Непокривени трошкови мајчинства

Поједностављивање материнства као индивидуалне потребе којом се држава не бави процветало је тржиште приватних гинеколошких болница. Јавни центри у регионалним болницама запошљавају гинекологе, али углавном лече жене са ниским економским примањима, али нису први избор већине жена у процесу порођаја. Међутим, они су често последња станица када приватне болнице не успеју да заврше лечење

Цена мајчинства на Косову се често сматра питањем које припада појединцима и да је изградња здравствене политике за њих непотребна.

Поједностављивање материнства као индивидуалне потребе којом се држава не бави процветало је тржиште приватних гинеколошких болница.

Јавни центри у регионалним болницама запошљавају гинекологе, али углавном лече жене са ниским економским примањима, али нису први избор већине жена у процесу порођаја. 

Међутим, они су често последња станица када приватне болнице не успеју да заврше лечење.

А у јавном систему гинеколошке службе су често јасно неструктурисане. 
У комбинацији са ниским степеном поверења и не баш завидном хотелском индустријом, овај сектор у многим димензијама не успева да конкурише приватном систему.

Цена трудноће је висока. Држава се ни најмање не труди да женама у оваквом стању обезбеди сигурне услуге у јавном сектору где би те услуге добиле бесплатно.

Министар здравља Арбен Витиа каже да постоји више разлога што у фази трудноће велики део жена троши велике суме новца на праћење стања плода који ће оживети. 

Једна од њих помиње и недостатак гинеколога, али и заинтересованост професионалаца овог профила да се баве рутинским контролама у јавном систему.

„Поред Универзитетског центра, имамо гинеколошка одељења у регионалним општим болницама у Републици Косово. Али поред тога имамо и центре примарне здравствене заштите за пружање ових услуга. Нажалост, ако пођемо од последњег што сте рекли, ови центри за примарну здравствену заштиту немају, да тако кажем, пуни капацитет из више разлога. Један од разлога је и то што велики део жена, због могућности финансирања, не иде у ове центре већ иде у опште болнице или приватни сектор где сматрају да су услуге боље. Други проблем је изазов у ​​овим центрима да запошљавају гинекологе. У појединим општинама су конкурси расписивани више пута, али гинеколози, јер не желе да раде само у амбулантном делу рутинских посета трудница, нису исказали интересовање да се запосле у овим центрима, па је њихова идеја била или да се запосли у регионалним болницама или у ККУК-у“, рекао је Витиа

Ови и други проблеми, али и оно што министар Витиа назива одлукама и слободним избором жена, терају жене да чак и за рутинске посете траже лекаре у својим приватним ординацијама.
Али административно упутство које је 2017. године издало Министарство здравља, а затим измењено 2020. године, не дозвољава медицинским центрима примарног нивоа да ангажују гинекологе.

У члану 14. овог законског основа помињу се медицински профили који су предвиђени на примарном нивоу здравства. 

Гинеколози се тамо не помињу. Међутим, дозвољен је наставак рада професионалаца у овој области до њиховог пензионисања.

„Специјалисти из других области могу да наставе да раде у КПСх као консултанти породичним лекарима до пензије“, каже се у Административном упутству.

Изузеци од овог административног упутства су центри породичне медицине који имају породилишта, којих тренутно има неколико широм Косова.

Ово административно упутство је нападнуто у Уставном суду од стране Општине Приштина, али је овај суд захтев прогласио неприхватљивим.

Трошкови трудноће су често неприуштиви за велики део жена.

Мишљење створено за чак и рутинске посете које се обављају у приватном сектору ставља оне који их немају у неповољан положај.

Тешкоће жена

Калтрина Реџепи Драгуша је истраживач на Институту за истраживање и људска права.

Приказује тежак пут жене која жели да постане мајка и која у већини случајева, у главним фазама здравља, нема подршку државе или јавних институција.

„Посете су веома скупе. Минимум за такву лекарску посету је 20 евра, а како смо чули, посета приватној клиници кошта и до 50 евра. Ово је веома скупо за наш буџет јер се зна да већина породица има исподпросечна економска примања и без урачунавања додатних претрага скупи лекови могу достићи и до 100 евра за посету, што је веома скупо. Због тога би Министарство здравља требало да направи што већу промоцију јавног здравља и омогући женама да ове посете врше у Центрима породичне медицине. Исто тако, када жене иду на порођај у ККУК, онда имају боље олакшање и гостопримство јер се ствара утисак да ако имамо приватног лекара код кога смо обављали посете, онда је он могао да утиче да имамо бољи третман у Гинекологији и ККУК а не ако не посетимо ове лекаре“, рекао је Реџепи.

