Турбуленције око преименовања дубровачког аеродрома

Преименовање дубровачког аеродрома изазвало је нови етнички сукоб између Хрвата и Срба, овог пута око порекла једног од најистакнутијих хрватских научника.

Након преименовања аеродрома овог месеца, летови за јадрански град сада слећу на аеродром Ругјер Бошковић, назван по астроному, математичару и научнику из 18. века.

Италијанима познат и као Руђеро Ђузепе Бошковић, или у енглеском преводу његовог имена, Роџер Џозеф Бошковић, описао је један закон који регулише природне силе, претечу атомске теорије, и доказао одсуство атмосфере на Месецу.

Дубровник је био познат као Рагуза када је Бошковић рођен у самоуправној републици 1711. Његова мајка је била Италијанка и он је са 14 година отишао у Рим да настави школовање, а потом и каријеру.

Међутим, сада се доводи у питање идентитет и порекло његовог оца. Уопштено говорећи, верски избори и припадности направљени пре векова учврстили су се у етнички идентитет: католици у Хрвате, православци у Србе, а муслимани у Бошњаке.

Никола Бошковић је био дубровачки трговац из села Орахов До, у планинама изнад Дубровника. То село сада лежи у половини Босне коју воде Срби, познатој као Република Српска. Сепаратистички лидери овог ентитета желе да изграде сопствени аеродром у Требињу, недалеко од Ораховог Дола, и желе да га назову по Ругеру Бошковићу. Њихов аргумент је да су Никола Бошковић и његов клан били Срби пре него што су покатоличили.

Српски научници тврде да је Николино преобраћење било чисто трансакцијско и да је учињено како би се оженио девојком из католичке породице у Рагузи или да би наставио своју каријеру, те да стога није променио суштински српски идентитет породице.

Бивши председник Србије Борис Тадић описао је Бошковића као „српског католика“.

Данило Ковач, историчар са Универзитета Сапијенца у Риму, рекао је: „Када се испитује питање Бошковићевог етничког порекла, важно је признати да је концепт националних идентитета имао различита значења у време његових претходника.

Осврћући се на радове српских и црногорских научника који тврде да је породица у суштини српска, он је додао да: „Историјски записи дефинитивно доказују да је Никола обилазио и описивао српске православне цркве и манастире на Косову.

Иван Маслак, комерцијални директор дубровачког аеродрома, одбацио је такве тврдње.

"Именовање аеродрома је наш посао и наравно да то никог нећемо питати", нагласио је он, преноси Слободна Босна. „Наравно, Руђер Бошковић није Србин.

Домагој Видовић, лингвиста на Институту за хрватски језик и језикословље, који је урадио студију о Орахову Долу, рекао је: „Стриц Руђера Бошковића био је католички свештеник дон Илија Бошкови. До почетка 20. века у Орахову Долу нису живели православни хришћани. Католичко порекло Бошковића датира више од 400 година. О томе постоје докази у извештајима, регистрима и списима у епархији”.

Али такве свађе за научнике нису ништа ново. Србија је 2006. године београдском аеродрому дала име по Николи Тесли, чувеном проналазачу. Тесла је био Србин рођен у селу Смиљану средином 19. века, на војној граници Аустроугарске и данашње Хрватске.

Иако је у данашњу Србију једва крочио, Београд Теслу сматра својим. Његов пепео налази се у музеју у Београду, а Српска православна црква је водила кампању да се он премести у катедралу, упркос његовим ставовима о вери. Србија је реаговала када је Хрватска ставила лик проналазача на своје кованице од 50, 20 и 10 центи када се придружила еврозони раније ове године.

У Народној банци Србије кажу за „АФП” да Загреб овим „узурпира културну и научну баштину српског народа”.

Тесла, који је постао амерички држављанин, вероватно би се згрозио аргументима.

„Подједнако сам поносан на своје српско порекло и на своју хрватску домовину. Живели сви Југословени“, рекао је једном приликом./ Тхе Гуардиан