Сју Цевеј, кинески држављанин кога су Сједињене Државе оптужиле за хаковање америчких истраживања о COVID-19, изручен је САД крајем априла из Италије.
Такав сценарио је избегао кинески држављанин Цуи Гуангхај, након што је побегао из кућног притвора у Београду.
Подржите ВРЕМЕСачувај истину.
Професионално новинарство је у јавном интересу. Ваша подршка му помаже да остане независно и кредибилно. Допринесите и ви. 1 евро прави разлику.
Писмо читаоцу — Зашто тражимо вашу подршку ДопринеситеПритворен је на захтев америчких власти због оптужби за праћење кинеског уметника који живи у САД.
Касније је у САД оптужен и за покушај кријумчарења војне опреме у Кину.
Директор америчког Федералног истражног бироа (ФБИ), Каш Пател, посебно је поменуо Србију као једну од земаља које, уместо да изручују кинеске држављане САД, враћају их у Кину.
Током саслушања у америчком Сенату 12. маја, Пател је, објашњавајући посету Милану, рекао да се тамо налази високопозиционирани сајбер криминалац повезан са Комунистичком партијом Кине.
„Успели смо да обезбедимо споразум да се та особа депортује из Италије уместо да буде враћена у Кину, као што се често дешавало у земљама попут Србије“, рекао је он.
Српске институције нису одговориле на питање Радија Слободна Европа у вези са тврдњом шефа ФБИ-ја Патела изнетом пред америчким Конгресом.
У међувремену, Срђан Цвијић из невладине организације Београдски центар за безбедносну политику рекао је за Радио Слободна Европа да је ово веома лош сигнал за Србију.
Он је нагласио да када директор ФБИ-ја помене неку земљу Конгресу у контексту Кине, екстрадиција и безбедносних претњи, то „није пролазна дипломатска брига“.
„То значи да је та земља ушла у амерички безбедносни дискурс као проблематичан актер“, оценио је он.
Србија, као земља кандидат за чланство у Европској унији, одржава блиске односе и има политичку, економску и војну сарадњу са Кином, упркос упозорењима Брисела и Вашингтона.
Кина је ангажована у инфраструктурним пројектима у Србији, кредити се узимају од кинеских банака, док је Србија последњих година интензивирала куповину кинеског оружја.
Кога су САД желеле од Србије?
Директор ФБИ-ја није помињао имена нити конкретне случајеве пред Конгресом САД када је говорио о Србији.
Али, говорећи 28. априла за Фокс њуз у вези са екстрадицијом Сју Цевеија из Италије, рекао је да је постојао случај када је 2025. године кинески држављанин притворен у Србији.
Додао је да се на крају „вратио у Кину, упркос напорима САД да обезбеде његово изручење“.
У септембру 2025. године постало је познато да су, након што су скинули електронске наруквице из кућног притвора у Београду, кинески држављанин Гуангхај и британски држављанин Џон Милер побегли.
Према саопштењу Министарства правде САД, они су осумњичени да су „координирали и водили заверу за застрашивање и претње становнику Лос Анђелеса који је јавно критиковао кинеског председника Си Ђинпинга“.
Након њиховог бекства, Врховни суд у Београду наложио је да се за њима распише потерница.
Случај бекства је и даље нерешен.
Министарство унутрашњих послова Србије није одговорило на питање РЕЛ-а да ли су њих двојица напустили територију Србије и како је могуће да побегну док су били под надзором, путем електронских наруквица.
Власти такође нису одговориле на питање да ли се за њима трага.
Истраживачки медији BIRN су у новембру 2025. године објавили да је само сат времена након што су Гуангхај и Милер нестали, приватни авион у власништву кинеске компаније полетео са београдског аеродрома за Пекинг.
Кинеска амбасада у Београду такође није одговорила на питање РЕЛ-а да ли је била у контакту са Гуангхајем и Милером од тренутка њиховог бекства и да ли је на било који начин учествовала у њиховом одласку из Србије.
Срђан Цвијић из Београдског центра за безбедносну политику рекао је да помињање Србије у Конгресу показује да за САД овај случај постаје нешто „много озбиљније од дипломатског неспоразума“.
„За њих је ово део ширег питања: да ли је Србија земља која сарађује са САД у сузбијању кинеског утицаја, транснационалне репресије и илегалног трансфера технологије, или земља која у кључним тренуцима даје приоритет односима са Пекингом“, рекао је он.
Власти у Србији, од доласка на власт Српске напредне странке (СНС) 2012. године, интензивно развијају односе са Кином и кинеским лидером Си Ђинпингом.
Лидери обе земље описују однос између држава као „челично пријатељство“.
С друге стране, Кина за САД, како је рекао Цвијић, представља централни изазов у погледу безбедности, технологије, економије, обавештајних података и геополитике.
Због тога је, додао је, посебно опасно за Србију у овом контексту да се повезује са Кином у Конгресу САД.
„Ако се на Србију у Вашингтону почне гледати као на место где кинески држављани, које тражи америчко правосуђе, могу да избегну екстрадицију САД и заврше у Кини или нестану из правног процеса, онда то директно нарушава поверење у Београд“, додао је он.
Како Србија реагује на захтеве за екстрадицију?
Цвијић је оценио да случај бекства кинеског држављанина говори не само о пропусту у систему безбедности, већ о много дубљем обрасцу понашања српске државе.
То такође показује, према његовим речима, селективност у понашању српских власти, тако да када САД траже људе повезане са кинеским операцијама, они беже из кућног притвора.
„Када Русија или Белорусија крену на своје дисиденте, српске институције одједном знају како да буду веома кооперативне, веома брзе и веома чврсте“, рекао је он.
Белоруски активиста и новинар Андреј Гњот провео је годину дана у притвору у Србији чекајући одлуку о његовом изручењу Минску.
Након што му је притвор укинут, напустио је Србију 31. октобра 2024. године.
Србија такође има проблематичну историју екстрадиције турских држављана Турској, упркос позивима Уједињених нација да се уздрже од екстрадиција.
Председник Србије Александар Вучић више пута каже да су за Србију, поред Кине и Русије, подједнако важни добри односи са САД и ЕУ.
Србија је једна од земаља Западног Балкана која је кандидат за чланство у ЕУ, али је последњих година стагнирала и заостајала у процесу интеграција.
Један од разлога за то је недостатак усклађености са спољном и безбедносном политиком ЕУ.