Ове суботе, Заклетва за правду донела је извештај који је разоткрио проблеме правосудног система у вези са несметаним одвијањем рочишта као резултат проблема са квалитетом и благовременим преводом.
Какву ситуацију откривају налази мониторинга Косовског института за правосуђе?
Шта кажу актери у правосудном систему?
Да ли ова кашњења у преводу изазивају незадовољство код грађана?
Недостатак тачног превода утиче на кашњења у случајевима, кажу актери правосуђа
Косовски правни институт је 4. јуна 2025. године објавио извештај „Судска ефикасност у пракси и језичка права у правосудном систему“. Овај извештај истиче проблеме са којима се судови суочавају због малог броја преводилаца и квалитета превода.
такође
Медијација на раскрсници, између права и праксе
Адвокат Ил Зекај каже да је питање превода кључно за обезбеђивање праведног суђења у правосудном систему.
„Немогуће је да испунимо услове за праведно суђење и да имамо ефикасност у правосудном систему ако и даље имамо проблеме са преводом, ако и даље имамо проблеме са странкама које не разумеју поступак на свом језику. Док службени језик на Косову морају поштовати све институције, било да су правосудне или административне“, рекао је он.
Према речима адвоката Зекаја, у законодавном смислу, Косово је комплетно.
„Имамо Устав који дефинише службене језике, затим имамо Закон о употреби језика, док у практичном смислу још увек шепамо, још увек имамо случајеве када због недостатка превода на судским седницама имамо одлагања седница јер се списи предмета не достављају на језику који они разумеју. То ће свакако онда утицати на одуговлачење поступка и одлагање седнице“, додао је.
Адвокат Негован Шарановић рекао је да лош превод не може суштински утицати на правично суђење, већ може само непотребно одуговлачити поступак док се не исправе неправилности у преводу.
„Као што сам рекао у свом претходном одговору, сматрам да лош превод не утиче на праведну одлуку суда. Што се тиче грађанског поступка, није било жалби на превод, али у кривичним поступцима сам имао случајеве када приликом састављања оптужнице и доказа приложених уз оптужницу, докази нису преведени“, рекао је он.
Шарановић је нагласио да ово директно утиче на непотребно одуговлачење поступка, али и на непоштовање права на употребу матерњег језика окривљеног или других учесника у кривичном поступку.
Такође, Арита Резнићи, виши истраживач у IKL-у, рекла је да је током праћења утврђено да је недостатак предметних докумената, укључујући и недостатак превода, резултирао захтевом одбране за одлагање планираних судских рочишта.
„С друге стране, идентификоване су и изјаве укључених страна, било да су то адвокати или тужиоци, да превод докумената из предмета, иако терминолошки тачан, не пружа увек јасне и одговарајуће информације у смислу језичког тумачења. У том смислу, треба нагласити да је квалитет преводилачких услуга директно повезан са могућношћу ефикасног приступа свим правима у судском поступку“, рекла је она.
Према речима Нимана Хајдарија - заменика народног заступника, употреба матерњег језика у судским поступцима је право гарантовано Уставом Косова и међународним стандардима.
„Право на употребу матерњег језика у судским поступцима и другим поступцима пред јавним органима није само национални стандард, већ и међународни стандард. Те конвенције које гарантују овај стандард су саме део Устава Републике Косово“, рекао је он.
За разлику од питања превођења предметних докумената, KLI наводи да потреба за обезбеђивањем превода или тумачења током судских рочишта у Посебном одељењу Основног суда у Приштини није била препрека нормалном току рочишта.
„У свим случајевима које прати Специјално одељење, обезбеђени су преводиоци, што омогућава нормалан ток поступака, упркос језичким разликама. Штавише, вреди напоменути да је Основни суд у Приштини почео да примењује напреднији систем у том погледу, где се превод рочишта такође врши симултано, што олакшава рад суда и позитивно утиче на ефикасност“, рекао је истраживач Резнићи.
С друге стране, заменик специјалног представника генералног секретара при УНМИК-у, Милберт Донгџун Шин, рекао је да је право на превод на матерњи језик основно право.
„Стога је поштовање језичких права неопходно како би се осигурало да правда у било ком систему служи свим грађанима подједнако без дискриминације. У том смислу, неопходно је изградити јавно поверење, поверење између људи и институција које им служе, али и између самих грађана“, рекао је он.
Шин сматра да извештај такође узима у обзир друштвени контекст у којем се ови изазови јављају, укључујући генерацијске разлике и нивое језичке стручности. Хитна препорука извештаја је да се хитно изврши превод коментара.
