„Женска мрежа Косова високо цени рад Флутуре. Има невероватну посвећеност, има величанствену храброст какву никада раније нисам видео. Храбра жена која је и у медијима, али и активисткиња за женска права. Мрежа цени њену борбу за право и правду“, наглашава Игбале Рогова, директорка НВО Женска мрежа Косова. „Мислим да је она велика предност не само за демократију на Косову, већ и унутар Европске уније“, наглашава Метју Каруана Галиција, син убијене малтешке новинарке Дафне Каруане Галиције, чији је случај приведен правди од почетка Кусарија. . Она је на челу програма правне подршке Европског центра за слободу штампе и медија (ЕЦМПФ), непрофитне организације основане 2015. године у Лајпцигу, Немачка.
Спонзорисани чланак - За активисткиње, Флутура Кусари је модел храбре жене која снажно брани слободу говора. За новинаре, чуваре истине, који имају професију и мисију. Позната по својој професионалној и личној страсти, Кусари не одустаје ни када је мета неоснованих напада милитантних кампања на друштвеним мрежама само зато што се присталицама појединих политичара не свиђају њени ставови, засновани на тврдоглавим чињеницама, иако је увек заговара слободу говора. Али, без оцрњивања њених старатеља.
Храбра жена
„Женска мрежа Косова високо цени рад Флутуре. Има невероватну посвећеност, има велику храброст коју ја заиста немам без времена. Храбра жена која је и у медијима, али и активисткиња за женска права. Мрежа цени њену борбу за право и правду“, наглашава Игбале Рогова, директорка НВО Косовска женска мрежа, позивајући се на енглески цитат исписан на зиду сале за састанке организације: „Жене које се понашају добро, оне не стварају историју. Жене које су храбре стварају историју у корист жена и девојака“, наглашава она.
Кусари, која живи између Ђаковице и Приштине – и много путује широм Европе – предводи програм правне подршке Европског центра за слободу штампе и медија (ЕЦМПФ), непрофитне организације основане 2015. у Лајпцигу у Немачкој. Својим радом, Кусари је помогла стотинама медијских радника широм Европе.
„Она се залаже код међународних организација за побољшање законодавства за заштиту слободе изражавања“, стоји у опису Кусарија на веб страници ЕЦМПФ-а. „Током протекле деценије била је ангажована на изградњи капацитета судија, тужилаца, полицајаца и адвоката за слободу изражавања широм Западног Балкана.
Поред тога, она саветује новинаре пре и после објављивања чланака о питањима као што су клевета, приступ информацијама, садржај текстова пред судовима и приватност.
Али како је почео Кусаријев јавни ангажман када је почео да студира право у Приштини.
„Веома сам захвалан КМДЛЊ, јер када сам отишао, отишао сам са писмом А4, написано 'Флутура Кусари, адреса Приштина, такође брукоше'. Ово је био мој ЦВ када сам отишла, и они су ми отворили своја врата“, кроз смех се присећа она.
Тамо би научио две ствари: праћење избора и ширење информација о важности људских права. Затим је помогао приликом формирања Комисије за правну помоћ, да настави рад у невладиној организацији Косовска иницијатива за стабилност, надгледајући рад општина и локалне самоуправе. У међувремену би се придружио Балканској мрежи истраживачког новинарства (БИРН). У овом периоду би још више ценио рад новинара.
Кратко време би радио у банци.
„Видео сам да то није посао за мене и дао сам оставку.
Висока цена истине
Рад са медијима из невладиних организација још више је ојачао његову одлучност да брани истину.
„За мене као активисту једна од највећих користи од сарадње, више од деценије, са новинарима, јесте значај и аутентичност информација, што за мене значи да пре него што реагујете на мене као активисту, пре него што пишете ја, пре него што реагујем на нешто, обавезно кажем истину што је више могуће“, наглашава она.
Кад год је имала дилеме о утицају ангажмана не само на њен лични живот, мислила је на заштиту слободе говора, на основу Европске повеље о слободи штампе и Повеље о основним правима Европске уније.
