Исмаил Кадареја - међународни писац Албанаца

Када је Албанија почела да дотиче врхунац изолације, њен однос и однос Албанаца према култури света почео је да дише. Овога пута ни са једним страним истраживачем или албанологом који је био радознао за ове крајеве. Нит нове везе рађала се изнутра.

Албанија је 60-их прекинула односе са источним блоком. Понуђена је са Кином и отишла је до нивоа где је званично проглашена атеистичком државом. У Европи је виђена као црна тачка. 
Али у тој деценији, младо перо у књижевности показало је таленат као нико други. Ускоро ће Европа видети још једну Албанију. Онај где је написано на нивоу аутора у име Старог континента. Она „Генерал мртве војске“ и друге приче где историја Албанаца долази елегантно и са стилом. 

Тамо је албанска култура прелазила велики праг: албанска књижевност се придруживала великим, универзалним. 

А, ово је урадио Исмаил Кадареја... 

„То је било изненађење чак и за француску културу. До тада смо имали мало превода албанске књижевности, на пример, преведен је Мигјени, који је био цењен по својим друштвеним мотивима и другим аспектима. Али нису били навикли на експлозивну литературу као што је онда био „Генерал мртве војске“ и „Дворац“ који се припремао са другим насловом, „Бубњеви кише“. Појавио се нови хоризонт. Изгледало је као нешто што је требало открити. Наравно, продор у Француску је био најбољи могући кључ“, рекао је академик Реџеп Исмајли.

Академик Реџеп Исмајли присећа се 1972. године, када је био сведок и интервенисао у Кадареовим контактима са Аланом Боскеом и другим француским интелектуалцима. Каже да у делу Кадареа тече цела албанска историја.

„То је третирано на различите начине и преносило је поруку која довољно говори о постојању народа који није био познат, који је имао своје вредности које је требало пренети“, додао је он.

Вредности је пренео писац који је већ кренуо у светску књижевност. 
Рођен у Ђирокастре 28. јануара 1936. Кадаре ће одрасти у каменом граду, који је такође подигао у роману. Након студија албанског језика и књижевности у Тирани, наставио је на Институту „Максим Горки” у Москви. Након неколико томова поезије постао је познат у прози. 

„Сломљени април“, „Генерал мртве војске“, „Свод срама“, „Велики дивови“, „Сумрак степских богова“, „Зла година“, „Лешинар“, „Спиритус“, „Сенка“, „Потомак“, „Ко је донео Дорунтину“, „Хроника у камену“, „Дворац“, „Крушки су залеђени“, „Градња Кеопсове пирамиде“, „Пирамида“ су нека од његових дела. У његову елитну књижевност улазе и „Зима велике самоће”, „Концерт на крају зиме” и „Чиновник палате снова”. 

За своју активност награђиван је најпопуларнијим наградама које дели свет, укључујући америчку „Нобелову”, како се алтернативно назива „Нојштат” међународну књижевну награду, „Пак Кјонгни 2019”, једну од највиших књижевних награда. у Јужној Кореји. Исто тако, француски председник Емануел Макрон доделио му је титулу „Великог официра Легије части“. Одликован му је и „Принц од Астурије за књижевност”. О њему се причало као о кандидату за номинацију за престижног „Нобела”.

Ниво Кадареове књижевности није имао границе. 

„Опремљен изванредним талентом, од раног детињства (који нас мало подсећа на Ремба), и књижевно култивисан до нивоа учењака са годинама (што нас помало подсећа на Гетеа), Исмаил Кадаре показује дамонски и креативни его који не познаје границе култура и цивилизација. Ово је представљено у облику књижевног и концептуалног есеја. У овим есејима Кадаре се појављује под Кадареом“, рекао је академик Сабри Хамити.

Године 1980. на Косову ће „Рилиндја” први пут објавити сажетак Кадареовог дела. Поред културне инвестиције, то је био и омаж писцу којим су се Албанци већ свуда хвалили. 

Све до експлозије Кадареа у Европи, а потом и у свету, Балкан је био врло мало познат у западној литератури. 

Академик Реџеп Исмајли каже да је поред неких грчких песника доминирао модел Иве Андрићија и Никоса Казанцакиса, али да је глас изостао у албанском свету.

„Кадареја је у овом прегледу иступила веома снажно и свуда се наметнула у књижевности, посебно у последње време у англоамеричким и шпанским књижевностима и како да кажем некад синкретизам, некад надметање, некад конфронтација са латиноамеричким књижевностима. Дакле, то је књижевност која је у духу времена. И чини нам част као култура где год да је раширена“, рекао је Исмајли.
По његовом мишљењу, Кадареја припада фонду светске књижевности. Као лингвиста, говорио је и о утицају који је писац имао на урбанизацију језика и израза. 

„Урбанизација израза је неопходна за модерну прозу, за прозу времена. Кадаре није оклевао да се суверено креће кроз димензије књижевности нашег времена од класичне до модерне у свим видовима и другим облицима. Она је проблематизовала многа питања, оставила је дело од значаја за албанску културу“, додао је он.

Вест о смрти Исмаила Кадареа првог дана јула одјекнула је не само у албанском свету. Најпрестижнији светски медији дали су му високе епитете. Са једним даном жалости на Косову и два у Албанији, одата је, између осталог, делатност и заоставштина писца. 
Последњи испраћај у среду, 3. јула, окупио је породицу, пријатеље, грађане и званичнике у Позоришту Опере и Балета у Тирани. Са силуетом Свете Терезе у позадини – која је део сценографије перформанса и није намењена за ову прилику – стотине људи прошло је поред Кадареовог ковчега. Присутни на одавању почасти сијали су од поноса. Ово се јасно види. И то су манифестовали у неколико димензија. 