„У том смислу, извештај пружа конкретне и конструктивне препоруке засноване на чињеницама, које, наравно, заслужују озбиљно разматрање од стране свих релевантних заинтересованих страна, укључујући и оне који подржавају правосуђе на Косову. Као адвокату, једна од препорука која ми се чини посебно хитном јесте потреба за превођењем коментара Кривичног законика и Законика о кривичном поступку на српски језик“, рекао је он.
Захтева се да се питање превода не посматра као техничко: Треба повећати број преводилаца
Питање превођења у правосудном систему не треба посматрати као техничко. Али, поред недостатка преводилаца на судским седницама, актери у правосудном систему кажу да би коментари и други релевантни приручници такође требало да се преводе.
Недостатак коментара и других приручника, према речима адвоката Ила Зекаја, такође утиче на квалитет пружања услуга.
„Недостатак коментара на њиховом језику и судских одлука такође утиче на квалитет правних услуга које пружају адвокати, јер не могу да прате судску праксу, која је заправо веома развијена у Републици Косово, где се већина пресуда и других одлука објављује на веб-сајтовима судова“, рекао је он, додајући да би они који користе српски као службени језик на Косову требало да буду третирани равноправно.
Према његовим речима, такав недостатак утиче и на квалитет пружених правних услуга и на улазак нових генерација у професију, јер и даље постоји мањак литературе о припреми за правосудни испит.
„Недостатак приручника, недостатак друге литературе, недостатак адекватне обуке из српског језика како би се млади адвокати припремили за полагање правосудног испита, а затим и за полагање других испита, било да су то испити за судије, тужиоце или испити из кодекса етике, што је услов за постајање адвоката“, рекао је он.
Арита Резнићи, виша истраживачица у IKL, каже да упркос бројним пресудама објављеним на српском језику, постоји потреба за преводом и објављивањем свих пресуда, укључујући и коментаре одређених закона који су доступни само на албанском језику.
„Јер превођењем свега овога, онда се грађанима и адвокатима Србије обезбеђује једнак приступ информацијама. Такав приступ не само да јача принцип једнакости пред законом, већ доприноси и транспарентнијем и инклузивнијем правосудном систему“, рекла је она.
Заменик омбудсмана, Ниман Хајдари, каже да и друге институције, попут Косовске поправне службе, имају проблема са преводом.
„Али, не само у правосудном систему, такве проблеме сусрећемо и у Поправно-поправној служби Косова, лица која служе казне и чије су жалбе такве да са закашњењем добијају одлуке на српском језику. Приметили смо и у Поправно-поправној служби да постоји напор да се помогне онима који говоре српски, да им се помогне колико год је то могуће, међутим, то није решење“, рекао је он.
Адвокат Зекај каже да превод не треба посматрати као техничко питање, јер то омета праведно суђење.
„Питање превода не треба посматрати као техничко питање, питање превода спречава странке у поступку да остваре правично суђење. Питање превода може бити основ за оспоравање одлуке, чак и у Уставном суду, и стога питање превода треба да разматрају ССК и КПК, али и сама држава као кључно и веома важно питање за остваривање права странака у поступку“, рекао је он.
Према речима адвоката, на Судском савету и Тужилачком савету је да у својим буџетима изнесу захтеве за већи буџет за повећање броја преводилаца.
„Међутим, Република Косово мора да издвоји већи буџет за ССК и СТС како би се обезбедио превод странкама, како би странке могле да разумеју поступке на свом језику“, рекао је Зекај.
С друге стране, Хајдари каже да се недостатак превода не може оправдати недостатком буџета.
„Изговор годинама да нема буџета не може да опстане јер, као што нам је познато, сам Суд у Стразбуру је рекао да се кршење људских права не може оправдати недостатком буџетских средстава“, рекао је Хајдари.
Адвокат Негован Шарановић рекао је да постоји одређени број предмета који су одложени управо због недостатка преводилаца у Основном суду и надлежним одељењима.
„Ово је такође проблем који мора бити решен на нивоу државе, наиме на нивоу Судског савета Косова, како би се предузеле мере како би се обезбедио већи број преводилаца обучених на нивоу лиценце, дакле не обичних преводилаца, већ оних који морају имати лиценцу“, рекао је он.
Према његовим речима, неопходно је ангажовати већи број преводилаца, с обзиром на број предмета и потребу за превођењем у случајевима где су странке различитих националности, што је често у садашњој ситуацији.