„Изгубио сам много пријатеља због свог активизма. Чак су и чланови моје породице изгубили много друштва због мог активизма“, наглашава она, а да није пожалила своју борбу за тражење и заштиту истине за добробит друштва и развој одговорне демократије. Жао јој је партнера, који, међутим, показује разумевање за њен прековремени рад. Кусари, мајка ћерке, вечно је захвална својој мајци која ју је одгајала духом и образовањем да брани истину упркос цени рата за њу.
Кусари је током лета одлучила да празнике проведе са породицом и пријатељима, без повезивања са медијима и истраживања политичких дешавања, посебно оних везаних за медије.
Али Кусари је, чак и из даљине, био један од најактивнијих гласова у медијским наступима током сукоба између Владе Косова и телевизије Клан Косова око спорне дозволе.
„Рекао сам да је ова година година одмора, али имате Клан Косова и затекао сам се да уђем у море 10-15 минута, изађем са ћошком, он ми је мало проговорио као шуњачу јер ми је било жао фирма која их је давала једном је пукла. Али не, не може без паузе“, наглашава Кусари, који увек има свој лаптоп где год да дође. У ствари, она нема канцеларију као радно место.
Кусари је тежио пројекту смештаја украјинских новинара на Косово након руске агресије у Украјини. Људмила Макеј, украјинска новинарка, захвална је Косову што јој је отворило врата и омогућило да помогне Украјини у рату из земље домаћина.
„Пристао сам да дођем, јер је то била прилика за мене, прилика да наставим своју професију, прилика да будем користан за Украјину“, рекао је Макеј у документарцу АГК о програму „Новинари у резиденцији – Косово“, који је направио АГК. . „Другим речима, нисам знао скоро ништа о Косову. Било је искрено када сам дошао; Знао сам само да је то најновија држава на Балкану и да је дошло до оружаног сукоба између Косова и Србије и да Мајка Тереза има албанске корене.
Средства за демократију Косова и ЕУ
„Флутура је један од највећих заговорника рада новинара“, каже Џемајл Реџа, директор Удружења новинара Косова (АГК). „Видели смо да она то заправо ради на добровољној бази и као активисткиња и као медијска правница да дигне глас за новинаре кад год имају потребе и проблеме да заштите свој добар рад“, наглашава он. „Посебно новинарки на Косову, да су током година новинарке играле веома важну улогу у професионалном новинарству, у новинарству које има ефекта, у истраживачком новинарству на Косову које је утицало и на рушење владе и на покретање дебата од друштвеног значаја. „. Реџа каже да Кусари није одустао ни када је то лично платио.
Кусари добровољно брани новинаре кад год се суоче са тужбама и оптужбама пред судом.
„Поред веома вредних стручних савета, заправо стручних савета о томе како новинари треба да буду подложни етици, али и како да се заштите од претњи странака, било тужбама или чак физичким, сматрам да је њен изузетан допринос да је показала јавности и увела је у јавни дискурс шта су СЛАПП тужбе“, наглашава новинарка КОХА групе Саранда Рамај, додајући да је Кусари подигла свест новинара и мишљење да се ове тужбе заправо користе од субјеката истраживачких писања до вршити притисак на новинаре и стварати пометњу међу грађанима.
Кусари копредседава АНТИ-СЛАПП радом на европском нивоу као део Анти-СЛАПП коалиције у Европи и као експерт за Европску унију и Савет Европе.
Кусари, која је докторирала медијско право на Универзитету у Генту у Белгији, ради као експерт за Европску унију. Кусари је помогла и породици најпознатије малтешке истраживачке новинарке, Дафне Каруане Галиције, када је у октобру 2017. дигнута у ваздух заједно са својим аутомобилом, где је била постављена бомба. После убиства, малтешка влада је пала и убице су приведене правди, али је Кусари уверен да иза напада стоји малтешка држава. Она је пажљиво пратила судски процес у малтешком правосуђу.
И од тада је увек била активна у случају моје мајке“, рекао је Метју Каруана Галиција, син убијене новинарке. „Подршка Флутуре нам је била веома драгоцена и мислим да то произилази из њене личности. Када је укључена у неки случај, она се не повлачи док не постоји пуна одговорност и правда“, додао је Метју Каруана Галиција, уједно и директор фондације „Дафне Галиција“. „Мислим да је она велика предност не само за демократију на Косову, већ и унутар Европске уније“.
