Турски председник Реџеп Тајип Ердоган објавио је у уторак да је именовао тим правних стручњака да почну рад на новом уставу, за који критичари кажу да би му могао омогућити да остане на власти и након 2028. године, када му се истиче мандат.
Ердоган, који је предводио Турску као председник од 2014. године, а пре тога је био премијер више од деценије, бранио је нови устав, тврдећи да је садашњи, који је састављен након војног пуча 1980. године, застарео и да задржава елементе војног утицаја, иако је неколико пута мењан, јавља АП.
„Од јуче сам именовао 10 правних стручњака да почну са радом и овим напорима ћемо наставити са припремама за нови устав“, рекао је Ердоган локалним администрацијама своје владајуће странке у говору.
„Током 23 године смо више пута показали нашу искрену намеру да крунишемо нашу демократију новим грађанским и слободољубивим уставом“, додао је Ердоган.
Према важећем уставу, Ердоган не може поново да се кандидује осим ако се не распишу превремени избори или се не промени правни оквир.
Критичари виде притисак на нови устав као потенцијални пут ка реизбору, омогућавајући законске измене које би заобишле уставна ограничења мандата.
Ердоган, који је током година постајао све ауторитарнији, негирао је да тражи нови устав како би остао на власти, рекавши прошле недеље „желимо нови устав не за себе, већ за нашу земљу“.
Ердоганова владајућа странка и њени националистички савезници немају гласове потребне за усвајање новог устава.
Неки аналитичари верују да је најновији покушај владе да оконча вишедеценијски сукоб са милитантном Радничком партијом Курдистана, или ПКК, део стратегије за добијање подршке прокурдске странке у парламенту за нови статут.
Покушај увођења новог устава долази месецима након што је Екрем Имамоглу, популарни градоначелник Истанбула и главни Ердоганов ривал, ухапшен и затворен због оптужби за корупцију.
Његово хапшење се углавном сматра политички мотивисаним, иако влада инсистира да је турско правосуђе независно и слободно од политичког утицаја.
Хапшење и касније затварање изазвали су широке демонстрације на којима се захтевало његово ослобађање и окончање демократског клизања Турске под Ердоганом.