Иран прети САД, Трамп није сигуран у војну интервенцију

Амерички председник Доналд Трамп оклевао је у вези са војним учешћем своје земље у ескалацији сукоба између Израела и Ирана. У међувремену, ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи упозорио је да би свака америчка војна интервенција проузроковала „непоправљиву штету“. То је био Хамнеијев други говор откако је Израел прошле недеље почео нападе на Иран. У среду је узвратио америчком председнику, који је захтевао од Ирана „безусловну предају“ и упозорио Хамнеија да САД знају где се он налази, али да за сада немају планове да га убију.

Председник Сједињених Држава Доналд Трамп још није одлучио да ли жели да његова земља постане део најновијег сукоба Израела, док је врховни вођа Исламске Републике Иран, ајатолах Али Хамнеи, у среду изјавио да ће се САД суочити са „непоправљивом штетом“ ако се одлуче за војну интервенцију. 

Хамнеи је додао да је Израел направио „веома велику грешку“ започињањем рата, у својим првим коментарима од почетка сукоба у петак прошле недеље. 

„Американци би требало да знају да ће свака војна интервенција са њихове стране несумњиво бити праћена непоправљивом штетом“, рекао је врховни вођа у саопштењу које је прочитао водитељ на државној телевизији.

На основу извештаја Њујорк тајмса, званични Техеран је припремао ракете и другу опрему за напад на америчке базе у региону Блиског истока у случају да се Вашингтон придружи рату. 

Трамп је објавио да су високи ирански званичници затражили састанак и предложили посету Белој кући.

Амерички председник је изјавио новинарима окупљеним испред Беле куће да је сада „прекасно за разговор“, али да још није донео одлуку да се придружи рату. 

„Можда ће то урадити, можда неће. Нико не зна шта ће урадити“, рекао је.

Амерички председник је, између осталог, рекао да је и он охрабрио израелског премијера Бенџамина Нетањахуа да настави са војном кампањом у Исламској Републици Иран.

„Рекао сам му, само напред“, рекао је Трамп када су га питали о његовој поруци израелском лидеру усред растућих тензија у региону Блиског истока.

„Разговарам са њим сваки дан, он је добар човек, ради одличан посао“, додао је амерички председник.
„Гардијан“ је написао да би овај недостатак јасноће о томе шта се даље дешава могао да утиче на самог америчког председника, који је још увек у фази разговора о постизању споразума. Према речима стручњака, САД покушавају да држе све опције отвореним како би извршиле што већи притисак на Техеран.

Америка премешта авионе за допуну горивом у Шпанију и Грчку, где би могли бити коришћени за снабдевање бомбардера Б-2 на дугом путовању од ваздухопловне базе Вајтман у Мисурију до Ирана.

Како је објављено, Великој Британији још увек није упућен захтев за коришћење ваздухопловне базе Дијего Гарсија у Индијском океану за напад бомбардера Б-2, нити за коришћење ваздухопловне базе Акротири на Кипру за допуњавање авиона горивом, иако се ово друго сматра могућим.

Остала америчка војна средства су на путу. Пентагон је наредио носачу авиона УСС Нимиц да исплови из Сингапура ка Блиском истоку, где се очекује да ће стићи за пет до седам дана. УСС Карл Винсон је већ у Арапском мору.

Према извештајима листа „Џерузалем пост“, Катар и Оман покушавају да посредују у претпоставци прекида ватре, неколико сати након што је авион близак иранској влади одлетео за Мускат, у Оману. 

Иранске власти су сигнализирале да су спремне да преговарају о споразуму са Сједињеним Државама, али се очекује да ће Израел „смирити ситуацију“, рекао је извор за „Џерузалем пост“.

Трампова инсинуација да су му Иранци понудили састанак у Белој кући наишла је на одговор иранске мисије при Уједињеним нацијама. 

„Ниједан ирански званичник није тражио да клекне испред капија Беле куће“, наводи се у објави мисије на друштвеним мрежама.