„Решење би било ангажовање већег броја преводилаца, али ако је могуће, то треба да буду лиценцирани преводиоци са добрим стручним познавањем језика“, наставио је Шарановић.
такође
Појављују се сумње у вези са валидношћу теста постигнућа
Изазови у преводу у правосудном систему на Косову настају као резултат комбинације фактора, где се поред недостатка буџета истиче и недостатак стручних капацитета.
„Још један фактор је повезан са чињеницом да је велики део преводилаца који владају српским језиком и правном терминологијом већ у пензији или старији, док млађе генерације нису похађале потребну обуку или образовање из овог језика и као резултат тога, већина младих људи на Косову је боља у другим језицима, али не и у српском на професионалном нивоу. Ова ситуација ствара јаз, не само у квантитативном, већ и у квалитативном смислу, у погледу познавања правне терминологије и тачности у преводу“, рекао је Резнићи из ИКЛ-а.
Према њеним речима, неопходно је решити ово питање на одржив начин, креирањем дугорочне стратегије која укључује повећање улагања у правно превођење, изградњу професионалних капацитета младих у овој области и интегрисање српског језика у обуку за администрацију и правосудни систем.
„Јер, без такве систематске интервенције, недостатак преводилаца би могао бити структурна препрека инклузивној правди на Косову“, рекла је она.
У вези са овим питањем, „Заклетва за правду“ је покушала да интервјуише некога из Судског савета Косова, али није добила одговор.
Танкут Сојкан, шеф Канцеларије Савета Европе у Приштини, каже да је ефикасност правосуђа важан захтев који се мора поштовати.
„Као што знате, за све државе чланице Савета Европе, ефикасност правосудног система је веома важан захтев како би се осигурало поштовање принципа владавине права. Такође, наравно, када говоримо о ефикасности, то није само питање људских права, већ и питање развоја“, рекао је он.
С друге стране, Милберт Донгџун Шин, заменик специјалног представника генералног секретара при УНМИК-у, рекао је да правно разјашњење, као што знамо, не може бити привилегија резервисана само за неколицину.
„Требало би да буде заиста доступан свим правосудним стручњацима и свим корисницима суда. Детаљан рад који овај извештај представља значи да овај округли сто није само прилика за дијалог, већ позив на акцију. У том смислу, позивамо све релевантне институције да размотре и унапреде препоруке представљене у овом извештају и да раде на њиховој спровођењу“, рекао је он.
Адвокат Негован Шарановић рекао је да је значај преводилаца у правосудном систему велики, јер се њиховим непосредним учешћем испуњавају процесни услови за одржавање судских седница.
„Ово се не односи само на странке у поступку, већ и на сведоке, документацију и све остало што утиче на трајање поступка. Кашњење у преводу утиче на одуговлачење поступка“, рекао је он.
У правосудном систему који тежи једнакости за све, језик не може остати препрека. Ово није само техничко питање, већ право загарантовано Уставом и међународним инструментима.
Институције земље морају предузети конкретне мере, издвојити одговарајућа средства и улагати у изградњу професионалне и функционалне службе за превођење и тумачење у правосудном систему, али не само то.
Кашњење превода одлаже судски поступак
У судовима, речи имају тежину, али само ако се разумеју. У систему где се суђења воде на неколико званичних језика, недостатак квалитетног превода није само техничка препрека, већ је препрека правди.
Постоје рочишта која се не одржавају због недостатка преводиоца или кашњења у превођењу докумената из предмета. То доводи до одуговлачења случајева и неефикасности суда у даљем процесуирању случаја.
Овај проблем, који у суштини делује технички, заправо крши права странака у поступку.
Адвокат Негован Шарановић каже да се у својој адвокатској пракси сусрео са многим случајевима где је кашњење у преводу, односно кашњење у испоруци преведених докумената, довело до непотребног одуговлачења поступка.
„Ово изазива незадовољство међу странкама и у крајњој линији крши њихово право на суђење у разумном року, које је предвиђено и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода“, рекао је он.
Арита Резнћи, виша истраживачица на Косовском правном институту (КЛИ), рекла је да Устав Републике Косово гарантује право на правично суђење и признаје албански и српски као службене језике на свим нивоима администрације и правосуђа.
„Тачан и благовремен превод предметних докумената и судских поступака је неопходан за гарантовање основних права грађана. С друге стране, лош квалитет превода судских докумената може донети конкретне правне и процедуралне последице“, рекла је она.
