Изван видокруга

Пример и модел жене да остане јака пред изазовима и неупоредиви заговорник права слепих жена на Косову, квалитети су са којима сарадници описују директорку Комитета слепих жена Косова Бајрамшахе Јетулаху. Она наставља да оставља траг у оснаживању и независности слепих девојака и жена на Косову и данас

Живот није био тако фер и великодушан према Бајрамшахе Џетули, чак ни у раном детињству, када је направила прве кораке. Напротив. 

Са две године остала је без једног родитеља. Недостатак мајчине топлине и љубави довео је до тога да пати и не налази мир. Дуго није престајао да плаче, а услед тога је оштећен очни нерв на оба ока, због чега је ослепео. Било му је потребно неколико хируршких интервенција како би се омогућио повратак вида на једно око и лакше суочавање са изазовима којих није било мало.  

Бајрамшахја прича како је до рата успевала да види довољно да користи писмо од 36 слова, иако је похађала основно и средње образовање у образовним установама за слепе – прво у Митровици и Призрену, а затим у Хрватској.

По завршетку школовања запослила се као телефониста на Радио-телевизији Приштине, где је радила неколико година, све до периода када је српски режим протерао све албанске раднике овог предузећа.

Из економских разлога, била је принуђена да напусти Косово и оде у Италију, заједно са децом и мужем. На дан када је потписан споразум о окончању рата, планирала је да одлети на Косово. Али његово путовање је одложено након што се суочио са још једном несрећом. Он је повредио око од случајног пада, због чега је поново изгубио вид.  

Чак ни повратак у домовину, који је био одложен неколико месеци, није био лак. Кућа му је спаљена и уништена. Такође, више није имао сигуран посао. 

Али Бајрамшахја, сада стара 64 године, жена која живи између бола, жртве, солидарности, али и воље да остане јака, није одустала ни пред овим изазовом.

„Био сам активиста Удружења и прије рата. Када је била Србија, одржавали смо састанке у Токбашки, у Гермију, јер нисмо прихватали њихове законе, чак и после рата сам се активирао. Схватио сам да ми је неко помогао када ми је неко требао. Чак и они су остали са последицама рата, остали су веома слепи, а ја сам рекао да желим нешто да урадим. Дошла нам је једна из Шведске, слепа жена, председница Европске уније, и каже ми: 'Бајрамшахе, зашто не отвориш удружење жена, имаћеш подршку амбасада, имаћеш подршку од сви“, рекла је. Јетула.

Бајрамшахја је иницијативу за оснивање удружења покренула 2006. године, када је назвала „Комитет слепих жена Косова“ раније успостављеном активизму. Ова организација, која има скоро 800 чланова, има за циљ да оснажи и оснажи слепе девојке и жене на Косову. 

„Радили смо разне пројекте, као што је тада била прва тачка, рекли смо искорењивање неписмености, а сада кажемо ублажавање које искорењивање никако не може бити, иако, на пример, имају црно писмо. Да, добро, ако је слеп без обзира одакле је дошао, било од болести или од разних мучења, онда остаје неписмен јер не може очима да чита, не може да додирне црно писмо руком... .. Онда смо имали ту иницијативу у свих седам удружења, узели смо их по 6 у сваком удружењу и учили их Брајевом писму, а затим су наредних година постојале и различите активности, нпр. оријентација у окружењу и простору, чак и сада, с времена на време, обука у кухињи“, рекла је она.

Иако као организација функционише само кроз пројекте и донације, Бајрамшахја каже да се, кад год је то могуће, труди да помогне свим људима у невољи.

„Радили смо добровољно, није нас брига да ли имамо пројекте или немамо, али да ли је неко показао потребу, да ли је неко дошао да ми каже: 'Директоре, морам да научим Брајево писмо'. Могао сам цео дан и ноћ, чак и у 12 увече, ако ме неко зове да ми каже нпр. Директоре, морам да дођем у Удружење због к проблема, могао сам да дођем чак и ноћу да неком помогнем“, рекао је Јетулаху.