Његов издавач, Бујар Худри, био је један од најближих људи великом писцу. Био је ту и у критичним тренуцима. Имао је честе разговоре са њим. Али Кадаре се тешко могао дешифровати у смислу списа.     

„Током разговора које сам водио није указивао да ишта пише. Рекао би „да“, али би следећег дана то порицао. Али мислим да је морао нешто оставити. На жени и ћеркама је да то објаве јер имају права“, рекао је Худри.

Ковчег прекривен државном заставом и белим цвећем стајао је три и по сата између сале Позоришта Опере и Балета. Тако је Влада Албаније одлучила да оснује Посебну комисију коју ће водити лично премијер Еди Рама. Непосредно пре јединог говора, оног премијера, у салу је ушао председник Скупштине Косова Глаук Коњуфца, затим премијер Аљбин Курти заједно са делом владиног кабинета, да би ред препустили групи посланика. , и чланови странке коју води Курти. 

На степеницама су се придружили председник Албаније Бајрам Бегај, косовски председник Вјоса Османи и премијер Албаније Еди Рама.

Књижевник Лиридон Мулај каже да је срећа великих писаца што увек остају у библиотекама и књижарама. 

„Имали смо срећу да научимо албанску историју кроз висок естетски ниво Кадареа. Свако ко ће радити факултетски задатак немогуће је не ганути Кадареовим радом“, рекао је Мулај.

Недалеко од трибутске области налази се некадашња писчева резиденција претворена у музеј. Његов дом у родном граду је такође музеј. Он је опростио општини Ђирокастра пре много година. 

После церемоније, ковчег између власти и грађана носила је републичка гарда. Бацањем белих ружа на црвено-црну заставу и аплаузом, они су дочарали човека чије је перо као нико други одјекнуо у албанској историји. 

Гробље Туфина примило је мало људи. Церемонију је одржао уски круг породице и пријатеља. Ћерке Греса и Бесиана Кадаре поздравиле су присутне, а уједно их позвале на заједнички ручак.

„Било је сасвим посебно као иу свим осталим стварима. Покоравао се само законима књижевности. Никада ме није грдио због мог немара. Пун, пун других, али није штедео сарказам за ауторе које сам читао. С друге стране, био је узбуђен када сам нашао хит линију. И сама сам усвојила ову филозофију од детињства“, рекла је Греша Кадаре. 

„Нећу да држим говор, претпостављам да је једна од његових омиљених фраза била 'оставићете нас сада на миру, не желим'. Замишљам да се уздигло, да је као у вртлогу светлости, замишљам да се уздигло док улазим у пантеон генија света и гледам у нас. Један од начина да му одамо почаст је да поново прочитамо сва његова дела“, додала је Бесијана.

У том делу гробља заједно су били Дритеро Аголли, Реџеп Челику, Лиљана Цинги, Ганимет Вендреша и Исмаил Кадаре. Сваки од њих заузима посебно место у албанској уметности. Али Кадаре је отишао даље. Дотакнуо је свет и то је учинио причама своје земље. И са Косовом. 

Веза Исмаила Кадареа са Косовом, после 1980. године када је комплетан скуп радова објављен, је трајна. Писац је имао активну улогу 1999. године када је демократски свет одлучио да спасе косовске Албанце од српског режима. 

Писац и истраживач Ндуе Укај каже да је Кадареова улога била изван онога што се видело у јавности. 

„Он је међу најзаслужнијима за нашу слободу. Ово говорим чисте интелектуалне и стваралачке савести. Ово говорим признајући његов допринос. Ако желимо да употребимо израз, можемо рећи да је то била кума НАТО интервенције на Косову“, рекао је Укај.

„Ра ки мор еу паме“ је Кадареов дневник за 1999. годину и открива понешто о његовом односу са косовском делегацијом у Рамбују, као и о телеграмима које је размењивао са светским личностима. 

Чувени глумац Тимо Флоко, рођен у Пећи, каже да је Кадаре у тешким временима еманциповао албански језик и менталитет. 

„Људи овог калибра путују и нису смрт. Био је велики патриота. Он је са потпуним фанатизмом бранио питање косовских Албанаца, слободу Косова, државу Косово. Кадареја је био изузетан инспиратор свог народа. Еманциповао је језик и менталитет Албанаца у тешким временима комунистичке диктатуре. Остаје један од најјединственијих и најгенијалнијих примера Албанаца било где у свету. То је инспирација за сам албанизам“, изјавио је глумац.

Председник Косовске академије наука и уметности Мехмет Краја описао га је као најупорнијег присталица Косова у последњих 50 година.  

„Кадареов глас подршке Косову створио је међународни политички контекст и успео да продре кроз хладне дипломатске канцеларије, био је инспирација за многе генерације интелектуалаца, наставника, студената, ученика. Дакле за широк круг људи на Косову, укључујући и оне који су у завршном чину ове приче били на првим линијама рата за ослобођење Косова. Кадаре је у овом тренутку урадио више од свих институција албанске државе заједно“, рекао је председник АСХАК-а.

Циљеви Косова према Краји, укључујући и његова достигнућа последњих година, кроз глас Кадареа, претворили су се и трансформисали у глас националне свести. 

Кадаре је на различите начине утицао на националну свест Албанаца еманципујући свој народ у односу на историју и аутохтоност. 

Своје књиге оставио је Албанцима и свету. Оно живота... Исмаил Кадаре га је затворио заувек.