За годину дана на Косову се роди око 22 деце.

Око 19 хиљада њих, према званичној статистици, рођено је у државним болницама.

Министар Витиа каже да ова статистика показује да жене и даље поверавају процес порођаја јавном сектору.

„Међутим, што се тиче посета, можемо рећи да је јада јер се велики део жена опредељује за ове посете у приватном сектору, док што се тиче рађања могу да кажем да је јавни сектор и даље најпоузданији сектор. Негде око 92-3 одсто свих порођаја је у јавном сектору. Од тога 40-45 одсто у општим болницама и негде око 45 одсто у ККУК-у”, рекао је Витиа.

Међутим, директор Гинеколошке клинике у ККУК-у Зеф Ндрејај признаје да је висока статистика јавних порођаја повезана и са њиховом високом ценом у приватним болницама. 

Његова нада да ће тако висок проценат порођаја имати и рутинске посете везана је за један од највећих здравствених пројеката на Косову који је обећаван најмање деценију и по, али није успео да се реализује.

„Приватна интервенција је веома скупа. Царски рез кошта хиљаде евра. Док сте на гинекологији бесплатно. Потпуно је бесплатно. Други разлог је тај што се провере обављају приватно, али се овде рађају, вероватно само чест приступ приватном, док је овде велики ток. Пуно је пацијената, много тече, а ти мало упаднеш у заседу. Она је највећи разлог. Али то је повезано и са недостатком здравственог осигурања. Јер ако имамо здравствено осигурање и оно почиње са систематским контролама трудноће, онда је то добар начин да се иде на рутинске, редовне контроле у ​​јавном сектору. Али велики прилив је због недостатка времена, не могу предуго да чекају и да оду приватно“, навео је Ндрејај.

Промоција јавних услуга везаних за здравље и негу трудница често је скоро нула.

Велики број приватних болница

У Приштини, главном граду Косова, највећи број приватних болница је у области гинекологије и велики је број приватних гинеколошких клиника за рутинске услуге.
Али директорка Гинекологије се не слаже са чињеницом да се један број жена опредељује за приватни сектор чак и за врло једноставне услуге које у нормалним условима јавни систем нема проблема са обављањем.
„С овом тезом, са овим закључком, оштро смо се разишли јер мало њих бежи из јавног сектора, али постоји више разлога зашто се неки пацијенти или чланови породице оријентишу на приватни сектор. Може се рећи да здравствено осигурање за које неко има вероватно најбоље економске услове, не жели превише да чека у реду, жели да ради брзо. Што се тиче лечења, да и не говоримо о томе да се у ККУК-у не може лечити, али постоје и друге процедуре, можда брзина интервенције, па постоперативно лечење, јер је код приватника веома мали број пацијената. сектору, а могућност за негу пацијената је мало већа. Све су то да су неки чланови породице или неке жене приватно оријентисане. За јавност, гледано са медицинске тачке гледишта, алтернатива нема. Не верујем. Овде смо већ 25 година. Имамо много случајева који долазе из приватног сектора у јавност. Када дође до компликација у приватном сектору, онда дођу овде, лечење се наставља. То је велики разлог да се чланови породице увере да се лечење овде ради и да функционише по стандардима. Што се тиче услова, можемо рећи да напредујемо. У гинекологији имамо 4 одељења која су тек завршила радове“, додао је Ндрејај.

Недостатак комуникације Министарства здравља и њему подређених институција са женама током трудноће чини их изолованим од безбедних здравствених услуга. 

Према речима Реџепија Драгуше, ово је главни проблем што до 80 одсто трудница добија услуге само у приватном сектору. 

Они то раде чак и ако имају много других трошкова, али су принуђени да мисле да су приватни чекови најбоља ствар коју могу да ураде како би се побринули за плод који доносе.

„Познато је да су свакој трудници потребне систематске контроле, дакле 8 или 9 и оне су обавезне. Ово није луксуз или задовољство, већ да видите како тече труднички процес, како се развија фетус и све што је везано за трудноћу. Зато сматрам да држава треба да промовише овај здравствени аспект јавних установа за меру. Никада не видимо систематски скрининг трудница у примарној здравственој заштити. Ове услуге се промовишу само за приватнике и већина жена, могу рећи до 80 одсто, само приватно посећује лекаре, иако већина њих ради у јавном систему, али после радног времена раде приватно“, нагласио је Реџепи.

