Косово дочекује, али не позива

Косово је прошле године имало мање од пола милиона туриста, а тренд се није променио ни ове године. Више туриста је навело да су препоруку за посету добили на друштвеним мрежама, а не из неке кампање коју је организовала држава. Стручњаци виде туризам као прилику, не само за економски развој, већ и за отклањање негативних предрасуда које странци имају о Косову. Они траже од институција да подрже ову индустрију, као што су то учиниле неке земље у региону.

На степеницама које воде до зграде Националне библиотеке, кинески туриста Шунда Хуанг зауставља се са фотоапаратом у руци. Двадесетдеветогодишњак из Шангаја, страствени љубитељ путовања и фотографије, тражи најчудније кутке бруталистичке зграде и посебно је импресиониран њеним куполама.

Хуанг каже да је посетио Косово након што је за њега сазнао преко кинеске друштвене мреже „Редбук“, која служи углавном за објављивање фотографија.

„Путујем по свету и занима ме да посетим све земље на свету. У Кини имамо друштвену мрежу под називом 'Редбук' сличну 'Инстаграму' и неки људи тамо су ми препоручили ово место“, каже Хуанг.

Али осим препорука које је добио и сугестија на туристичким форумима, каже да Косово не заузима много места у туристичким брошурама.

„Када сам тражио Косово на мрежи, на кинеској друштвеној мрежи 'Редбук', кључне речи које су се појавиле биле су: Чисто и пријатељско.“

Да би ушао на Косово, Хуанг је користио шенгенску визу коју је издала Француска, јер је претходно боравио у посети Северној Македонији.

„Већ сам био у Албанији и Македонији прошле недеље и видео сам да је много чистије него што сам мислио када сам дошао овде“, каже туриста из Кине.

Поред чистоће, Хуанг каже да су му се највише допали споменици и живост на приштинским трговима, посебно људи који су му помагали да се снађе у граду. 

„Мислим да сам приметио још једну ствар, а то је да су људи овде веома љубазни, јер немам Wi-Fi (интернет добијам на телефону) нити SIM картицу, а људи ми помажу да пронађем атрактивна места.“

Недостатак подстицаја за туристичке оператере

Од налога на друштвеним мрежама до степеница које воде до Народне библиотеке, пут туризма на Косову често зависи од случаја.

Баки Хоти, председник Туристичког савеза Косова, критички је настројен према недостатку државног планирања у области туризма.

„Косово мора дати приоритет туризму и мора да инвестира у туризам, мора да инвестира у инфраструктуру, мора да инвестира у политике подстицаја, у политике које олакшавају пословање у туристичкој индустрији“, каже Хоти.

Он каже да су посете туриста из удаљених земаља обично део ширих балканских тура и ретко имају другу дестинацију осим Косова.

Он ово оквалификује као позитиван корак за репрезентацију земље, али каже да је Косово још увек далеко од тога да буде самостална дестинација.

„Дакле, група из азијских земаља не долази само у посету Косову. Већ долазе у посету Балкану, где те посете трају негде између десет и дванаест дана. И успели смо да укључимо Косово у ове балканске и европске пакете, где је сада укључено и Косово, а посетиоци остају два до три дана и то је веома позитиван резултат.“

Међутим, укључивање у регионалне туристичке пакете остаје више делимично искоришћена прилика него планирани успех.

Према Хотију, структурни проблеми држе Косово подаље од праве конкуренције са суседним земљама, посебно када је реч о фискалној политици и институционалној подршци туристичкој индустрији.

„Годинама тражимо смањење ПДВ-а за део смештаја, који је осамнаест одсто, са тим стандардом од 18 одсто за смештај, све остале земље имају најнижи ПДВ за смештај у односу на стандардни ПДВ. Све оне. И Косово има исто, а то утиче на туристички пакет онда, због тога имамо изузетно високу цену смештаја“, наглашава Баки Хоти - председник Туристичког синдиката.

