Европске државе против бурки у јавности: „Хајде да их зауставимо док још можемо“

„Ислам у Шведској мора да се прилагоди. Не можемо да контролишемо шта људи раде код куће, али не желимо да видимо бурке и никабе у шведским јавним просторима. Ово мора бити заустављено док још имамо могућност да их зауставимо“, рекла је Еба Буш, шведска заменица премијера, пре два дана, оживљавајући дебату која већ неколико година кружи у земљама Европске уније.

Буш сматра да су никаб и бурка, традиционални верски велови који покривају лице, практични симболи тумачења ислама у неким тоталитарним државама, попут Ирана и Авганистана. Према њеним речима, то је неприхватљиво у шведским вредностима. Буш је рекла да жели да забрани ове одевне предмете у јавности, на улицама, у тржним центрима и здравственим установама.

Број муслиманских верника у Шведској повећао се током таласа избеглица са Блиског истока пре једне деценије. Али генерално се верује да не прелази 5 процената становништва. Као резултат тога, бурка или никаб нису уобичајени на улицама Шведске.

Бурка је одећа која покрива сваки део тела – укључујући и очи, које су прекривене мрежом. Карактеристична је за нека подручја, укључујући Авганистан и Пакистан. Никаб је вео који оставља само очи отворене. Чешћи је на Арабијском полуострву.

Према неким западним земљама, бурка и никаб показују родну неједнакост и крше слободу жена. На основу овог тумачења и укључујући безбедносне проблеме, у последњих 15 година бројне европске земље су потпуно или делимично забраниле покривање лица у јавности, преноси index.hr.

Француска, земља са највећом муслиманском популацијом у Европи, постала је прва 2010. године која је забранила ношење вела који прекрива цело лице у јавним просторима. Белгија, Данска, Аустрија и Швајцарска су од тада предузеле сличне кораке. Сличан закон се такође разматра у италијанском парламенту.

такође СВЕТ 6 до 2024 У Швајцарској је од 1. јануара забрањено покривање лица

У неким другим земљама, потпуно покривање лица је забрањено у образовним и здравственим установама, као и међу војницима или државним службеницима.

Иако је признао да француски закон којим се забрањује ношење маски може појачати стереотипе, Европски суд за људска права је 2011. године потврдио да забрана не крши верске слободе и да је намењена осигуравању „поштовања минималних вредности отвореног демократског друштва“.