Недостатак промоције јавних институција

Министар Витиа се слаже да институција коју води није учинила довољно да подигне свест јавности о овом питању.

Према његовим речима, већ су почели да појачавају промоцију ових услуга.

Међутим, на званичним сајтовима Министарства здравља и других јавних установа не видите никакав позив или обавештење или водич за труднице да би обезбедиле да ове услуге могу лако добити без додатних трошкова и трошкова.

„У овом делу се слажем са вама да треба више да урадимо на јачању породилишта у примарној здравственој заштити. Прошле године смо започели евалуацију ових центара како у погледу инфраструктуре тако и набавке адекватније опреме за праћење трудноће. Сада сви имају, али је потребна додатна промоција ових центара, матинетита, што се амбулантног дела тиче. Што се тиче порођаја, не само компликација, сада у овом броју од 92-92 одсто нису само компликације које долазе у јавном сектору. То показује да када су у питању рађања са мислима да овај процес може бити опасан, види се да наши грађани и даље више верују јавном него приватном“, рекао је Витиа.

Трудноћа и репродуктивно здравље жена последњих година постало је питање са комерцијалном основом.

Свакодневно се на друштвеним мрежама објављују огласи пакета основних здравствених услуга и понуда са сниженим ценама за порођај.

Овај процват пословања довео је до значајног повећања порођаја царским резом.

За такве порођаје морају постојати медицинске индикације. Али нико на Косову не контролише овај аспект.

Скоро сваки порођај који се одвија у приватним болницама је операцијски. Мотив за то је, како наводе у ККУК-у, високи финансијски трошкови које ови центри захтевају у односу на цену нормалног порођаја.

„Број секција је веома висок приватно из разних разлога, али највећи разлог је вероватно материјални. Кажем да приватни порођај кошта више од 1600 евра. Онда га имају у руци. Негде до 80 одсто зна да се порођаји царским резом дешавају у приватном сектору“, навео је Ндрејај.

Али ни јавни сектор не стоји добро са статистиком.

Велики број порођаја царским резом

Само центар који води Ндрејај има око 40 одсто порођаја по операцији. Каже да су разлози за то различити.

„Постоји много разлога. То је недостатак протокола. Немамо протоколе. Радимо на протоколима. Протоколи нису урађени у року од месец дана, али радимо. Када имате протоколе, врло је лако радити. Други је притисак чланова породице. Затим, ту су и озбиљни случајеви који долазе из регионалних болница. Повећава број порођаја царским резом“, додао је он.

Међутим, ове бројке су много веће од цифара у развијеним земљама.

Студија објављена на специјализованом здравственом сајту који ради у САД показује тренд повећања ових случајева.

„Током година, глобална стопа царског реза значајно је порасла са око 7% 1990. на 21% данас, премашујући идеалну прихватљиву стопу ЦС, која је око 10%-15% према СЗО. Међутим, тренутно се не раде сви царски резови из медицинских разлога, а стопа немедицински индицираних разлога и такозваних "материнских царских резова" брзо расте. Предвиђа се да ће ови трендови наставити да се повећавају током ове текуће деценије, при чему се очекује да ће и незадовољена потреба и прекомерна употреба достићи пројектовану глобалну стопу од 29% до 2030. године“, наводи се у студији.

Али Косово је годинама превазилазило ову прогнозу.

Не сасвим природан суживот јавног и приватног сектора, посебно за гинеколошке услуге, довео је до тога да понекад приватно лечење служи као предуслов за квалитетније лечење у државним болницама.

Истраживач Реџепи Драгуша каже да жене понекад бирају приватног лекара који такође ради у јавности само да би имали лакши приступ јавном систему током процеса порођаја. 
Директор Ндрејај каже да је већ предузео конкретне кораке да спречи лекаре да мењају редовна старатељства само да би рађали своје пацијенте који долазе из приватног сектора.
„Приватне болнице су створиле повећање посећености оних који имају прилику да похађају ове болнице јер пружају већи комфор. За маргинализоване групе, за оне који немају могућности, то је веома тешко приуштити. Прво, тешко је себи приуштити чак и посету која је минимално 20 евра за лекара, а лекари који имају много имена су око 30, 40 или 50 евра. Ово онда такође може створити неповерење у јавне медицинске центре. Иритација и због тога што се ствара уверење да само они који нису изашли у јавност док су они који су отишли ​​приватно. Верује се да ако вас приватно не лечи лекар онда немате добар третман од здравственог особља. Онда морате пронаћи везу, познатог доктора да бисте добили најбољи третман. Када сам ишао да родим ћерку, прво питање је било код ког доктора сте пратили трудноћу, а не где сте је пратили или је природно да то пратимо у државном сектору“, рекао је Реџепи.

