра.
Иако је на тржишту забележен и раст цене паприка, према подацима АСК-а, она је нижа него прошле године за око 30 центи, односно 3.11 евра по кг.
Међутим, на пијаци се килограм паприке продаје за 5.29 евра, а парадајза за 4 евра.
Али, и ова цена се разликује од оних на зеленој пијаци у престоници.
„Килограм (паприке) овде може да кошта од 3.50 евра до највише 4. На пијацама су цене веома високе. Али то зависи од купаца, јер 90 одсто иде на велике пијаце, не посећују зелену пијацу и за њих су ствари другачије“, рекао је један од продаваца на пијаци.
И, грађани се жале да не могу да саставе крај с крајем након повећања цена.
„То су нормална повећања, али шта могу да урадим, јер је све повећано. Храна је повећана јер неки људи не могу да је приуште. Они са две или три плате не могу да је приуште, а камоли они са једном платом“, рекао је један грађанин.
„Шта ћеш да купиш, ако Бог да, све је скупо. Нема инспектората, нема сен. Пијаце, данас је цена, купи, сутра је скупо“, каже други.
Према речима економисте Пелумба Чолакуа, Косово се суочило са три велика инфлаторна шока у последњих пет година, а опоравак од тих шокова захтева време.
„Влада би требало пажљиво да преиспита и проучи своје развојне стратегије како би постепено повећавала и консолидовала своје пољопривредне капацитете, док би се, што се тиче снабдевања, требало више фокусирати на склапање дугорочних уговора, што би омогућило стабилизацију цене снабдевања, а не на привремене и ад-хок интервенције које штете коначној цени производа“, рекао је Чолаку.
Подаци за март показују да је инфлација и даље широко распрострањена у многим секторима привреде, повећавајући притисак на џепове грађана и смањујући куповну моћ.