После руске инвазије на Украјину, медији су често упозоравали да је политика Европске уније у најмању руку двосмислена, па чак и лицемерна, јер, док је ЕУ вербално подржавала Украјину, Брисел је заправо финансијски помогао Русији купујући много руских енергената. Најновије рачунице показују да је ЕУ од краја фебруара Руској Федерацији платила нафту, гас и угаљ најмање три пута више од финансијске помоћи коју је упутила Украјини, пише Јутарњи.
Из података које је ажурирао Институт за светску економију из Кила у Немачкој, произилази да су од фебруара до августа ове године земље чланице куповале нафту, гас и угаљ од Русије за које су платиле 103.6 милијарди евра, а до октобра државе и институције ЕУ издвојиле су укупно 29.2 милијарде евра за војну, економску и хуманитарну помоћ Украјини.
Међутим, укупна финансијска подршка Запада Украјини до сада износи 93.8 милијарди евра, али 60 одсто ове суме покривају САД. САД су Украјини дале или ће дати више од две трећине свог наоружања, док европске земље само четвртину.
Истовремено, много тога што је ЕУ обећала Украјини стигло је веома касно. „Чини се да европске земље од лета добијају све мање нових обавеза“, упозорио је Кристоф Требеш, директор истраживачког центра Института Кил.
Тако су САД од 4. августа до 3. октобра подигле цифру на скоро 12 милијарди евра, док су земље и институције ЕУ повећале своје обавезе за само око 1.4 милијарде евра у истом периоду. „Влада САД је много поузданији партнер за Украјину од земаља ЕУ – оне нису платиле пакет финансијске помоћи обећан у априлу“, каже Требеш.
такође Изненађења обрнуте дилемеЕвропска комисија је обећала следеће недеље да ће представити план финансијске помоћи Украјини за 2023. годину у износу од 18 милијарди евра, али ни овај износ неће приближити ЕУ отклањању диспаритета у подршци Кијеву и куповини енергената од Русија.. На крају, и овај финансијски пакет је у питању јер Мађарска неће подржати напоре Европске уније да заједничким средствима помогне Украјини.
С друге стране, Европа једноставно није имала где осим Русије да настави да добија потребне количине нафте и гаса, а онда су цене енергената и инфлација у еврозони порасле управо зато што је Европска унија најавила одбијање руских сировина. Најављени ембарго ЕУ на 90 одсто руске нафте углавном је довео до повећања цена енергената, захваљујући чему је Русија успела да надокнади пад извоза. Сада добро зарађују, иако мање извозе.
Осим тога, постоји само неколико земаља Европске уније које озбиљно схватају ризик руске агресије и спремне су да значајан део својих трошкова прерасподеле у корист Украјине. Остало је ограничено на много мање износе, углавном из унутрашњеполитичких разлога. То се види када се дода помоћ Украјини, из чега произилази да су земље ЕУ спремне да троше у просеку 0.19% свог БДП-а. Али разлике унутар Европе су веома велике.
На пример, Летонија и Естонија су преузеле обавезе према Украјини од око 1% свог годишњег БДП-а, док је допринос Пољске 0.6% њеног БДП-а. Али помоћ од највећих европских економија је много скромнија: Велика Британија дели само 0.24% свог БДП-а, Немачка 0.17%, а Италија и Француска по 0.15%.
такође
ЕУ обећава да ће повећати помоћ Украјини и санкције Русији
Поред тога, биће потребно време да руска политика ембарга на нафту и гас ступи на снагу: ембарго на нафту треба да ступи на снагу крајем ове године, а потпуни прекид испоруке руског гаса можда неће бити до 2025. До тада, ситуација на глобалном тржишту течног природног гаса, главне алтернативе гасоводном снабдевању из Руске Федерације, биће значајно олакшана због пуштања у рад нових капацитета у САД и Катару.
Али чак и када Европа почиње да купује знатно мање сировина од Русије, мало је вероватно да ће коначни однос њене недобровољне помоћи Москви и њене свесне помоћи Украјини бити близу равнотеже. Јаз је превелик, а подршка Кијеву под притиском јавног расположења и прагматичних политичких одлука вероватно неће даље расти.