Ндрејај је говорио и о захтевима пацијената који, према његовим речима, неки не могу да се испуне.

„Не не. Не могу рећи да се не мешају јер се мешају. Без сумње, ако лекар ради и у јавном и у приватном сектору, пацијент очигледно може да изабере лекара којег жели. Имам проблем и у јавном сектору, пацијент инсистира на избору лекара или инсистира на приватном лекару. Али ми смо ту могућност зауставили или побољшали дајући вам право на све пацијенте. Дакле, пацијент кога одређени лекар упути у приватни сектор не би требало да има приоритет у јавном сектору. Ми смо то унапредили“, рекао је он.

Руководство Министарства здравља и ШСКУК-а поносно је на улагања и реновирање клинике које је у току.

Овим ће, према њиховим речима, почети и пружање напредних услуга везаних за рану дијагностику фетуса. 

До сада су оне жене које су имале финансијска средства пружале ове услуге у приватном сектору.

„Током ове године Министарство здравља је у завршној фази неких процеса, док ће други бити завршени до краја године, почевши од услуга као што је медицински потпомогнута плодност где су неки административни проблеми већ прошли. Субјект и привредни субјекти који су конкурисали за набавку опреме Гинеколошке клинике су релативно дуго у ПРБО-у. Сви рокови су већ прошли и предмет је потписан. Очекујемо да ће за месец и по или два месеца ови апарати стићи на Гинеколошку клинику. Још нешто од значаја је амницентеза, за коју се до краја године очекује да ће Гинеколошка клиника бити опремљена неопходном опремом, али и обуком здравственог особља, пошто ова процедура није рађена у јавности. сектору и раније, али само у приватним клиникама и ван Косова може се обавити на Гинеколошкој клиници“, рекао је Витиа.

Сврха ККУК-а

А ККУК верује да ће унапређењем ових услуга ККУК постати један од најнапреднијих центара у погледу услуга. Међутим, не постоји тачан датум када ове услуге могу почети.

Све су то ставке за које се очекује да буду покренуте и да се континуирано побољшавају дијагностички услови, не да се такмиче, већ да буду убедљиви изнад свих осталих у региону“, нагласио је Ндрејај.

Жене из маргинализованих група биле су и јесу највеће жртве овог здравственог система који никада није давао приоритет репродуктивном здрављу жена. 

Он то није урадио ни у јавном дискурсу ни улагањем у ове основне услуге.

Жене и породице са ниским примањима често нису знале стање развоја фетуса до тренутка његовог рођења. И то би требало да буде основно право сваког човека.

„Једна од њих је лишавање да током трудноће не можете имати дијагнозу фетуса и његовог стања у раним или касним периодима. Дакле, до рођења плода не знају у каквом је стању плод. Већина веома важних тестова, посебно оних за жене старије од 35 година, не раде се у центрима породичне медицине. Не спроводе се ни у ККУК-у. Све ове жене су ускраћене да ако њихов фетус можда има здравствених проблема, са разним аномалијама, оне су ускраћене да прво знају па да одлуче да ли желе да абортирају или не“, навео је Реџепи.

Борба и препирка са бројевима често засењује квалитет.

Јавне здравствене установе хвале се рекордним бројем порођаја у овом сектору. 

Али упркос бројним притужбама на квалитет услуга и недолично понашање према њима током порођаја, менаџмент се никада није озбиљно позабавио овим питањем. 
Често се обећавало за „мере едукације кадрова у односу на труднице”.

Тако нешто је обећао и директор Ндрејај, али је то повезао са ограниченим људским капацитетима који би морали да служе овим женама.

„Имамо благи недостатак кадрова медицинских сестара, бабица, врло брзо сте чекали да се отвори конкурс за пријем нових сестара и бабица. Треба нам око 20. Недостатак комуникације са пацијентима и унапређење комуникације биће урађено ангажовањем кадрова и обуком, верујем да ће се побољшати. Али то је велики проблем јер је велики проток пацијената и мали број медицинских сестара јер је немогуће да 40-2 бабице раде са 3 пацијената, да испуне сваки захтев и да буду близу пацијената како треба. “, рекао је Ндрејај.