Иницијативе за образовање девојчица ни сада нису престале. Комитет слепих жена Косова донирао је неколико уређаја, названих камере за увећање, разним престоничким школама, где је поднет захтев, за помоћ ученицима са проблемима са видом.

„Где год постоји жена којој смо потребни, ми смо ту. Не двоумимо се да ли је мој члан или не. Без обзира ако није мој члан, треба јој писаћа машина, ако је имам, однећу јој је. Није проблем јер она није мој члан. Нама је најважније да слепи имају користи, али у овом случају посебно деца и студенти“, рекла је директорка Одбора слепих жена.

У једној од учионица престоничке школе "Илирија" населила се камера за увећање. Два ученика ове школе свакодневно имају користи од опреме која олакшава процес учења. 

Наставник албанског језика, Схкендије Оллури, говори о предностима и погодностима које су им понуђене за реализацију часа, будући да имају опрему на располагању.

„Урађен је изузетно велики посао, захваљујући Удружењу слепих жена Косова, доношењем овог уређаја. Раније су ученици имали потешкоћа да прочитају текст до краја, сада су прочитали цео текст без проблема, као и остали ученици. Дакле, постоји веома велика разлика у односу на време када је овај уређај недостајао и сада када имамо уређај на располагању. Ово је велика помоћ за друге студенте, који ће можда и даље имати овакве проблеме“, рекао је Олури.

Донација овог уређаја у првој половини године утицала је на ученике да науче корак и да не заостају у настави, каже директорка школе „Илирија” Дрита Нишефци, на чему јој је захвална и захвална.

„У нижем циклусу ученици су имали потешкоћа без овог апарата где је учитељица, о чему смо разговарали изнова и изнова, сваки пут била принуђена да фотокопира сваки тест, сваку лекцију већим словима да би било лакше, али видели сте и рад самог апарата, тј. веома је лако, али је веома значајно и веома је лако ангажовати девојчице, радити чак и током часа, тј. заиста је урађен велики посао. Захваљујем се председници Удружења Бајрамшахи Јетулаху, која није оклевала ни минута да донесе апарат када је добила информацију да је школи 'Илирија' потребан и верујте ми, урађен је изванредан посао“, рекао је Нишефци. .

Међу шест школа којима је користила камера за увећање Комитета слепих жена је и школа "Исмаил Кемали" у престоници. Директорка Мимоза Красники је оценила да је ова донација неопходна. 

„Велики је број деце са различитим способностима, питан је разлог за велики број и разменили смо мејлове о броју ученика, проблемима које деца имају. И схватили су да је овој девојци потребан овај уређај. Да није било потребе, школа и нормалан ученик који се није пријавио би били послати у школу која има хитније потребе, намера је директора Удружења да је пошаље у нашу школу, а Много јој се захваљујем“, рекао је Краснићи. 

Поред основног циклуса, Комитет слепих жена је посвећен олакшавању студија студената на академском нивоу. А то је постало могуће кроз аудио запис психолошких књига. После Психолошког, прошле године је почело и аудио снимање материјала Правног факултета.

Декан Правног факултета Авни Пука каже да стварање услова за све категорије студената пружа могућност студирања без разлике.

„Наравно, Одбор жена је посебан допринос, на чему им честитам и охрабрујем, да се заиста баве хуманитарним радом за посебну категорију, чак и снимају књиге како би их у овој фази прво имали у аудио форми. -студенти, за оне којима је то потребно, неопходно је овој категорији и ми то свакако веома ценимо и то је помоћ будућим студентима који ће потенцијално бити део Правног факултета“, рекао је Пука. 

Допринос Џетулаха током година је такође високо вреднован од стране шефа Канцеларије за добро управљање у оквиру кабинета премијера, Хабита Хајрединија.