Према његовим речима, проблематичан је и недостатак подстицаја за туристичке оператере који доводе посетиоце из иностранства, као и јасних политика које би Косово учиниле приступачнијим путем ваздушног саобраћаја.

„Друго питање је субвенционисање туристичких оператера који доводе туристе на Косово, као што је на пример модел Северне Македоније, где за сваког туристу кога туристичка агенција доведе у Македонију, од друге ноћи, држава добија четрнаест евра. Косово то нема. Затим, замолили смо институције да размотре могућност покретања разговора са авио-компанијама, које послују по ниским ценама, како би слетале на аеродром 'Адем Јашари'. Погледајте шта раде Албанија и Северна Македонија, значајан број грађана Косова не користи аеродром 'Адем Јашари', већ аеродром у Скопљу или Тирани, због јефтинијих цена.“

Туристички идентитет

Иако данас Косово покушава да створи туристички идентитет у конкуренцији са земљама у региону, напори за изградњу угоститељске индустрије нису новина.

Професор Зеке Чеку, који је био директор хотела „Гранд“ пре и после рата, сећа се да су током 70-их, када је Косово било део бивше Југославије, учињени први озбиљни напори да се створи туристичка инфраструктура.

У то време изграђено је неколико хотела са високим стандардима за то време, као што су „Гранди“ у Приштини и „Нарциси“ на Брезовици, и развијени су почетни капацитети за зимски туризам.

Али он каже да су у то време посетиоци углавном били из других југословенских држава и да је саобраћај био више регионалан него међународни.

„Углавном се радило о циркулацији унутар бивше Југославије, али по неким питањима, на пример зимском туризму, Косово је било прилично развијено са изградњом капацитета на Брезовици, постојао је један од најбољих хотела у овом јужном делу Југославије, на Брезовици, хотел 'Нарцис', на пример, затим је развијен и зимски туризам, такође је много развијен културни туризам, углавном посете овим манастирима, урбани туризам који се зове, урбани туризам нестаје као и посете градовима: Приштина, Призрен, Пећ су такође били прилично посећени у то време и то значи да су то углавном били манифестни туризам у оквиру бивше Југославије“, каже Чеку. 

На основу званичних података Агенције за статистику, током марта ове године, Косово је посетило 25 страних туриста, који су укупно остварили 173 ноћења. У фебруару су бројке биле веће: 50 посетилаца и 867 ноћења. За 27. годину, ASK је забележио укупно 769 хиљаде посетилаца и 55 хиљада ноћења.

Али ови подаци не одговарају увек искуству на терену.

Према речима професора Чекуа, постоји јаз између стварности коју виде заинтересоване стране у туризму и онога што пријављују институције.

Исти став износи и председник Туристичког савеза, Хоти, који доводи у питање тачност методологије мерења и извора извештавања.

Међутим, Чеку наглашава да је улога туризма у економији неспорна и да има ланчани ефекат на многе секторе.

„Туризам има ту мултифункционалну, вишевредносну функцију, јер са туризмом имају користи многи други економски сектори, грађевинарство, прехрамбена индустрија, путна инфраструктура, комунална инфраструктура, све те трговинске користи од туризма, све су то гране привреде, које директно имају користи од туризма.“

Предрасуде о Косову

Поред статистичких података, још један изазов за туризам је перцепција посетилаца о Косову, коју често обликују нетачни, политички утицајни или предрасуђени извори.

Према Чекуу, велике међународне платформе попут Гугла често пружају информације у којима доминира наратив суседних земаља, посебно Србије.

У одсуству званичног садржаја који креирају косовске институције, он каже да је прво искуство многих посетилаца засновано на страху.

„Људи који долазе вероватно веома нерадо долазе на Косово, јер у више информација, Гуглу или не знам, другим платформама које су популарније у свету, има више дезинформација из Србије него вредних информација које пружа наша Академија наука, било који универзитет или министарство. Ту је празнина, ту је највећи недостатак. Можете ли веровати, деведесет пет одсто посетилаца који први пут долазе на Косово долазе на Косово са скептицизмом, јер су тамо прочитали да  „Одуговлаче вас, краду од вас, малтретирају вас, злостављају вас, можете бити отровани, верујете ли свему овоме, ништа од тога није тачно.“

И упркос почетном скептицизму, искуство на Косову за већину посетилаца испоставља се потпуно другачијим.