Кусари каже да се држава Малта „до смрти борила против Дафне“, јер добро зна да је њено убиство уз учешће државе неизбрисива мрља на острвској држави.
Кусари је такође професионално и емотивно укључен у случај убиства словачког истраживачког новинара Јана Куцијака и његовог партнера у њиховој кући око 65 километара источно од Братиславе, 26. фебруара 2018. Он жали што Куциакова породица нема материјалне услове за борите се још јаче да решите убиство.
Не знају енглески, али не прихватају ни правну помоћ“, наглашава она.
Лутз Кинкел, директорка Кусари у ЕЦМПФ-у, каже да је она једна од најбољих активисткиња у Европи за слободу изражавања и медија.
"Она је веома интелигентна, страствена и заиста има велико знање", наглашава он током видео интервјуа за "ВхатсАпп". „Када Лептир Кусари подигне кажипрст и каже: „Слушај“, онда то није разлог да се стидиш, већ да увек слушаш“, каже Кинкел, смејући се опонашајући гест Кусари у случајевима велике озбиљности. „Са њим радим неколико година у Европском центру за слободу штампе и медија у Лајпцигу и Флутура је подржала више од 100 новинара у Европи уз правну помоћ. То су били новинари који су изашли пред правду, али којима је правна помоћ заиста била потребна. И она не само да ради овај посао из техничких разлога, већ се залаже и за боље правне системе у Европи”.
Инспирација за младе активисте
Кусари се такође залаже код домаћих и међународних организација за унапређење законодавства за заштиту слободе изражавања, једног од главних услова за пријем држава у Савет Европе, где се Косово такође нада. За шефове невладиних организација за људска права, Кусари се сматра моделом активизма.
„Познајем га можда 12 година. Она је била једна од првих жена које сам упознала и идентификовала као активисткињу за људска права, и заиста ми је била инспирација да почнем и да се ангажујем за јавно добро, за заштиту људских права на Косову“, наглашава Маригона Шабиу, директорка. невладине организације за људска права ИИХР. „Флутура је храбра активисткиња која бескомпромисно гура напред ствари у које верује.
Њена универзална ствар и борба Косова за слободу и стабилну државу одлучујући су зашто Кусари није окренуо леђа домовини ни током студија и када је било могућности за запослење и боравак у западним земљама.
Живела сам пет година у Немачкој док нисам докторирала, а радила сам и за ЕЦМПФ, предала сам боравишну дозволу и вратила се на визни режим“, наглашава она на питање о вези са Косовом, упркос повременом очају. политичким одлукама у најновијој европској држави. „Ја сам везан за Косово и то сам сазнао када сам завршио магистратуру, физички сам био у Лондону, али сам све време гледао шта се дешава на Косову, шта се ради, и рекао сам: 'Ок, ово је нека врста посебне везе, јер не можете да живите негде и да притом гледате шта се дешава на Косову”.
Слично је деловао и током докторских студија на Универзитету у Генту у Белгији.
„Све своје слободно време сам провела информишући се о томе шта се дешава на Косову, да разговарам са људима на Косову, иако нисам била заинтересована за стварање других друштава“, наглашава она, постављајући реторичка питања. Зато што сматрам да има много добрих разлога за живот и мислим да је много тога постигнуто”, каже Кусари, оцењујући да је ипак Косово пријатељски у односу на регион за слободу медија и слободу говора, упркос повременим кампањама против личности различите јавности које оспоравају приступе практично активних милитаната.
„Мислим да имамо златну прилику да будемо део изградње државе, да смо држава у изградњи иако је прошло 25 година. Такође мислим да смо ми део историје, део историје са било којим минималним доприносом”.
„Овај чланак је написан у оквиру пројекта „Хуман Ригхтивисм“, који спроводи Интегра, а подржавају Фонд за развој заједнице – ЦДФ и Амбасада Шведске на Косову.
Приредио: Реџеп Малоку