„Радим са госпођом Јетулах много година, преко 15 година, познајем је. Када кажемо институционална сарадња и шире. Она је једна од веома побожних активисткиња која је погурала многе процесе захваљујући нашој сарадњи за права слепих жена, наравно, она води такву коалицију. Она је била једна од оних жена које никада нису стајале за нас, не само са куцањем, већ и да траже и рјешавају друга питања, али и истовремено постајући сарадница у рјешавању проблема“, рекао је Хајредини.

Он каже да је Комитет слепих жена дигао глас за изазове слепих жена, борећи се без престанка за поштовање њихових права.

„Наш заједнички рад и његов пут је био веома вредан, наравно да смо успели не само да подигнемо свест слепих жена, већ и шире јавности о поштовању права слепих особа. Био је један од кључних лобиста и покретача усвајања, покретања и развоја Закона о слепим лицима. Ја сам водила овај процес и увек смо блиско сарађивали са госпођом Јетуллаху на бројним састанцима са женама на различитим нивоима, из различитих области које је она довела са Косова на централни ниво да би изазвала забринутост, решила заједничке проблеме. Могу рећи да је она једна од оних веома значајних личности у нашој земљи, не само да има тај разлог за права особа са инвалидитетом, већ је и сама као слепа жена била узор, пример да се у томе добро ради. за слијепе особе“, рекао је Хајредини.

Али директорка Комитета слепих критикује институције због немара и неиспуњених обећања током година. Каже да важе само два-три члана садашњег Закона о слепим.

„Треба и нама, али не желе да слушају ни претходну ни садашњу владу. Идемо и куцамо им на врата. Док не уђемо, кажу нам дању и ноћу да су вам врата отворена. Па, чак и ако изађемо одатле и заборавиш нешто унутра, та врата се затварају. Не можете ни да одредите рок. Ово је још горе“, рекао је Бајрамшахе Јетулаху.

Захваљујући разним обукама које је завршио за ручни рад, Јетулаху је сада у стању да тка одећу, а на њој ради са посебном пажњом и разним детаљима.

Она каже да је део одеће коју је направила заједно са другим женама пре неколико година поклонила људима у невољи, током земљотреса у Албанији.

Али упркос обучености и самосталности слепих особа, посебно девојака и жена, она каже да институције нису водиле рачуна да им нађу одговарајући посао и да их организују у институцијама. Чак се каже да се право на запошљавање не поштује ни онако како то закон предвиђа.

„Идем да кажем родитељу, нпр. из Качаника. Одем и знам да је жена или мушкарац, одем и кажем му: 'Не би требало да дозволиш да ово буде терет друштву у будућности. Овом детету морате дати прилику да се образује, да се осамостали, да буде оно које обезбеђује живот себи и својој породици.' Онда се одмах устручавају, не шаљу их... Имамо много ђака који су заиста тачни, завршили су школовање и способни за своју струку, али где је, нажалост, посао? Није нам загарантован посао... И тако, када се трудимо да одведемо ђаке у школу, родитељи нам, на пример, говоре: 'Шта ако га одведемо у школу, па онда?'. Онда не можемо да вам гарантујемо посао, јер било ко, држава треба да буде та која направи корак напред за запошљавање“, рекао је Јетулаху.

Упркос томе, Бајрамшахја тражи од жена и младих девојака да не одустају док своја права не остваре.

„Молила сам девојке и слепе жене да не оклевају, да се увек боре за своја права и док их не остваре, да не ћуте. Држава има обавезу да спроведе све што је законом предвиђено и не треба да ћутимо“, рекла је директорка Одбора слепих жена.

Све док институције ћуте пред неправдом, Бајрамшахја ће наставити да подржава сваку слепу жену и девојку на Косову.

(Овај чланак је написан у оквиру пројекта „Хуман Ригхтивисм“ који спроводи „Интегра“ а подржавају Фонд за развој заједнице – ЦДФ и Амбасада Шведске на Косову).