Руски дисидент мислио да ће умрети у "Путиновом затвору"

Сједињене Државе и Русија прошле недеље су завршиле своју највећу размену заробљеника од Хладног рата. Размењена су 24 заробљеника. Председник Џо Бајден описао је размену као дипломатски чин. Један од ослобођених био је и руски активиста Владимир Кара-Мурза, који прича о ужасима затвора и срећи изласка.

Запад и Русија су прошле недеље постигли споразум о размени затвореника који је проглашен највећим од Хладног рата.

У размјени су учествовала 24 затвореника у Русији, Сједињеним Америчким Државама, Њемачкој и три западне земље.

Тај потез услиједио је након вишедневних спекулација о великој размјени између различитих земаља, која је порасла након што је неколико затворених дисидената и новинара у Русији премештено из затворских ћелија на неоткривене локације.

Председник Сједињених Америчких Држава Џо Бајден рекао је да је споразум Запада и Русије о размени заробљеника дело дипломатије.

У обраћању медијима након постизања овог споразума, Бајден је рекао да је окончана агонија ових затвореника.

Међу ослобођенима је и руско-британски новинар и писац Владимир Кара-Мурза.

Био сам сигуран да ћу умрети у Путиновом затвору“, каже он. 

Ово је било прво што је Владимир Кара-Мурза рекао када је пуштен. 

Руски опозициони политичар је веома мршав - од стреса, рекао је он. Још увек се повлачи од изненадног пребацивања из строго обезбеђеног затвора у Сибиру у присилно изгнанство после више од две године иза решетака.

„Делује нестварно, као да гледам филм“, описао је осећај. 

Можда ће се коначно поново спојити са својом породицом, коју није видео од хапшења у Москви у априлу 2022.

Његов најмлађи син га је свуда пратио, плашећи се да га остави самог.

Владимир Кара-Мурза, који је такође британски држављанин, осуђен је за издају и осуђен на 25 година затвора због континуиране критике руског председника Владимира Путина и руске инвазије на Украјину.

Провео је последњих 11 месеци у самици, приморан да намешта кревет свако јутро у 05:00 и давао му оловку и папир на сат времена, сваког дана.

„Лако је изгубити разум. Изгубити осећај за време, простор. Све, заправо“, рекао је он у једном од најдужих интервјуа од пуштања на слободу. „Он ништа не ради, ни са ким не разговара, нигде не иде. Из дана у дан".

Одбијен му је кућни позив, дозвољено му је да разговара са својом децом само два пута у последње две године. Појачана казна била је још строжа, физички.

Пре скоро деценију, Владимир Кара-Мурза замало је умро од непознатог токсина и још увек пати од последица, укључујући оштећење нерава. У септембру му је, како је рекао, затворски лекар дао "годину, највише 18 месеци" ако остане иза решетака.

„После два тровања од стране Федералне службе безбедности (ФСБ), нисам у здравственом стању за режимски строги затвор“, објаснио је, уз горак осмех.

Прошле недеље, Кара-Мурза је био један од осам руских дисидената који су нестали из руских затвора.
Како су се адвокати и рођаци узнемирили, почеле су да се појављују гласине о размени затвореника. Затвореници нису имали појма.

Наиме, када су стражари ушли у затвор у Омску где је био заточен Кара-Мурза, он је помислио да га „шаљу на стрељање“. 

"Заправо сам мислио да ће ме погубити", рекао је.

Недавно му је речено да потпише председничко помиловање, али је одбио да моли за милост Владимира Путина, кога је описао као „диктатора, узурпатора и убицу“.
Кара-Мурза је пребачен у Москву и у озлоглашени затвор ФСБ „Лефортово”. Пет дана касније послат је да се укрца у аутобус и унутра је видео друге дисиденте, сваки са маскираним личним чуваром ФСБ-а.

Затим је други стражар узео микрофон аутобуса и саопштио да их шаљу на размену заробљеника, без детаља. 

"Нико није тражио нашу сагласност", рекао је Кара-Мурза. „Сместили су нас у авион као животиње и одвели негде другде.

