Израелски досељеници присвајају палестинску земљу под плаштом рата

Према израелској организацији за људска права Б'Тселем, у протеклих 10 месеци, израелски досељеници су протерали Палестинце из најмање 18 села на Западној обали, палестинској територији између Израела и Јордана коју је Израел окупирао у рату на Блиском истоку 1967. и од тада је остао заузет.

У палестинском селу Батир, где се древне терасе снабдевају водом из природног извора, живот тече вековима.

Као део светске баштине Унеска, Батир је познат по својим маслињацима и виноградима. Али сада је то последња жаришна тачка у борбама око насеља на окупираној Западној обали.

Израел је тамо одобрио ново јеврејско насеље, узимајући земљиште из приватног власништва за нове домове насељеника, а нови стубови су подигнути чак и без израелског одобрења.

„Они краду нашу земљу да би изградили своје снове“, каже Гасан Ољан, чија је имовина међу заплењенима.

УНЕСКО каже да је забринут због планова насељавања око Батија, али село је далеко од изолованог примера. Сва насеља се сматрају нелегалним по међународном праву, иако се Израел не слаже.

„Њих није брига за међународно право, ни домаће право, па чак ни Божји закон“, каже Олијан.

Прошле седмице, шеф израелске домаће обавјештајне службе Ронен Бар писао је министрима упозоравајући да јеврејски екстремисти на Западној обали спроводе акте „терора“ против Палестинаца и наносе „неописиву штету“ земљи.

Од почетка рата у Гази, дошло је до убрзања раста насеља на окупираној Западној обали.

Екстремисти у израелској влади се хвале да ће ове промене спречити стварање независне палестинске државе. Постоје и страхови да они настоје да продуже рат у Гази како би одговарали својим циљевима.

Јонатан Мизрахи из Пеаце Нов, израелске организације која прати раст насеља, каже да јеврејски екстремисти на Западној обали погоршавају ионако напету и нестабилну ситуацију и отежавају него икада да окончају израелско-палестински сукоб.

„Мислим да је то изузетно опасно. Повећава мржњу са обе стране“, каже Мизра.

Он верује да "мешавина беса и страха" у израелском друштву после напада 7. октобра, у којима је погинуло 1,200 људи, тера насељенике да заузму више земље на Западној обали.

Истраживање Центра за истраживање у јуну показало је да 40% Израелаца верује да насеља чине земљу безбеднијом, у односу на 27% у 2013. У међувремену, 35% анкетираних је рекло да насеља штете безбедности Израела, са 42% у 2013.

Од избијања рата, насиље насељеника над палестинским цивилима на Западној обали се повећало. Насиље је већ било у порасту, али УН су у протеклих 10 месеци документовале око 1,270 напада, у поређењу са 856 у целој 2022.

Према израелској организацији за људска права Б'Тселем, током истог периода узнемиравање израелских насељеника је натерало Палестинце из најмање 18 села на Западној обали, палестинске територије између Израела и Јордана коју је Израел окупирао у рату на Блиском истоку. 1967. и од тада је остао заузет.

У периоду од 7. октобра до августа 2024. на Западној обали убијено је 589 Палестинаца, најмање 570 од стране израелских снага и најмање 11 од стране досељеника, према УН. Међу мртвима су и неки за које се наводи да су планирали нападе, као и ненаоружани цивили. У истом периоду Палестинци су убили пет досељеника и девет припадника израелских снага безбедности.

Прошле недеље, Палестинац у својим 40-им је наводно убијен након што су израелски досељеници и војници ушли у Вади ал Рахел, близу Витлејема. Израелска војска је саопштила да је раније бачено камењем на оближње израелско возило.

Прошлог месеца, 22-годишњи Палестинац је убијен када су десетине досељеника упали у село Јит, што је изазвало међународне реакције. Израелске снаге безбедности извршиле су четири хапшења и описали инцидент као "озбиљан терористички инцидент".

Али казне у таквим случајевима готово да и не постоје. Израелска група за грађанска права Иесх Дин открила је да је између 2005. и 2023. године само 3% званичних истрага о насиљу међу насељеницима резултирало осудом.

У писму Ронена Бара, које је процурило у израелске медије, шеф израелске безбедносне службе Шин Бет рекао је да су радикални насељеници охрабрени неспровођењем закона.

“Изузетно опасно”

Досељеници живе у искључиво јеврејским заједницама основаним у деловима Западне обале.
Многа насеља имају правну подршку израелске владе, друга, позната као испоставе, су нелегална чак и по израелским законима. Али екстремисти их ипак граде, у покушају да приграбе још земље.

У јулу је највиши суд УН-а први пут пресудио да је израелска окупација Западне обале, укључујући источни Јерусалим, незаконита, рекао је да земља мора да заустави све активности насељавања и да се повуче што је пре могуће.

Западни савезници Израела су више пута описивали насеља као препреку миру. Али Израел је одбацио откриће, рекавши: „Јеврејски народ није освајач у својој земљи“.
Сада се страхује да екстремисти раде на томе да насеља на Западној обали буду неповратна.

Они су брзо проширили своју контролу над територијом, уз подршку израелске крајње десничарске владе. Ови екстремисти унапређују планове анексије на Западној обали. Досељеници сада служе у срцу израелске владе, у кључним министарствима.

