Суд блокира Трампове тарифе - шта се сада дешава?

Амерички савезни суд блокирао је свеобухватне царине председника Доналда Трампа, наносећи тако велики ударац кључној компоненти његове економске политике.

Суд за међународну трговину пресудио је да закон о ванредном стању који је увела Бела кућа није дао председнику једнострано овлашћење да уведе царине готово било којој земљи.

Суд са седиштем на Менхетну саопштио је да Устав САД даје Конгресу ексклузивна овлашћења да регулише трговину са другим земљама и да то није замењено одговорношћу председника да заштити економију.

Трампова администрација је поднела жалбу у року од неколико минута од одлуке.

Ко је поднео тужбу?

Тужбу је поднео нестраначки Центар за слободну правду у име пет малих предузећа која увозе робу из земаља погођених царинама.

Ово је први велики правни изазов Трамповим такозваним тарифама „Дан ослобођења“.

Трочлано веће судија пресудило је да Закон о међународним ванредним економским овлашћењима (IEEPA), закон из 1977. године који је Трамп позвао да би оправдао царине, не даје му овлашћење да уводи свеобухватне порезе на увоз.

Суд је такође блокирао посебан сет тарифа за Кину, Мексико и Канаду, уведених као одговор на оно што је Трампова администрација назвала неприхватљивим приливом дроге и илегалних имиграната у САД.

Међутим, од суда није затражено да се позабави царинама које су наметнуте на одређену робу као што су аутомобили, челик и алуминијум, које потпадају под други закон.

Какве су биле реакције до сада?

Бела кућа је критиковала одлуку, иако се Трамп још није директно огласио.

„Није на неизабраним судијама да одлучују како правилно поступати у националној ванредној ситуацији“, рекао је заменик портпарола Беле куће Куш Десаи у саопштењу.

„Председник Трамп је обећао да ће Америку ставити на прво место, а администрација је посвећена коришћењу сваке полуге извршне власти како би се решила ова криза и обновила америчка величина“, додао је.

Али Летиша Џејмс, државна тужитељка Њујорка, једне од 12 држава укључених у тужбу, поздравила је одлуку.

„Закон је јасан: ниједан председник нема моћ да сам повећава порезе кад год пожели“, рекла је Летиција Џејмс.

„Ове тарифе представљају огромно повећање пореза за радничке породице и америчка предузећа и довеле би до веће инфлације, економске штете за предузећа свих величина и губитка радних места широм земље да им је било дозвољено да наставе са радом“, додала је она.
Глобална тржишта су позитивно реаговала на одлуку. Азијске берзе су порасле у четвртак ујутру, пошто је амерички долар порастао у односу на јапански јен и швајцарски франак.

Шта се дешава сада?

Бела кућа има 10 дана да заврши бирократски процес обустављања тарифа, иако је већина тренутно ионако суспендована.

Случај мора проћи кроз поступак жалбе. Ако жалба Беле куће не буде успешна, Америчка агенција за царине и заштиту граница (CBP) ће потом издати упутства својим службеницима, рекао је за BBC Џон Леонард, бивши високи званичник CBP-а. Уз то речено, виши суд би могао бити пријатељскији према Трампу.

Али ако сви судови потврде одлуку, предузећа која морају да плате таксе добиће повраћај плаћених износа, са каматом. То укључује такозване реципрочне царине, које су смањене на 10% широм света за већину земаља и повећане на 145% за кинеске производе, сада износе 30%.

Леонард је рекао да за сада неће бити промена границе и да ће се морати платити таксе.

Како је све дошло до ове тачке?

Трамп је 2. априла представио невиђени глобални царински режим увођењем пореза на увоз већини трговинских партнера САД.

Основна царина од 10% је уведена већини земаља, заједно са строжим реципрочним царинама наметнутим десетинама земаља и блокова, укључујући ЕУ, Велику Британију, Канаду, Мексико и Кину.

Трамп је тврдио да би свеобухватне економске политике подстакле америчку производњу и заштитиле радна места.

Али глобална тржишта су у хаосу од објаве, а касније и након што је Трамп променио курс и обуставио тарифе, док су стране владе селе за преговарачки сто.

Погоршање ситуације је погоршао дуготрајни трговински рат са Кином, јер су се две светске економске суперсиле упустиле у ескалацију царина која је кулминирала америчким порезом од 145% на кинески увоз и кинеским порезом од 125% на увоз из САД.

Две највеће светске економије су од тада пристале на трговински споразум, при чему су америчке царине на Кину пале на 30%, а кинеске царине на део америчког увоза смањене на 10%.

Велика Британија и САД су такође објавиле споразум о нижим царинама између две владе.

Трамп је претио царином од 50% од јуна на сву робу која долази из ЕУ након што је изразио фрустрацију темпом трговинских преговора са блоком, али је потом пристао да продужи рок за више од месец дана након што је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла да је потребно више времена.