Гренланд је скоро на Северном полу и Доналд Трамп ће купити арктичко острво. Ово је већ познато. Али да ли сте знали да су Американци и раније желели да купе Гренланд? А да су некада биле шуме?
Колико год апсурдно звучало, да ће Доналд Трамп купити Гренланд, у ствари ова идеја није много погрешна. Још једном, амерички председник је желео да купи Гренланд: Харија Трумана, после Другог светског рата, за 100.000 долара. Чак и тада је данска влада одбила.
Али зашто Гренланд, највеће острво на свету – шест пута веће од Немачке – припада малој земљи попут Данске? Географски, острво се јасно налази у Северној Америци, најсеверозападнији врх Гренланда је тик уз обалу Канаде.
Данска је, с друге стране, удаљена више од 3000 км од Гренланда, са Исландом и делом Норвешке између њих.
Све је почело са Викинзима и китоловом. Викинзи су у 18. и 19. веку масовно путовали из Норвешке у Холандију, Немачку и Данску. Градили су насеља и одбрамбене базе. Било је много сукоба, али су на крају Данци победили и на крају је ледени Гренланд 1933. припао Данској.
Гренланд је некада био зелен
Гренланд се назива зеленом земљом. Јер чак и ако се то данас не може ни замислити – пошто је 85 одсто острва под слојем леда – Гренланд је некада био много топлији. Истраживачи су пронашли трагове ДНК дрвећа, лептира и других инсеката. Пре између 450.000 и 900.000 година, Гренланд је био прекривен густим шумама.
Ледени покривач, који је још увек дебео око 3800 метара, смањује се како се глечери топе. Осим тога, пада све више кише, а то појачава отапање глечера. Истраживачи су израчунали да би глобални ниво мора порастао за више од седам метара ако би се сав лед на Гренланду отопио.
Мало људи, нема путева
Данас су на Гренланду насељиви само обални појасеви без леда. Углавном на западној обали, клима је погоднија за живот захваљујући струји Голфске струје. Овде се налази већина села, као и главни град Нуук. Има 18.000 становника и највећи је град Гренанде. На острву живи укупно 56.000 становника, а густина насељености је најмања на свету. Само Арктик има мање људи од Гренланда.
По целом острву не постоје путеви и железничке пруге које би повезале градове и села. Између градова постоје путеви, али се завршавају на периферији града. Да би дошли из једног града у други, Гренланђани користе авионе, бродове, хеликоптере, сплавове или псеће саонице.
Са климатским променама, нешто би се могло променити и на Гренланду. Мање леда на овом острву значи и више животног простора за људе. Отапањем леда ослобађају се важне сировине које су заштићене: између осталог нафта, ретки минерали, природни гас и уранијум.
Ускоро ће почети лов на такве елементе. А председник САД као бизнисмен има јак њух за такве ствари/ДВ.