Иначе, Косовски правни институт је 4. јуна 2025. године објавио извештај „Судска ефикасност у пракси и језичка права у правосудном систему“. Овај извештај истиче проблеме са којима се судови суочавају због малог броја преводилаца и квалитета превода.
Магдалена Димитријевић, мониторка у KLI, каже да су систематски пратили и да и даље настављају да прате судска рочишта, где је новина систематско праћење у филијали у Грачаници, поред рочишта која су увек праћена у Основном суду у Приштини.
Према њеним речима, у овом конкретном случају, посебан фокус је био на случајевима у којима су укључене стране из невећинских заједница, посебно српски чланови укључени у судске поступке у Посебном одељењу Основног суда у Приштини и у Основном суду у Приштини - Одељењу у Грачаници.
„Тако је током периода од седам месеци праћено укупно 226 судских рочишта, што је омогућило идентификацију процедуралних пракси које су се примењивале у овим случајевима и изазова који утичу на ефикасност судских поступака“, рекла је она.
Монитор KLI каже да на основу праћења у Посебном одељењу и Одељењу у Грачаници, изгледа да су најчешћи разлози за одлагање рочишта због одсуства или кашњења у преводу.
„У Посебном одељењу Основног суда у Приштини током праћеног периода праћено је укупно 97 судских рочишта у различитим предметима. Од ових рочишта, око 16.5% од укупног броја праћених предмета је одложено“, каже она.
Према њеним речима, други разлози за одлагање рочишта укључују недостатак адвоката одбране, док су други разлози били због одсуства оштећених.
„Током вишемесечног праћења у Основном суду у Приштини – Одељењу у Грачаници, у Општем одељењу праћено је укупно 129 судских седница, од чега је око 14% од укупног броја седница одложено. У Кривичном одељењу, најчешћи разлог за одлагање био је нередовно достављање позива странака. Поред тога, други разлози укључују кашњења тужилаштва у достављању списа, односно недостављање списа предмета, док је у другим случајевима разлог био одсуство окривљених“, рекао је Димитријевић.
У међувремену, у Грађанском одељењу, разлози за одлагање, каже монитор, били су разноврснији, укључујући случајеве одсуства преводиоца, или чак одсуства вештака у другом случају, док је у једном случају разлог био недостатак доказа. Док је најчешћи случај одлагања у овим седницама био из различитих разлога везаних за питање вештачења.
Синиша Борисављевић, надзорни судија у Основном суду у Приштини - Одељењу у Грачаници, на округлом столу KLI је рекао да су континуирано посвећени одржавању и повећању поверења грађана.
„Свако ко ради у суду или у близини суда зна колико је одговоран, а рекао бих чак и колико је тежак посао судија и представника суда уопште. Транспарентност и одговорност су несумњиво темељ демократског правосудног система. То нису само општи принципи правде, транспарентност је универзални принцип, већ су неопходни и за одржавање поверења у функционисање судова, посебно када говоримо о Косову, где постоји много заједница, а такође и људи који, на овај или онај начин, не верују у рад правосудног система“, рекао је он.
Међутим, рекао је да уз помоћ KLI и Судског савета покушавамо да оправдамо ово поверење како би систем функционисао на најбољи могући начин.
Борисављевић каже да ће увек бити незадовољних људи, али правда је негде у средини, додајући да је Суд у Грачаници конкретнији.
„Рад Суда у Грачаници је мало специфичнији. Уз помоћ председника суда и колега из Приштине, као и људи из Судског савета, одељење, по мом мишљењу и надам се према извештају, функционише веома успешно. Трудимо се да будемо бољи, увек има простора за побољшање. Састав је мешовит, општина Грачаница обухвата делове где живи већинско албанско становништво, али постоје и мањинске заједнице, па стога постоје специфични случајеви. У таквом окружењу мора се бити посебно пажљив и посвећен, па се надам да се ови млади људи могу уверити у оно што радимо“, рекао је он.
Перпарим Зека, судија Основног суда у Приштини, рекао је да је превод основно право.
„Право на превод и тумачење, право да будете разумени и да будете разумени на суду. Ово право је гарантовано Уставом, процесним законима и међународним стандардима људских права и није само административна формалност. То је суштинска гаранција за праведан процес, за једнаку заступљеност и изградњу поверења грађана у правосудни систем“, рекао је он.
такође
Избори у времену TIME - Дебата за правду
Према речима судије Зеке, недостатак превода и кашњење у преводу директно утичу на квалитет и легитимитет процеса.
„Ако странка не разуме шта се дешава на суду или нема документа на језику којим говори, онда не можемо говорити о праведном процесу“, додао је.
