Трамп: Иран никада више неће имати нуклеарно оружје

Иран тврди да споразум са САД захтева од Израела да се повуче из Либана

Фото: Ассоциатед Пресс

Ирански министар спољних послова Абас Арагчи изјавио је у уторак да би привремени споразум о окончању рата са Сједињеним Државама захтевао од Израела да се повуче из Либана — услов који је Израел већ одбацио и који би могао да потопи споразум, што би довело до обнављања рата у пуном обиму, јавља агенција АП.

Споразум између САД и Ирана није објављен, а званичници су понекад нудили супротстављена тумачења његовог садржаја. Иако Израел није страна у споразуму, он је страна у рату. Придружио се САД у покретању напада на Иран 28. фебруара и од тада се бори против милитантне групе Хезболах у Либану. Хезболах подржава Иран. Израел је преузео контролу над великим деловима Либана. 

„Без повлачења израелских снага са територија које су окупирале током овог рата, рат није у потпуности завршен“, рекао је Арагчи.

Амерички званичник, који је говорио под условом анонимности како би разговарао о детаљима споразума, рекао је да споразум не предвиђа повлачење Израела из Либана. У међувремену, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху је у понедељак изјавио да ће Израел остати у Либану „колико год буде потребно“.

Преговори о окончању рата су раније били обележени таквим неслагањима, што је довело до продуженог, али крхког примирја које није успело да се претвори у трајни крај непријатељстава и оставило је Ормуски мореуз, витални пловни пут за светске залихе енергије, практично затвореним.

У међувремену, швајцарско Министарство спољних послова саопштило је да ће церемонија потписивања споразума бити одржана у петак у одмаралишту Бургеншток у близини града Луцерна. Званичници министарства су у уторак рекли да су локацију предложили посредници из Пакистана и Катара, заједно са Сједињеним Државама и Ираном.

Пакистан, кључни посредник, рекао је да споразум предвиђа окончање војних операција, укључујући и оне у Либану, на чему је Иран дуго инсистирао. Али Арагчијев захтев за израелско повлачење додаје нови елемент.

Ово ставља Израел пред дилему док покушава да ослаби војне капацитете Хезболаха, а да притом не поткопа споразум који је постигнут уз помоћ његовог најважнијег савезника, Сједињених Држава. Израел је извршио инвазију на јужни Либан након што је Хезболах испалио ракете преко границе током прве недеље рата. Од тада, Израел је проширио своје војно присуство на нивое који нису виђени деценијама и погодио је циљеве дубоко у Бејруту.

Иако је Хезболах ослабљен, он и даље задржава способност да нападне Израел, остављајући отворена питања о ефикасности израелске војне кампање.

До уторка увече, Нетањаху није видео меморандум о разумевању између САД и Ирана, рекла је особа упозната са ситуацијом. 

Нетањахуова канцеларија није одмах одговорила на захтев агенције АП за коментар.

Размере израелских напада повремено су стварале јавни раздор између израелских лидера и америчког председника Доналда Трампа, који је у уторак новинарима рекао да „није задовољан начином на који се Израел понашао у Либану и са Хезболахом“.

„То траје заувек“, рекао је о израелској стратегији. Израелски напади на Либан убили су скоро 4,000 људи, укључујући стотине цивила, и раселили више од милион људи. 

„Израел се дуго бори против Хезболаха и много људи је убијено“, рекао је Трамп.
Трамп је рекао да је отворен за слање споразума у ​​развоју америчком Конгресу на разматрање.

Говорећи на маргинама самита Г7 у француским Алпима, Трамп је рекао: „Свиђа ми се идеја, молим вас пошаљите је Конгресу. Мислим, ко је не би одобрио?“

Републиканци у Конгресу кажу да желе да Трамп пружи више информација о споразуму, док неки изражавају скептицизам да то може спречити Иран да настави са развојем нуклеарног оружја.

Израел и либанска влада су започели директне преговоре уз посредовање САД, у којима Хезболах није учествовао. Ови разговори су резултирали неколико проглашених прекида ватре, који никада нису спроведени на терену. Либански званичници су у почетку покушали да држе Либан ван преговора између САД и Ирана, не желећи да буду виђени као зависни од Ирана, али су од тада поздравили објаву да ће споразум о окончању рата између САД и Ирана укључивати прекид ватре у Либану.

Арагчијеви најновији коментари изгледа да се поклапају са схватањем два регионална званичника који су директно упознати са привременим споразумом. Званичници, који су разговарали са Асошијејтед пресом под условом анонимности, рекли су да би споразум захтевао од Израела да се повуче са скоро целе територије коју контролише у Либану, осим неколико врхова брда близу границе које је претходно заузео.

Званичници кажу да је Иран инсистирао да Либан буде укључен у споразум током последњих дана преговора.

Либан је само једно од неколико главних питања која надвисују над примирјем пре планираног церемонијалног потписивања.

Циљ споразума је обезбеђивање значајног прекида ватре у вишемесечном рату у којем су хиљаде људи погинуле широм Блиског истока, укључујући и високе иранске лидере, и који је подигао цене горива, хране и других основних добара далеко ван региона.

Споразум предвиђа тренутно отварање Ормуског мореуза и укидање америчке поморске блокаде иранских лука, према речима високог америчког званичника који је говорио под условом анонимности.