Активиста је у Немачку стигао у јединој цивилној одећи коју је имао: дугим панталонама и мајици кратких рукава, као и у папучама које је користио у затворским тушевима.

Руски дисиденти били су део „крда“ ослобођених политичких затвореника, заједно са америчким грађанима високог профила као што је новинар Еван Гершкович.

Из тима Алексеја Наваљног, опозиционог политичара који је изненада преминуо у затвору раније ове године, била су три бивша активиста. У почетку је Наваљни требало да буде део сложене размене.
У замену за дисиденте, Русија је добила бројне шпијуне и криминалце, укључујући и главну награду коју је тражио Владимир Путин: убицу ФСБ-а познатог као Вадим Красиков, који је убио човека усред бела дана у берлинском парку.

Судија који га је осудио на доживотни затвор назвао је убиство актом "тероризма".

„Све који критикују ову размену, односно, замолио бих их да о томе не размишљају као о размени заробљеника, већ као о спасавању живота“, рекао је Кара-Мурза одговарајући на пуштање Красикова.
Убицу су у Русији дочекали црвеним тепихом и загрљајем самог Путина.

„Зар 16 живота није вредно ослобађања убице?“ – упита Кара-Мурза.

Немачка већ дуго није била безбедна. Кашњење, према Кара-Мурзи, може бити оно што је Алексеја Наваљног коштало живота.

Радост Кара-Мурзиног породичног окупљања укаљана је мислима о руским затвореницима који нису пуштени.

„Веома сам срећна и веома узбуђена што видим ове људе на слободи, али сам веома тужна због осталих који су заостали“, рекла је Кара-Мурзина супруга Евгенија. "Осећам се кривим".

Организација за људска права Меморијал наводи стотине политичких затвореника и води снажну кампању за приоритетне групе.

„Има људи са озбиљним здравственим проблемима, као што је Алексеј Горинови, коме недостаје део плућа, који немају много времена“, рекла је Евгенија.

Њен муж је говорио о онима „који још увек пате у ’Путиновом Гулагу‘” и о нади у даљу размену.

Био је слободан пет минута, када се вратио на полемику.

У изјавама датим убрзо по доласку у Немачку, Владимир Кара-Мурза је тврдио да би санкције везане за украјински рат требало да буду боље усмерене.

Одмах је дошло до галаме Украјинаца, који су тврдили да је његов приоритет за слободно ходање да ублажи казну Русије за рат.

Кара-Мурза је то назвао калибрацијом.

„Треба ми више информација“, рекао је. „Разумем да је фебруар 2022. променио многе ствари.

Али он жели да зна зашто руски адвокати за људска права не могу да путују у балтичке земље на конференције када би руска ракета која садржи чип западне производње могла да погоди стамбену зграду у Украјини.

„Одговорност за оно што Путинов режим ради дели се са руским друштвом, чији велики део одлучује да зажмури на злоупотребе и кршења“, тврди он.

„Али, не заборавимо одговорност западних земаља, које су годинама радије имале посла са Владимиром Путином и пословале са њим, знајући веома добро ко је он и шта представља.

Владимир Кара-Мурза је 2022. године ухапшен јер је инсистирао да остане у Русији и да отворено говори. Сада не може да путује тамо и брине о томе да позове друге на акцију. Мисли да ће се осећати "ограниченије".

Али он ће наставити да осуђује рат у Украјини.

„Путину се не сме дозволити да победи у овом рату. „Украјина мора да победи и мора да постоји већа подршка западних земаља да би се то догодило“, рекао је он. 

Историјски гледано, према његовим речима, „прозори могућности” за демократске промене отварају се после „великих војних пораза”. 

Када је његов авион из Русије полетео, стражар ФСБ код Кара-Мурзе му је рекао да погледа кроз прозор. 

„Рекао ми је да је то последњи пут да видим своју отаџбину“, насмејао се активиста. „Рекао сам му, ја сам историчар, па ћу се вратити у домовину. И биће брже него што мислите."