Баш као што светски лидери који се противе насељима изражавају обновљен ентузијазам за решење две државе, дуго очекивани мировни план који би створио засебну палестинску државу, израелски верски националисти, који верују да све ове земље с правом припадају Израелу, су обећавајући да ће сан о независној палестинској држави учинити немогућим.
Аналитичари сматрају да је то разлог зашто неки политичари одбијају да прихвате било какав споразум о прекиду ватре.

„Разлог зашто не желе да прекину сукоб или да уђу у споразум о таоцима је тај што верују да Израел мора да настави да се бори док не достигне тачку у којој може да остане унутар Газе“, каже Тал Шнајдер, политички дописник Тхе Тимес оф Израел“.

„Они мисле да је њихова идеологија дугорочно исправнија. То је њихова логика“, додаје он.

У међувремену, израелске власти су најавиле планове за пет нових насеља, укључујући и оно у Батиру, заузимање рекордне површине земље, најмање 23 квадратна километра. То значи да Израел ту земљу сматра израелском, било да се налази на окупираним палестинским територијама, или је у приватном власништву Палестинаца, или обоје, и Палестинцима није дозвољено да је користе.

Променом чињеница на терену, како то досељеници описују, надају се да ће преселити довољно Израелаца на земљу и изградити довољно на њој да своје присуство учине неповратним. Њихова дугорочна нада је да ће Израел формално анектирати земљу.

Осим конфискације земље, екстремисти су такође брзо успоставили пунктове за насељавање.

У једном од ал-Кануба, северно од Хеброна, сателитски снимци су показали да су се у месецима од почетка рата појавили нови каравани и путеви. У међувремену, цела палестинска заједница је насилно исељена са земље.

Ибрахим Шалалда (50) и његов 80-годишњи ујак Мухамед кажу да су њихове домове уништили досељеници прошлог новембра.

Док смо се приближавали, насељеник екстремиста је својим аутомобилом блокирао пут.

Убрзо су стигли наоружани Израелци. Група, неколико војника Израелских одбрамбених снага (ИДФ), са ознакама на униформама и један идентификован као официр за обезбеђење насеља, зауставила нас је ради провере.

Чувар насеља је натерао двојицу палестинских фармера да изађу из аутомобила и претресли их. После два сата, ИДФ војници су растерали насељенике и дозволили аутомобилу Би-Би-Сија да оде.

Израел је почео да се насељава на Западној обали убрзо након што ју је окупирао од Јордана пре више од пет деценија. 

Данас у тој земљи живи око три милиона Палестинаца, не рачунајући источни Јерусалим који је анектирао Израел, заједно са око пола милиона израелских Јевреја у више од 130 насеља.
Али истакнута личност у влади крајње деснице, која ступа на дужност 2022. године, обећава да ће удвостручити број досељеника на милион.

Безалел Смотрич сматра да Јевреји имају „богом дано“ право на ове земље. Он је на челу једне од две крајње десничарске, про-насељеничке странке које је премијер Бењамин Нетањаху довео у своју владајућу коалицију након избора 2022.

Смотрич служи као министар финансија, али такође има функцију у министарству одбране, што му је омогућило да унесе корените промене у израелску политику на Западној обали.

Он је масовно улагао државна средства у насеља, укључујући нове путеве и инфраструктуру. Али он је такође створио нову бирократију, преузимајући овлашћења од војске, како би убрзао изградњу колонија.

Смотрич се хвали да је радио на „промени ДНК“ система и на „де факто“ анексији коју би „у међународном и правном контексту лакше прогутало“.

"Мисија мог живота"

Верски националисти су деценијама остали на рубу израелске политике.

Али њихова идеологија је постепено постала популарнија. На изборима 2022. ове странке су заузеле 13 места у израелском парламенту од 120 места и постале су краљеви Нетањахуове десничарске коалиције.

Током рата, Безалел Смотрич и његов колега радикал, Итамар Бен-Гвир, сада израелски министар за националну безбедност, више пута су давали коментаре који су подстакли друштвене поделе и провоцирали западне савезнике Израела.

Након што је израелска војска ухапсила резервисте оптужене за сексуално злостављање палестинског затвореника, Бен Гвир је рекао да је "срамотно" да Израел ухапси "наше најбоље хероје". Овог месеца, Смотрич је рекао да би могло бити "оправдано и морално" дозволити становницима Газе да умру од глади. 

Али управо на Западној обали и у Гази екстремна десница настоји да направи трајне промене. 

„Ово је група Израелаца који су били против било каквог компромиса са Палестинцима или другим арапским суседима Израела“, каже Аншел Фефер, израелски новинар и дописник Тхе Ецономиста.

А са ратом у Гази, крајња десница види нову прилику. Смотрич је позвао палестинске становнике да оду, како би направили места за Израелце који могу да „учине да пустиња процвета“.

Иако је Нетањаху одбацио могућност обнављања јеврејских насеља у Гази, он је и даље присталица крајње десних странака, које прете да распадну његову коалицију ако потпише "несмотрени" споразум о примирју да врати кући израелске таоце које тренутно држи Хамас.

Логика екстремиста можда је она коју следи само мањина Израелаца. Али то помаже да се рат продужи и драматично трансформише пејзаж Западне обале – наноси дугорочну штету шансама за мир.