Током посете Кини, француски председник Емануел Макрон негирао је извештаје да је упозорио да би Сједињене Државе могле да издају Украјину мировним споразумом. Нагласио је да је јединство између Европе и Сједињених Држава кључно за досадашњу подршку и да се она мора наставити.
Француски председник Емануел Макрон изјавио је у петак да је јединство између Европе и Сједињених Држава (САД) кључно у подршци Украјини и нагласио да међу њима нема „неповерења“.
Макрон је током посете Кини изјавио да пориче све у извештају листа „Дер Шпигел“, у којем се наводи да је упозорио на могућност да САД издају Украјину.
„Потребне су нам Сједињене Америчке Државе да бисмо постигли мир. Сједињеним Америчким Државама смо потребни да би овај мир био јак и трајан. И не постоји сценарио у којем се трајни мир у Украјини постиже без заједничких напора Европљана, Американаца, Канађана, Аустралијанаца, Јапанаца и свих оних око овог стола који су део ове коалиције вољних“, нагласио је Макрон.
Немачки часопис „Шпигл“ известио је о недавном телефонском разговору између француског председника Макрона и немачког канцелара Мерца, током којег је, према извештају, изражен скептицизам у вези са напорима америчке владе и њених изасланика да преговарају о миру између Украјине и Русије. Према извештају, Макрон је упозорио европске лидере да „постоји могућност да САД издају Украјину у вези са територијом, без јасноће о безбедносним гаранцијама“.
Француски председник је такође разговарао са својим кинеским колегом Си Ђинпингом о Украјини. Последњег дана посете Кини, разговарао је о потреби за „чврстим и трајним миром“ у Украјини и нагласио да се без Европе то не може постићи.
„Ми смо гаранти безбедности, ми смо ти који могу да разговарају и о санкцијама, ми смо ти који држе замрзнуту руску имовину и управо кроз ово партнерство бићемо ефикасни“, изјавио је Макрон.
О руској имовини разговарали су немачки канцелар Фридрих Мерц, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и белгијски премијер Барт де Вевер. Разговори су описани као хитни, јер ЕУ жури да спасе свој план финансирања за Украјину, који укључује руску имовину. Међутим, Белгија се до сада противила њиховој употреби.
Русија је започела потпуну инвазију на Украјину у фебруару 2022. године. Москва тренутно контролише око 20 процената украјинске територије.
Путин је у четвртак, пре састанка са индијским премијером Нарендром Модијем, дао интервју за „Индија тудеј“, у којем је, како цитира руски државни медиј ТАСС, рекао да ће Русија „ослободити Донбас по сваку цену, војним или другим средствима“.
„Завршићемо овај рат када постигнемо своје циљеве на почетку специјалне војне операције, када ослободимо ове територије. То је то“, рекао је када су га питали шта би значила руска победа у овом рату.
Један од највећих захтева Кремља је да Украјина преда територију у региону Донбаса, коју је Русија незаконито анектирала, али коју још увек не контролише у потпуности.
Како је Русија удвостручила територијалне захтеве, које украјински званичници и даље одбацују, пут ка било каквом компромису изгледа све нејасније.