Пакистански званичници, који су помогли у посредовању у постизању споразума, такође су изложили планове за истовремено укидање иранског затварања мореуза и америчке блокаде.
Сједињене Државе и Иран ће потом започети 60 дана преговора о иранском нуклеарном програму и могућности ублажавања санкција, рекли су пакистански званичници који су помогли у посредовању у постизању привременог споразума, говорећи под условом анонимности јер текст споразума још није објављен. 

Споразум такође укључује могућност ослобађања замрзнуте иранске имовине и стварања фонда од 300 милијарди долара за помоћ у обнови Ирана ако Техеран испуни одређене услове, рекли су високи амерички званичници новинарима у понедељак. Трамп је касније рекао да Сједињене Државе неће „улагати“ средства у Иран.

Што се тиче временског оквира, регионални званичници који су разговарали са АП-ом рекли су да ће ослобађање замрзнуте иранске имовине бити повезано са спровођењем споразума од стране Техерана. Додали су да су се државе Персијског залива такође обавезале да уложе милијарде долара у иранску економију.

Ирански нуклеарни програм, посебно судбина његових залиха високо обогаћеног уранијума, биће предмет рока од 60 дана. Иран је пристао да разговара о начинима за његово „разблаживање или уклањање“, рекли су званичници. Међутим, остаје нејасно да ли ће Техеран пристати на то, посебно имајући у виду противљење тврдолинијаша који нису спремни да га се одрекну.

Међутим, светски лидери окупљени у Француској првог пуног дана самита Г7 инсистирали су да споразум мора успети, иако многа питања остају без одговора.

Неки су се сукобили са Трампом због чињенице да нису били консултовани пре почетка рата. Али, лидери Француске, Немачке, Италије и Уједињеног Краљевства издали су заједничко саопштење у којем честитају Сједињеним Државама, иранској влади и посредницима на ономе што су назвали „дипломатским достигнућем“, рекавши да је од виталног значаја да се споразум брзо спроведе.

Француски председник Емануел Макрон рекао је да су Француска и друге западне земље „спремне да веома брзо предузму акцију“ како би помогле у мирном поновном отварању Ормуског мореуза.
 

Венс: Ниједан амерички пени неће отићи у Иран

Фото: Ассоциатед Пресс

Потпредседник САД Џ. Д. Венс изјавио је да „ни пени америчког новца“ неће отићи Ирану као део мировног споразума са САД.

У разговору за Фокс њуз, Венс је упоредио Трампову администрацију са бившим председником САД Бараком Обамом, који је, према Венсу, дао Ирану „преко милијарду долара у палети новца“.

Када је упитан о 300 милијарди долара репатријација из Катара и „24 милијарде долара одмрзнуте имовине“, Венс је рекао да је то „у суштини иранска пропаганда“.

„Оно што се дешава јесте да одређени елементи у њиховом друштву покушавају да продају овај договор што је могуће позитивније својој домаћој публици“, рекао је Венс. 

„Ниједан пени америчког новца не иде Ирану, ни 300 милијарди долара, ни 24 милијарде долара, ништа од новца“, додао је.

Међутим, Венс је рекао да би „Иран могао имати користи ако уради свој део посла“, додајући да би Катар, Уједињени Арапски Емирати или Саудијска Арабија могли да се одлуче за улагање у Иран.

Трамп инсистира да ће Ормуски мореуз бити отворен бесплатно

Фото: Ассоциатед Пресс

Амерички председник Доналд Трамп инсистирао је да ће Ормуски мореуз бити отворен „бесплатно“ у складу са споразумом САД са Ираном о окончању рата.

Говорећи на самиту Г7 у Француској у уторак, амерички председник је такође рекао да Иран „никада неће имати нуклеарно оружје“, док је критиковао Израел због Либана.

Трампови коментари, међу његовим до сада најгласнијим, показују обим његовог „сукоба“ са израелским премијером Бенџамином Нетањахуом, пише Би-Би-Си.

Пакистан, кључни посредник, објавио је у недељу да су САД и Иран постигли споразум, али његов садржај још није објављен.

Званичници Трампове администрације су у понедељак саопштили да су обе стране већ електронски потписале споразум, а званична церемонија ће се одржати у Швајцарској касније ове недеље.

У међувремену, цене нафте настављају да падају након објављивања споразума. Барел сирове нафте марке „Брент“, међународне референтне вредности, пао је испод 80 долара први пут од почетка марта.

Објављено је место где ће САД и Иран потписати споразум

САД и Иран ће званично потписати споразум у швајцарском летовалишту Бургеншток, објавило је швајцарско Министарство спољних послова листу Schweiz Heute.

Очекује се да ће се делегације састати у петак. Према писању швајцарских медија, локацију су предложили преговарачи из Пакистана и Катара.

Ово је други пут за две године да је ово одмаралиште изабрано за домаћина дипломатских разговора, након што су се светски лидери тамо састали на мировном самиту о Украјини у јуну 2024. године.

САД и Иран су у недељу постигли почетни споразум о окончању скоро четворомесечног рата.

Према споразуму, стране морају да реше друга сложенија питања, попут иранског нуклеарног програма, у року од 60 дана.