Напад у Москви повећао је мржњу према Таџицима

Главни осумњичени за смртоносни напад у Москви били су из Таџикистана. Сада су многи Таџици који раде у Русији депортовани или малтретирани.

Мухамед каже да је нашао бољи живот у Русији. Након што је прошле јесени емигрирао из Таџикистана, почео је да вози комби за доставу у Сибиру, уписао децу у локалне школе, поднео захтев за руски пасош и почео да планира да купи стан од уштеђевине од своје велике плате.

Али ти планови су пропали након хапшења групе држављана Таџикистана оптужених за прошломесечни напад на московску концертну дворану у којем је погинуло 145 људи. 
Порастао је Мухамедов страх да би могао да буде умешан у ударце које трпе имигранти из централне Азије, који брину о економском развоју Русије. 

Напад је, како је рекао, избрисао сав тежак посао кроз који је његова породица прошла да постане део руског друштва. У телефонском интервјуу из града Новосибирска, он је додао да ће отићи у Таџикистан ако га полиција или националистички радикали нападну.

Имаћу само парче хлеба, али ћу бар бити у својој домовини, живети без страха да ће ми неко покуцати на врата“, рекао је Мухамед чије се презиме из безбедносних разлога не помиње.

Руска полиција одговорила је на терористички напад, најсмртоноснији у земљи у последњих неколико деценија, упадом на хиљаде градилишта, хостела, кафића и складишта који запошљавају или опслужују имигранте. Руски судови депортовали су хиљаде странаца након убрзаних саслушања о наводним кршењима имиграције. А руски званичници су предложили нове мере за ограничавање имиграције. 
Званични обрачун праћен је порастом ксенофобичних напада широм Русије, наводе локални медији и групе за људска права, које су документовале премлаћивање, вербално злостављање и расистичке графите усмерене на имигранте. 

Државни удар који је разоткрио противречности ратне Русије

Државни удар је разоткрио једну од главних контрадикторности ратне Русије, где је националистички жар који је промовисала влада довео ксенофобију на нове врхунце, чак и када су страни радници постали неизоставни део. 

Како су руски радници отишли ​​да се боре у Украјину, запослили се у фабрикама оружја или напустили земљу да би избегли регрутацију, грађани Таџикистана и две друге централноазијске земље делимично су попунили празнину. 

Између осталог, они су обновили окупиране украјинске градове уништене ратом. Неки су се пријавили да се боре за Русију, уз обећања о платама и брзим руским пасошима. 

Али ове потребе се одмеравају у односу на друге приоритете. 

Председник Русије Владимир Путин је то јасно ставио до знања прошле недеље у обраћању полицијским званичницима. 

Поштовање наше традиције, језика, културе и историје требало би да буде одлучујући фактор за оне који желе да дођу и живе у Русији“, рекао је он.
Игор Ефремов, руски демограф, процењује да је у Русији у једном тренутку радило око три до четири милиона имиграната. Он је рекао да укупан број становника Русије износи око 146 милиона.

Већина ових имиграната је из три сиромашне земље бившег Совјетског Савеза у централној Азији: Таџикистана, Киргизије и Узбекистана. Ове земље, углавном муслиманске, постале су главни извори све веће имиграције у Русију, а санкције Запада учиниле су земљу мање привлачном за многе странце.

Масакр у концертној дворани разоткрио је крхкост њиховог положаја. Будући да већина имиграната у Русији данас долази из земаља са различитим језицима и културама и из различитих религија, они су били посебно изложени узнемиравању током рата у Украјини, што је Кремљ представио као настојање да се очува културни идентитет Русије.

Док се у Русији практикује мноштво религија, Кремљ доследно именује Руску православну цркву као централни елемент руске културе.

Десетак Таџика који раде у Русији испричало је за „Њујорк тајмс” свој страх након напада 22. марта. Неки су рекли да данима нису напуштали своје домове да би избегли могућу депортацију или зато што су се стидели што су мушкарци из њихове земље нанели толики бол. 

"Шетате и чујете ове коментаре: 'Одлази, иди далеко'", рекла је Гуља, таџикистанска чистачица која скоро две деценије ради у Русији. Волим Русију, волим је колико и своју земљу, али људи су љути, агресивни“, рекла је Гуља, која размишља о повратку у домовину ако тензије порасту. 

