Основан Трампов одбор за мир

Одбор за мир који је формирао председник САД Доналд Трамп основан је у четвртак у Давосу, у Швајцарској. Учешће у Одбору потписало је 19 земаља, док су главни западни савезници САД били одсутни. Трамп је након потписивања рекао да жели да његов „Одбор за мир“ ради у сарадњи са Уједињеним нацијама, иако је критиковао УН због неуспеха да испуни свој потенцијал.

Шта је Одбор за мир?

Трамп је првобитно покренуо идеју о Одбору за мир као део друге фазе плана о прекиду ватре у Гази од 20 тачака, који су посредовале САД, у септембру.

Савет безбедности УН подржао је план у новембру – дајући му међународни легитимитет – уз мандат одбору да надгледа демилитаризацију и реконструкцију Газе.

Али Трамп је имао дугорочне планове. Нацрт повеље, који је CNN добио на располагање, описује Одбор за мир као „међународну организацију“ која промовише стабилност, мир и управљање „у подручјима погођеним или угроженим сукобом“.

Трамп ће бити председник одбора на неодређено време, потенцијално остајући на тој позицији и након свог другог председничког мандата, према повељи.

„Мировни одбор“ ће бити део „оснивачког извршног одбора“ у којем су Трампов зет Џаред Кушнер, државни секретар Марко Рубио, специјални изасланик Стив Виткоф и бивши британски премијер Тони Блер.

Ко га је прихватио?

Трампов позив су прихватили Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Египат, Катар, Бахреин, Пакистан, Турска, Мађарска, Мароко, Косово, Аргентина и Парагвај. Такође су то учиниле и централноазијске државе Казахстан и Узбекистан, као и земље југоисточне Азије Индонезија и Вијетнам.

Израелски председник Бенјамин Нетанјаху је такође у одбору, иако је изразио бес због укључивања турских и катарских званичника у извршни одбор за Газу и суочава се са налогом за хапшење од стране Међународног кривичног суда.

Јерменија и Азербејџан, који су прошле године потписали мировни споразум уз посредовање САД, који САД даје ексклузивни приступ развоју критичног транзитног коридора у региону, такође су се сложили.

Белоруски лидер Александар Лукашенко, често описиван као последњи европски диктатор и кључни савезник руског лидера Владимира Путина, такође се регистровао.

„У томе имам неке контроверзне људе“, рекао је Трамп за CNN, мислећи на своју тврдњу да је Путин пристао да се придружи. Руски лидер још увек није потврдио своју одлуку, иако је поменуо коришћење замрзнуте руске имовине у САД за плаћање накнаде од милијарду долара за сталну локацију. Путиново могуће учешће изазвало је забринутост око тога како земља која активно води рат може бити укључена у напоре да се обезбеди мир.

Канадски премијер Марк Карни, који је више пута критиковао Трампа због уништавања „правилима заснованог“ глобалног поретка и увођења казнених тарифа, намерава да се придружи уз услове, рекавши да детаљи, укључујући и финансијске, још нису утврђени.

Ко га је одбио?

Неке земље се још нису обавезале, док су друге одбиле позиве.
Француска и Норвешка су одбиле, делом због питања о томе како би Одбор за мир функционисао у сарадњи са УН.

Кина је потврдила да је позвана, али није рекла да ли ће се придружити. Портпарол Министарства спољних послова рекао је у среду да ће Кина „остати чврсто посвећена одржавању међународног система са УН у његовом средишту“.

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да је тешко замислити да будемо „заједно са Русијом у било ком савету“, додајући да је „проблем што је Русија наш непријатељ, а Белорусија њен савезник“.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони рекла је да би могло бити уставних проблема са чланством и да неће присуствовати церемонији потписивања. Док је ирска министарка спољних послова Хелен Мекенти рекла да ће позив „пажљиво“ размотрити.

Које су забринутости?

Трампов Одбор за мир је заглављен у контроверзама.

Дипломате, званичници и светски лидери изразили су озбиљну забринутост због проширеног мандата одбора, Трамповог неодређеног председничког мандата и потенцијалне штете коју би то могло да нанесе раду УН.

Државе чланице ће служити трогодишњи мандат, након чега морају да плате милијарду долара за стално место. Прикупљена средства биће усмерена на обнову Газе, према речима америчког званичника, али је тај потез критикован као склон корупцији.

Трампови коментари да би одбор „могао“ да замени УН изазвали су забринутост да би могао да постане средство које ће заменити институцију створену пре 80 година ради одржавања глобалног мира. У повељи одбора помињу се „институције које су пречесто заказале“, без посебног помињања УН, организације коју је Трамп више пута критиковао.

Највиши хуманитарни званичник УН и координатор за ванредну помоћ, Том Флечер, рекао је за CNN да Трампов Одбор за мир неће заменити његову организацију.