Петер Слотердајк: Већина Европљана више не зна да је мржња према Европи на Истоку почела у пансловенском покрету

Петер Слотердајк је један од најпознатијих филозофа на свету. По националности је Немац, али и помало Француз, јер добар део године проводи у свом дому у прелепом селу у Прованси, историјском региону на југоистоку Француске.

Тамо је недавно дао интервју недељном издању немачких новина „Франкфуртер алгемајне цајтунг“. У наставку су неке од најзначајнијих мисли овог интелектуалца о Европи, рату, мушкости и савременој кризи.

Слотердајк истиче да мржња према Европи, која се сада снажно манифестује на Истоку, није нова појава. „Већина Европљана више не зна да је мржња према Европи на Истоку почела са пансловенским покретом“, каже он. Овај антиевропски талас, каже он, поново је снажно пробуђен након распада Совјетског Савеза.

Филозоф такође цитира једног од руских мислилаца, Николаја Фјодорова, који је почетком 20. века идентификовао Европу као оличење моралне дегенерације: „Европа је дефиниција разврата“, рекао је Фјодоров.

Јер, према његовим речима, само име показује да је Европа у суштини бикова курва. И то што је цела Европа постала као њено име не би требало да погађа поштеног Руса са здравом сељачком душом. У Европи су све велики градови, палате, луксуз и курварство. То су реченице које се данас могу директно користити у антиевропској пропаганди, рекао је Слотердајк.

Он човека назива „реформским пројектом 20. века“. Од фигуре повезане са патријархатом, милитаризмом и хероизмом, савремени човек је трансформисан у козметичко биће. „Да употребимо речи Карла Лагерфелда: он стиче контролу над својим животом када користи одређени мушки парфем“. Ова трансформација, према Слотердајку, почиње у детињству.

Анализирајући историју 20. века, Слотердајк изражава провокативну идеју о фашизму: „Верујем да сам термин 'фашизам' у суштини не значи ништа више од одбијања војника Првог светског рата да прихвате исход рата“. За њега је фашизам био одбијање демилитаризације, нешто што је Немачка касније постигла радикалније од било кога другог.

Али да ли се та ситуација данас променила? Слотердајк сматра да јесте. Док је Европа доживела деценије мира, данас се суочава са новим тренутком: „Европа тренутно, историјски гледано, доживљава нешто што подсећа на срећу. Поново имамо непријатеље. Праве непријатеље.“ У центру ове конфронтације је Путинова Русија, против које је Запад дуго избегавао отворену конфронтацију. Сада је све постало јасно: „Све је то пало једним ударцем.“

У том контексту, он говори и о француском председнику Макрону, кога назива „најмирољубивијим човеком на свету“, али који разуме да је способност производње и извоза безбедности једнако важна као и извоз француског парфема.

Слотердајк не пропушта да помене неуспех либералног експеримента да мушкарце и жене учини пуким потрошачима. Свет је суровији од овог сна: „Психосоцијални експеримент да се мушкарци и жене претворе у пуке потрошаче више не одговара истини светске ситуације.“

Коначно, он се позива на епизоду из Трамповог председничког мандата, када се разочаран вратио из Брисела откривши да Европљани нису били спремни да троше на сопствену одбрану: „Нису били спремни да потроше више од један и по одсто на сопствену одбрану.“ Према Слотердајку, сада је сам Путин тај који приморава Европљане да промене ово понашање: „Тренутак да се Европа наоружа је заиста дошао.“