Према речима представника туристичког сектора, оно што мења веровање није промотивна кампања, већ директан контакт са људима.

„Веома је занимљиво да већина посетилаца који долазе на Косово, посебно први пут, долазе са утиском да се плаше, да мисле да безбедност није добра, да мисле да смо арогантан народ, да мисле да је у реду, хајде да видимо - али не очекују много. Док се враћају са потпуно супротним утиском. Због гостопримства које ми као Косово, као Албанци имамо - за које не верујем да га има било који други народ - топлог и пријатељског гостопримства, због традиционалне хране коју имамо, због јефтиних цена које имамо у поређењу са земљама Европске уније и због прелепих места природе и културне баштине које имамо“, каже Баки Хоти, председник Туристичког синдиката.

А за Зеке Чекуа, људски фактор је најважнији елемент који одржава туризам живим на Косову.

„Срећом, наши људи су највећа вредност коју косовски туризам поседује. Кажем, можда нису баш стручно образовани, али имамо ту традицију, традиционално гостопримство. Отворени, наши људи су веома отвореног ума и спремни да помогну, на пример, кафићи, други ресторани их добро дочекују, добро их служе, разговарају са вама на пример, неке информације на улици не можете пронаћи нигде другде у свету, особа на нашим улицама Приштине данас, Косова, може да пређе километар да нешто покаже“, најавио је стручњак за туризам, Зеке Чеку.

Успомене на Мајку Терезу из детињства

Косово је током лета 2024. године усвојило Стратегију туризма 2024–2030, документ који предвиђа изградњу инфраструктуре за одрживи туризам, бициклистичке стазе, стандардизацију услуга и међународну промоцију земље као дестинације. Међутим, више од годину дана након одобрења, није јасно шта је постигнуто.

КОХА се од понедељка обраћа Министарству индустрије, предузетништва и трговине са конкретним питањима о томе да ли су циљеви за 2024. и прве месеце 2025. године испуњени, колико је евра уложено од износа предвиђеног стратегијом и да ли радови напредују према акционом плану? Али до сада, ниједно од ових питања није добило одговор.

Упркос институционалној тишини, туристи и даље често посећују Косово, вођени више радозналошћу и случајношћу него било каквом званичном промоцијом.

У центру Приштине, близу катедрале „Мајка Тереза“, Ева Лангир из Пољске прави следећу станицу у оквиру свог путовања на Косово.

„Прелепа природа, били смо у планинама у Пећи, сада смо овде у Приштини, затим ћемо се зауставити у Призрену и за сада нам се свиђа“, каже Лангир.

Неколико метара од ње, Бен Сен из Тајвана имао је личнији разлог зашто је посету Приштинској катедрали доживео другачије.

„Свиђа ми се прича о Мајци Терези, јер сам и ја хришћанка, католкиња. Када сам ушла у цркву 'Мајка Тереза', навирнула су ми сећања на детињство, када сам читала о Мајци Терези“, каже тајвански сенатор.

Они, као и Шунда Хуанг из Кине, нису посетили Косово због било какве државне кампање.

Намамиле су их на ово путовање апликације, форуми, фотографије или приче из праксе.

А по повратку у своје земље порекла, кажу да ће са собом понети потпуно другачије утиске од оних који су их првобитно довели на Косово.

Од Народне библиотеке до пансиона на Брезовици, Косово остаје место где гостопримство често попуњава институционалне празнине.

Негде у Шангају, можда ће се појавити фотографија Националне библиотеке Приштине, коју је Шунда Хуанг поставио на Редбук, а прати је опис који није написан имајући у виду државно планирање, али који се испоставља да вреди више од било ког неоствареног плана.