Папа Фрања је умро.

У понедељак ујутро, светски лидер Католичке цркве, папа Фрања, преминуо је у 88. години у својој резиденцији Цаса Санта Марта у Ватикану.

Ватикан је у званичном саопштењу навео да је папа Фрања преминуо од можданог удара који је касније резултирао срчаном инсуфицијенцијом.

У свом тестаменту, који је објавио Ватикан, папа Фрања је тражио да буде сахрањен изван Ватикана, у базилици Свете Марије Мајор у Риму, и то „без посебних одликовања“, преноси Би-Би-Си.

Он је патио од здравствених проблема и пре повратка у своју резиденцију остао је 38 дана у болници након што су му лекари дијагностиковали двоструку упалу плућа.  

За папу је изабран 2013. године, након оставке папе Бенедикта КСВИ, и изабрао је име Фрањо, у част светог Фрање Асишког и његових дела за сиромашне. 

Папа Фрања био је 266. папа Римокатоличке цркве и први папа из Латинске Америке, познат по својим чврстим ставовима против рата, бризи за сиромашне и маргинализоване групе и понизности према онима који су погођени сукобима. 

Његов највећи изазов био је решавање сексуалних скандала католичког свештенства, а он је више пута позивао да се тероризам не повезује са исламом. 

„Мислим да није исправно поистовећивати ислам са насиљем. Мислим да у скоро свим религијама постоје мале фундаменталистичке групе. Ми католици их имамо“, изјавио је папа Фрања. 
Такође је придао значај међуверском дијалогу. 2019. године, заједно са имамом Ал-Азхар у Египту и Ахмедом ел-Таиебом, потписали су Документ о људском братству, како би промовисали мир и суживот између различитих вера. 

Такође је одобрио благослов истополних парова, али то не представља брак, сматрајући брак између њих грехом. 

Реакције светских лидера

Светски лидери реаговали су након папине смрти, хвалећи његове позиве на мир и толеранцију. 

Италијански премијер Ђорђа Мелони рекао је да је вест о смрти папе Фрање разлог за велику тугу, јер је преминуо "велики човек".

„Имао сам привилегију да уживам у његовом пријатељству, његовим саветима, његовим учењима, која никада нису престајала чак ни у тешким временима и патњама“, рекла је Мелони у изјави. „Са срцем пуним туге опраштамо се од Светог оца.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да „свет оплакује смрт папе Фрање“, додајући да је „он инспирисао милионе људи, мимо Католичке цркве, својом понизношћу и чистом љубављу према најсиромашнијима“.

Њене коментаре поновио је и француски председник Емануел Макрон, који је рекао да је папа „човек понизности, који је стао на страну најрањивијих и најкрхкијих”.

Нови немачки канцелар Фридрих Мерц рекао је да ће Фрањо остати упамћен по својој „неуморној посвећености најслабијима у друштву“.

У међувремену, амерички потпредседник Џеј Ди Венс, који се састао са папом 20. априла, рекао је да му се срце „тресло од милиона хришћана широм света који су га волели“.

"Срећан сам што сам га јуче срео, иако је био веома болестан", додао је он.

А амерички председник Доналд Трамп, у част папе Фрање, издао је извршну наредбу да се заставе у САД вијоре на пола копља. 

У међувремену, Московска патријаршија саопштила је да је папа Фрања одиграо важну улогу у активном развоју контаката између Руске православне цркве и Римокатоличке цркве, пренела је агенција ТАСС.

Портпарол иранског министарства спољних послова такође је изразио жаљење због вести о његовој смрти и изразио „саучешће свим хришћанима широм света“.

Живот пре вођства

Године 2013. изабран је за вођу 1.4 милијарде католика, поставши први папа рођен ван Европе који се попео на кормило Свете столице у више од хиљаду година.

Бергољо, син италијанских имиграната, радио је као хемијски техничар пре него што се придружио језуитима 1958.

Заређен је за свештеника 1969. и постао је надређен језуитима једне провинције у Аргентини од 1973. до 1979. године.

Године 1988. постављен је за епископа Буенос Ајреса. Три године касније, папа Јован Павле ИИ га је уздигао у Колеџ кардинала, а 2013. је постао папа.

Његов период на челу Свете столице памти се по фокусирању на милосрђе, социјалну правду и бригу о животној средини.

Папа Фрања је 2015. године објавио енциклику „Лаудато си“, позивајући на глобалну акцију за борбу против климатских промена и бригу о животној средини.

Он је 2021. године оперисан на дебелом цреву, док је 2023. године имао још једну операцију абдомена због лечења киле.

Борио се и са хроничним боловима у коленима и леђима, а често је користио инвалидска колица. Упркос овим компликацијама, имао је густ распоред, обављао је и дужности папе, као и путовао по свету.

Почетком 2025. хоспитализован је због инфекције респираторног тракта, што је касније резултирало двоструком упалом плућа. Његово стање је било озбиљно, због чега је остао у болници више од месец дана.