Валентина Чупик, адвокат који пружа правну помоћ имигрантима у Русији, рекла је да је уложила жалбу на 614 налога за депортацију од терористичког напада. Други активиста за права имиграната, Дмитри Заир-Бек, рекао је да му је познато око 400 депортација само у Санкт Петербургу. Петерсбург.

„Никада нисмо видели такве размере антиимиграционих операција“, рекао је Заир-Бек у телефонском интервјуу. 

Таџикистанци највише погођени руским антиимиграционим мерама

Таџикистанци су највише погођени овим мерама.

Таџикистан је започео грађански рат убрзо након стицања независности, сукоб који је убрзао ширење исламског фундаментализма.

Статус земље као најсиромашније у бившем Совјетском Савезу значи да има мало радних места ако се људи врате. А неки грађани Таџикистана, који су тражили азил у Русији због немира у земљи, рекли су да није безбедно да се врате у домовину.
Евгени Варсхавер, руски стручњак за имиграцију, проценио је да око милион Таџикистана, или око десетине становништва Таџикистана, живи у Русији.

Сиромаштво Таџикистана и његова политичка изолација омогућили су Таџицима да једном заувек оду у Русију. Три од четири дугорочна страна становника које је Русија стекла од почетка окупације Украјине потичу из Таџикистана, наводи руска статистичка агенција.

Већина Таџика у Русији су економски мигранти који обављају послове које руски становници све више избегавају, као што су грађевинарство и пољопривреда. Многи од њих слабо говоре руски и раде на маргинама формалне економије, што их чини подложним злоупотребама од стране послодаваца или корумпираних званичника.

Осим сезонских радника, Русија је и даље главно одредиште за малу професионалну класу Таџикистана, која често доживљава совјетску еру као период стабилности и личне слободе у поређењу са превирањима грађанског рата и успоном исламског фундаментализма који је погодио њихову земљу од независности .

Течно говорећи руски и добро образовани, ова средња класа Таџика има тенденцију да се суочава са мање случајева ксенофобије.

„Видела сам како се виче на Таџике, како се званичници понашају према њима, само зато што могу“, рекла је Сафина, таџикистанска професионалка која је радила у Русији. „Али када идем на иста места, они ме третирају веома добро.

Ипак, чак и они који су културно интегрисани били су на мети критика од терористичког напада.

Конзервативни руски командант пријавио је тужилаштву певачицу рођену у Таџикистану Манижу Сангин након што је говорила о бруталном премлаћивању таџикистанских осумњичених, назвавши то „јавним мучењем“. Сангин је представљао Русију на фестивалу песме „Евровизија” 2021. године са песмом „Руска жена”.

Десничарски активисти страхују да је поступање владе према осумњиченима помогло у подстицању недавних расистичких напада на Таџике.

Руски стручњаци за имиграцију кажу да би напад на концертну дворану могао даље да промени правац дебате о имиграцији у земљи, нагињући се ка приоритетима националне безбедности на штету економије. Неки конзервативни политичари и коментатори позвали су на нове законе о ограничењу имиграције, док су присталице страних радника ћуте. 

Конзервативни бизнисмен Константин Малофејев створио је политички институт да утиче на начине ограничавања имиграције.

„Ми смо спремни и желимо да живимо са Таџицима, Узбецима и Киргизима; они су наше комшије“, рекао је Малофејев у видео интервјуу из канцеларије у Москви, украшене православним хришћанским фигурама. Он је, међутим, додао да „ови радници имигранти треба да постану више Руси”. 

Потреба за војницима и радницима у фабрикама оружја гурнула је незапосленост у Русији на рекордних 2.8 одсто у фебруару, стварајући акутни недостатак радних места који подстиче инфлацију и дестабилизује економију, наводи руска Централна банка. Смањење броја становника у земљи онемогућава решавање ове несташице без страних радника, кажу стручњаци за имиграцију.

„Најважније је да непријатељ не продре“, рекао је демограф Ефремов. 

Припремила: Латра Гаши