Продужење Лајчаковог мандата "колико је могуће"

Одлука Савета ЕУ да Мирославу Лајчаку продужи мандат координатора дијалога Косово-Србија на још пет месеци није дочекана са одушевљењем. Познаваоци процеса су ту одлуку протумачили као покушај ЕУ да створи утисак да се дијалог наставља. Од нових посредника очекују нови приступ, али кажу да су странке у обавези да спроведу до сада преузете обавезе.

Одлуком Савета Европске уније трећи пут је продужен мандат емисара за дијалог Косово-Србија Мирославу Лајчаку. То ће олакшати процес до 2025. године. 

Познаваоци процеса дијалога у суботу нису очекивали резултате у продужетку мандата.

Новинар Аугустин Палокај, који је дописник КОЕА из Брисела, тумачи одлуку као покушај ЕУ да створи утисак да се дијалог наставља.

„Лајчак није постигао много ни за 4 године, дакле не може ни за пет месеци, посебно ако се има у виду да Европска унија пролази кроз фазу институционалне транзиције у којој се постављају нови функционери на нове дужности. С друге стране, очекују се избори и на Косову. Дакле, може се рећи да ће се инсистирати да се створи утисак да се дијалог наставља, али да не дође до неког великог заокрета у процесу нормализације односа између Косова и Србије”, рекао је Палокај.

Лајчак је именован за модератора дијалога у априлу 2020. на једногодишњи мандат. У априлу следеће године мандат му је продужен за 18 месеци. А 2022. године, земље ЕУ су се сложиле да продуже његов мандат до 2024. године. 

На захтев високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепа Борела, Савет је одлучио да ће Лајчак омогућити дијалог до јануара следеће године, а за то време се очекује именовање његовог наследника. 

Поред Лајчака, ЕУ ће заменити и Борела. 

Професор права и међународних односа Енвер Хасани оцењује да се ни са новоименованим не очекује промена обавеза које су странке добиле у дијалогу.

„Не може бити промене у динамици дијалога осим ако се не догоди неки неочекивани трећи фактор на међународном плану, као што је рат у Украјини или нешто слично. Динамика процеса није била диктирана, нити се форма која се дешавала током Куртијеве владе променила као резултат приближавања или Косова или Србије, већ се то десило као резултат спољних фактора“, рекао је Хасани.

Исто каже и Палокај, који истиче да ће онај ко буде наследио Борелија и Лајчака морати у потпуности да спроведе договоре, додајући да би приступ младих могао бити другачији.

„Мандат дају државе Европске уније и једногласне су да Косово и Србија морају да спроведу све обавезе које су до сада преузете у процесу дијалога. То значи да се приступ може променити, да ће бити нових људи који ће се бавити овим питањем, али не и обавезама из дијалога”, рекао је Палокај.

Косовске власти су се више пута жалиле на Борела и Лајчака, који су их оптуживали за асиметрију у дијалогу. Према њиховим речима, обе дипломате, који су из земаља које нису признале независност Косова, отворено су стали на страну Србије. 

Током посредовања Борела и Лајчака у процесу дијалога, стране су постигле само основни договор, који ни више од годину дана касније није спроведен.

Борел је прошлог месеца покушао да за сто изведе премијера Аљбина Куртија и председника Србије Александра Вучића, али је премијер поставио три услова за састанак: предају одговорних за напад у Бањској из Србије косовским властима; Озваничење основног споразума и анекса за његову примену, њиховим потписом; Повлачење писма Србије упућеног Бриселу, којим се званични Београд повлачи из неколико тачака Основног споразума.

Међутим, Хасани је мишљења да су услови премијера Куртија направљени за унутрашњу потрошњу.
„Захтев за потпис који је у међувремену настао је захтев за унутрашње тржиште и нема утицаја на ток дијалога. Оно што видимо јесте да су то потешкоће у вези са имплементацијом. Странке вољно траже излаз из садашњег ћорсокака, али дијалог као такав није делегитимизован нити обезвређен“, рекао је Хасани.

После неуспеха састанка уследиле су оптужбе Куртија и Вучића. То је урађено и ове недеље.
Премијер Курти је пре дан упозорио да су претње по безбедност Косова све веће. Он је у мишљењу објављеном у „Њујорк тајмсу” нагласио да би избијање рата на Балкану служило Русији колико и Србији.

„Србија може да покуша да агресијом добије територију, а Русија може да стекне јачу контролу над Србијом као сателитом, поред тога што ће одвратити свет од рата који води у Украјини. Под Вучићевим руководством, Србија је много улагала у своју војску и војну сарадњу са Русијом. Према извештају америчког Министарства одбране из 2019. године, „Србија пружа најотвореније окружење за руски утицај на Западном Балкану“. Косово, у поређењу са тим, не може да понуди мање отворено окружење. Остали смо снажно прозападни“, написао је Курти. 

Премијер је прогласио Србију одговорном за напад у Бањској. У престижном америчком часопису написао је да је ратна претња стварнија него икад.

Међутим, на њега су реаговали његов колега Милош Вучевић, али и председник ове земље Александар Вучић.
Српски председник је рекао да се његова земља наоружава мање него што би желела.

„Да ли се наоружавамо, па да. Мало више него што би он желео и много мање него што бих ја желео. Како се наоружавају, заправо их наоружавају од Турака до Немаца и Американаца, много више него што ја желим, а много мање него што би он желео. И његове глупости ко хоће рат, он једини хоће рат, јер цео живот пати да носи униформу и да се понаша као мали Зеленски на Балкану“, рекао је Вучић.

А у мишљењу објављеном у Њујорк тајмсу, премијер Курти је оптужио Вучића да прати политику Слободана Милошевића, који је започео ратове у бившој Југославији током 90-их година.