Његово наслеђе

Остаће упамћен као један од највећих комуникатора хришћанске вере, са фокусом на правду, екологију и хуманост. 

Само три дана пре него што је у фебруару хоспитализован због бронхитиса, папа Фрања је послао поруку САД у вези са ставом председника Доналда Трампа о имигрантима. У писму упућеном америчким католичким бискупима, он је јасно ставио до знања да се не слаже у потпуности са Трамповим плановима за масовну депортацију илегалних имиграната. 

„Оно што се гради на бази силе а не на истини о једнаком достојанству сваког човека почиње лоше и лоше ће се завршити“, рекао је папа Фрања. 

Сентимент није био резервисан само за Трампа. Током својих 12 година као папа, Фрања се фокусирао на достојанство људи, посебно оних које други виде као странце – било да су имигранти, затвореници, које је често посећивао, или ЛГБТК+ особе. 

„Ко сам ја да судим?“ - рекао је славно када су га питали о свом ставу о хомосексуалним мушкарцима и женама, што је била у супротности са његовим претходником, папом Бенедиктом КСВИ, који је једном описао хомосексуалност као склоност „наређеној ка суштинском моралном злу“.

Овај фокус на странце делимично је произашао из Фрањиног сопственог искуства. Одрастао је у Аргентини, око 11,000 километара од Ватикана, и био је дете имиграната чија је породица стигла у Буенос Ајрес 1929. тражећи нови почетак након што је напустила живот у руралној Италији. Управо га је то навело да се у ноћи његовог избора у марту 2013. нашалио се окупљенима на римском Тргу Светог Петра да су кардинали отишли ​​у предграђе да пронађу новог папу.

Док су ова искуства обликовала Фрањино размишљање, тако су и јеванђеља. Постао је један од највећих комуникатора хришћанске вере, објашњавајући то као парох ходочасницима који су присуствовали његовој општој аудијенцији на Тргу Светог Петра. Тамо би недељом завршавао рецитовање молитве Ангелуса уз „буон пранзо“ – појео би добар ручак – и ретко је носио традиционалне црвене ципеле или беле панталоне, жалећи се да због њих изгледа као продавац сладоледа. Напустио је апостолску палату ради једноставне собе у Цаса Санта Марта, резиденцији коју користе бискупи и кардинали који посећују Рим.

Овај стил чини велики део његовог наслеђа. Фрањо је био папа који није желео ништа од величине папства. Али у основи овога је била и супстанца. Његовој бризи за оне који су највише погођени економским тешкоћама, ратом и политиком, као и протоком избеглица који пролазе кроз Европу и Америку, пратила је његова осетљивост за оне који су погођени климатском кризом. Његова брига за планету – оно што је назвао „наш заједнички дом“ – била је укорењена у поштовању према Божјој креативности. Његова најрадикалнија енциклика или наставни документ, „Лаудато си“, објављена је 2015. године, представљајући научне и теолошке разлоге за заштиту планете од климатских оштећења. Својим посетиоцима је често давао копије - укључујући Доналда Трампа, 2017. 

Упркос његовој усредсређености на правду, екологију и сиромаштво, у Цркви је било незадовољства његовим папством. Када су се кардинали окупили у Риму да гласају о наследнику Бенедикта КСВИ након његове изненадне оставке у фебруару 2013, желели су реформатора који би могао да уздрма управљање финансијама Цркве. Фрања је помео стару гарду кардиналских надзорника и створио сопствени тим свештеника и стручњака након што су се појавила открића о лошем управљању сопственим финансијама Ватикана.
Такође је покушао да промени начин на који се црква односи према свештеницима умешаним у сексуално злостављање деце. Његове промене су почеле добро, али су пропале након што су се појавили детаљи о свештенству према коме је и сам Фрањо био превише попустљив. Неки од оних који су подржавали Аргентинца били су фрустрирани што се црква кретала преспоро.

Сада, пошто су врата Папине одаје ритуално запечаћена, а његов лични папски прстен који је носио последњих 12 година поломљен на два дела, биће спекулација о томе ко ће га пратити. Фрања је одиграо своју улогу у обликовању Цркве по свом лику. Од 138 кардинала који имају право да гласају на предстојећој Конклави за избор новог папе, 110 је Фрањин лични избор.

Очекује се да ће избор следећег папе бити одржан у року од 15-20 дана. 

Неки потенцијални кандидати су: Пиетро Паролини (Италија, 70 година), Луис Антони Тагле (Филипини, 67 година), Петер Турксон (Гана, 76 година), Петер Ердо (Мађарска, 72 године), Маттео Зуппи (Италија, 69 година), Јосе По Толентино Цалаца59, Јосе По Толентино Калац68 Греч (Малта, 60 година), Пиербаттиста Пиззабалла (Италија, 79 година), Роберт Сара (Гвинеја, XNUMX година).