Трампова администрација се раније дистанцирала од сукоба, рекавши да је Израел деловао сам, али је последњих дана дошло до промене реторике, као и до повећања војног присуства на Блиском истоку. 

Чак и ако САД одлуче да се не придруже рату, Израел и даље има војне опције, али би оне биле ризичније и компликованије. Могао би да транспортује трупе за специјалне копнене операције, попут оне која је циљала фабрику ракета у Сирији прошле године, или да онеспособи кључно нуклеарно постројење Фордо нападом на системе подршке, као што је напајање.

Високи израелски званичници тврде да је рат покренут у самоодбрани и да би се уништио ирански нуклеарни програм, али Нетањаху и неколико министара из његовог кабинета већ су своју жељу за променом режима у Ирану учинили јавном тајном.

Трамп се наводно противио израелском плану за убиство врховног вође Ирана, док су критичари доводили у питање израелска бомбардовања цивилних институција, попут напада на зграду иранског јавног емитера.

Израелски министар одбране Израел Кац изјавио је у среду да Израел бомбардује „симболе моћи“ у Ирану, сугеришући да су дани клерикалног режима одбројани.
„Торнадо пролази кроз Техеран“, написао је на друштвеној мрежи X. „Симболи моћи се бомбардују и руше, од стране радиодифузне власти, а ускоро и са других мета, а велике масе становника беже. Тако падају диктатуре.“

Ескалација сукоба изазвала је забринутост и реакције широм међународне заједнице. Руски председник Владимир Путин рекао је да је спреман да посредује у постизању споразума између Ирана и Израела, након што је један од његових највиших дипломата упозорио Вашингтон да не разматра „спекулативне опције“ за интервенцију.

„Рећи да нису били укључени раније и да ће бити сада – мислим да би то било нетачно. Друга је ствар шта они сматрају директном војном помоћи Израелу. Упозоравамо Вашингтон: не усуђујте се ни да размишљате о томе. Таква акција би радикално дестабилизовала целу ситуацију“, рекао је Сергеј Рјабко.

Кинески председник Си Ђинпинг изјавио је у среду да је „дубоко забринут што је израелска војна операција против Ирана изазвала неочекивану ескалацију тензија на Блиском истоку“.

Шесте ноћи напада, израелска војска је бомбардовала место где се производе уранијумске центрифуге, а такође је тврдила да је циљала и фабрику ракета, поред тога што је уништила пет борбених хеликоптера.

С друге стране, иранске војне снаге су претрпеле тешке ударце, иако нису потпуно уништене. Израелски дрон је оборен у среду, упркос тврдњама да Израел контролише ваздушни простор изнад западног Ирана и Техерана. Иран је током ноћи лансирао око 15 ракета на Израел.

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) потврдила је да су израелски напади погодили два постројења за производњу центрифуга у Ирану, једно у главном граду и друго на његовој периферији.

У Ирану је пријављено најмање 224 погинулих људи у израелским нападима, углавном цивила, иако ти подаци нису ажурирани већ неколико дана. Упркос подацима које су дале власти, једна организација за људска права у Ирану је известила да је најмање 585 људи погинуло, док је више од 1,300 повређено.

До сада су у иранским нападима на Израел погинуле најмање 24 особе, сви цивили. Израелски системи противваздушне одбране уништили су или оборили већину од 400 ракета које је лансирао Техеран, док је само 10 одсто тих ракета успело да погоди циљеве унутар земље. 

Израел би могао постати рањивији ако се рат одужи, јер залихе његових најефикаснијих ракета за противваздушну одбрану нестају, објавио је Волстрит журнал, позивајући се на америчког званичника.

Иако су САД подржале одбрану Израела копненим системима Thaad, пресретачима F-16 и ракетама лансираним са морнарице, оне немају неограничене залихе ових одбрамбених система.

Верује се да Иран још увек поседује значајан део од приближно 2,000 ракета које је имао у свом арсеналу на почетку рата. Израелски удари су усмерени на системе за лансирање ракета потребне за њихово лансирање.