Украјински председник Володимир Зеленски истакао је на Минхенској безбедносној конференцији потребу да Европа створи сопствену војску. Као један од разлога за то је навео могућност да ће САД, са Доналдом Трампом као председником, рећи не Европи у случајевима када је њена безбедност угрожена. А Трампов специјални изасланик за питања Украјине и Русије рекао је да Европа неће бити за преговарачким столом. У међувремену, са новом америчком администрацијом, у Минхен је стигао и немачки канцелар Олаф Шолц.
Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да је неопходно стварање европских оружаних снага, додајући да је рат његове земље против Русије показао да основа за то већ постоји.
Говорећи другог дана Минхенске безбедносне конференције, Зеленски је рекао да Европа не може искључити могућност да ће јој Сједињене Државе рећи не у случајевима када је њена безбедност угрожена.
„Будимо искрени, не можемо искључити могућност да би Америка могла да каже не Европи по питањима која јој прете. Многи, многи лидери су говорили о томе како је Европи потребна сопствена војска, европска војска. И заиста верујем да је дошло време за ово. „Оружане снаге Европе морају бити створене“, рекао је Зеленски.
Он је рекао да је трогодишњи рат у Украјини показао да основа за европске оружане снаге већ постоји. Украјински председник је рекао и да је прошло време када су САД подржавале Европу. Без подршке САД, он је нагласио да Украјина, упркос повећаној производњи оружја, има мале шансе да преживи. Зеленски је упозорио Европу да је Трамп не напушта за преговарачким столом.
„Пре неколико дана председник Трамп ми је рекао о свом разговору са Путином. Никада није поменуо да је Америци потребна Европа за столом. Ово довољно говори. Прошла су стара времена – када је Америка подржавала Европу само зато што ју је увек подржавала. И исто правило треба да важи за целу Европу. Без Украјине нема одлуке о Украјини. Нема одлуке за Европу без Европе“, додао је он.
С обзиром да се неколико европских земаља суочава са ризиком од све више евроскептичнијих бирача, идеје Зеленског о даљој интеграцији вероватно неће бити реализоване, али би његови коментари могли да изазову детаљније дискусије у Европи о војној улози Европљана у Украјини, укључујући распоређивање трупа на терену како би се гарантовао прекид ватре.
У међувремену, генерални секретар НАТО-а Марк Руте позвао је Европу да се ангажује са Трампом и да не верује да он напушта њих или Украјину. Он је рекао да смо "ми породица", додајући да су Американци у праву када кажу да Европљани не троше довољно. Он очекује да ће НАТО усвојити нови циљ потрошње у мају, који ће бити достигнут за четири или пет година, и могући циљ за потрошњу на одбрану, постављен на 3 процента бруто домаћег производа. Тренутни циљ од 2 посто није довољан, рекао је Рутте.
Искључивање Европе из преговора
Кит Келог, изасланик америчког председника Доналда Трампа, рекао је у суботу да ће Европа бити консултована, али да неће бити део трилатералних мировних преговора између Русије, Сједињених Држава и Украјине.
„Мојим европским пријатељима бих рекао: уђите у дебату, не жалећи се да ли можете или не можете да будете за столом, већ тако што ћете износити конкретне предлоге и идеје“, рекао је он на маргинама Минхенске безбедносне конференције.
Келог је рекао да је један од разлога зашто су претходни мировни споразуми између Украјине и Русије пропали тај што је превише држава било присутно за столом, али им недостаје способност да управљају мировним процесом.
Нећемо ићи тим путем“, додао је он.
Очекује се да ће Келогове изјаве повећати гнев међу неким европским лидерима, који не верују Трампу и сматрају да је безбедност њихове земље повезана са судбином Украјине. Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски рекао је да је француски председник Емануел Макрон позвао европске лидере да се окупе у Паризу у суботу како би разговарали о ситуацији.
Европски лидери, шокирани конфронтационим говором потпредседника САД Џеј Ди Венса у Минхену у петак, све више су забринути због Трамповог приступа мировном споразуму за Украјину и страхују да би се могао постићи споразум који је повољан за САД, али не и за Украјину и Европу на дуге стазе.
„Европи је хитно потребан акциони план у вези са Украјином и нашом безбедношћу, иначе ће други глобални играчи одлучивати о нашој будућности. Не нужно у складу са нашим интересима... Овај план мора да се припреми сада. „Немамо времена за губљење“, рекао је пољски премијер Доналд Туск на друштвеним мрежама.
Келог је рекао да критична питања осигуравају да рат не почне поново и одређују како ће Украјина одржати свој суверенитет. Он је рекао да ће то захтевати кредибилне безбедносне гаранције, додајући да председник Трамп, као једини доносилац одлука у САД, још није у позицији да пружи такву гаранцију.
Такође је додао да би „Трампу био потребан широк спектар опција” и да су „све опције на столу”. Кључно питање које треба помирити је постизање споразума о томе како ће се рјешавати кршења примирја, рекао је он.
У позадини разговора са Трампом, Зеленски такође покушава да спречи Трампов покушај да преузме контролу над 50 одсто украјинских минерала ретких земаља. Он је одбио понуду јер споразум који су диктирали САД није садржавао очекиване обавезе пружања безбједносних гаранција у случају прекида ватре. На питање о споразуму о ретким земљаним елементима у Минхену, Зеленски је рекао да се разговори настављају. Амерички министар финансија Скот Бесент понудио је Зеленском споразум током посете Кијеву у среду, након што је председник Трамп сугерисао да је САД потребно око пола трилиона долара украјинске имовине у замену за помоћ ратом разореној земљи.
Зеленски тражи сваку прилику да веже САД за дугорочне безбедносне гаранције за Украјину које би заштитиле земљу од даљих руских претњи у случају прекида ватре, али је свестан да би слабу преговарачку позицију Трамп могао да искористи за формулисање захтева којима ће бити тешко супротставити се.
Реакција немачке канцеларке
Немачки канцелар Олаф Шолц такође се састао са Сједињеним Државама у Минхену у суботу. Позивајући се на изјаву потпредседника Џеј Ди Венса да је Европа, више него из Русије и Кине, угрожена изнутра и да пада у супротност са својим фундаменталним вредностима, Шолц га је позвао да се не меша у европску демократију.
„Нећемо прихватити да људи који на Немачку гледају споља интервенишу у нашу демократију и изборе, као и у процес формирања демократске мисли, у интересу ове странке. То се једноставно не дешава, поготово не међу пријатељима и савезницима. Ми се томе оштро противимо. „Куда иде наша демократија, на нама је да одлучимо“, изјавио је Шолц.
Шолцов коментар уследио је након изјаве Венса у петак, након састанка са лидерком крајње десничарске странке Алтернатива за Немачку, Алис Вајдел, током његове посете Минхену.
Немачка ће 23. фебруара одржати опште изборе, а најновије анкете показују да АфД ужива другу највећу подршку на националном нивоу, испред Шолцове странке.
