-
Од:
Ардит Кика
- 17. новембар 2025. 19:03
- Учешће у:
Генерал НАТО-а током рата на Косову, Весли Кларк, почео је своје сведочење пред Специјализованим већем. Одговарајући на питања одбране Хашима Тачија, Кларк је рекао да је ОВК била састављена од локалних самоорганизованих група. Такође је говорио о својим разговорима са Слободаном Милошевићем.
Бивши врховни командант савезничких снага у Европи, Весли Кларк, изјавио је у понедељак пред Специјализованим већем у Хагу да је Ослободилачка војска Косова била самоорганизована снага.
У свом сведочењу у случају где су Хашим Тачи, Кадри Весели, Реџеп Селими и Јакуп Краснићи оптужени за ратне злочине и злочине против човечности, Кларк је нагласио да се ОВК 1998. године састојала од локалних наоружаних група Албанаца, чије је стварање подстакнуто све већом српском репресијом.
„Није било много информација, није било много тога о чему би се могло разговарати што се тиче команде (ОВК) током лета и јесени '98. Колико смо знали, то су биле локалне групе које су се формирале мање-више спонтано као одговор на српско угњетавање током многих, многих година. Посебно након убиства породице Јашари, постојао је све већи осећај узбуне да долазе нови негативни развоји догађаја и зато су људи све више формирали ове локалне групе“, рекао је Кларк.
Генерал Кларк је такође рекао да су специјалне снаге распоређене да посматрају ОВК са албанске територије, али да нису биле у могућности да пруже поуздане информације.
„Свакако сам добио више информација о ОВК од Срба него од наших снага. Срби су на мапи имали тачке које су идентификовали као такозване 'терористичке тачке', што значи да су покушавали да прикупе информације о томе. Наравно, већина људи у овим групама били су људи који су имали своје домове и породице и покушавали су да имају свој живот, али с друге стране, покушавали су и да заштите себе и своје породице“, изјавио је Кларк.
У овом случају, тужилаштво тврди да је оптужени имао ефективну контролу над ОВК, док одбрана тврди супротно - да су зонски и локални команданти имали стварну контролу над ситуацијом на терену.
Када је Кларка питано о његовим састанцима са Тачијем, рекао је да је деловао као особа од ауторитета када га је видео у Рамбујеу. Међутим, изјавио је да Тачи није био војни командант.
„Састао сам се са господином Тачијем други пут пре него што је почела кампања бомбардовања, ако се не варам. Био је једна од особа тамо, био је најмеродавнија особа, био је најмлађи, био је најубедљивији. Дакле, он је био особа која је била боље обучена, имао је фризуру на најприкладнији начин. Живео је у Швајцарској, говорио је немачки, није много говорио енглески у то време. Нисам много говорио немачки, па нам је било мало тешко да комуницирамо једни с другима, али он није био војни командант“, рекао је генерал Кларк.
Рекао је да је то засновао на разговорима са Тачијем, јер, према његовим речима, није могао да предложи циљеве које би српске снаге НАТО могао да бомбардује.
„Нисмо желели да нападнемо цивилне циљеве, већ једноставно да интервенишемо војним снагама на терену. А питање које сам му поставио је где су они и где сте ви. Дакле, шта би требало да нападнем, које су ми циљеви? У међувремену, одговор који сам добио од њега био је ништа“, рекао је Кларк.
Генерал је такође поменуо разговоре са Слободаном Милошевићем. У једном од њих, Кларк је изјавио је да му је Милошевић рекао да ће урадити оно што је Србија већ урадила у прошлости – побити све Албанце.
„Рекао ми је да знамо како да се носимо са овим Албанцима, овим убицама. То смо већ радили, није први пут. Питао сам га: 'Како сте се носили са њима? Шта сте урадили?' Одговорио је: 'Све смо их побили'“, рекао је Кларк.
Сведок Весли Кларк је такође рекао да никада није чуо за Генералштаб ОВК. На питање тужилаштва о неколико инцидената који су део оптужнице, Кларк је одговорио да никада није чуо за њих.
Бивши врховни командант савезничких снага НАТО-а у Европи, током свог сведочења, говорио је и о разговору са тадашњим председником Македоније Киром Глигоровим, који га је, након масакра породице Јашари у марту 98. године, позвао телефоном и рекао му да ће „од сада Албанци на Косову дићи оружани отпор“.
Очекује се да ће сведочење Веслија Кларка бити настављено у наредним данима.
Бивши председник Хашим Тачи, бивши председници парламента Кадри Весели и Јакуп Краснићи, и бивши шеф посланика Самоопредељења, Реџеп Селими, оптужени су за заједнички злочиначки подухват у вези са ратним злочинима и злочинима против човечности. На основу оптужнице ЗПС објављене у фебруару 2023. године, Тачи, Весели, Краснићи и Селими оптужени су за заједнички злочиначки подухват у вези са око 100 убистава, затим за мучење и окрутно поступање у око 40 притворских центара током периода 1998-1999.
СПО тврди да је починио заједничке злочиначке подухвате у вези са шест тачака оптужнице за ратне злочине, укључујући: прогон (Тачка 1), затварање (Тачка 2), друга нехумана дела (Тачка 4), мучење (Тачка 6), незаконито убијање (Тачка 8), присилни нестанак (Тачка 10), као и четири тачке оптужнице за злочине против човечности, укључујући незаконито или произвољно хапшење и притварање (Тачка 3), окрутно поступање (Тачка 5), мучење (Тачка 7) и незаконито убијање (Тачка 9).
Већина жртава злочина, према ЗПС-у, су Албанци, цивили и чланови Демократског савеза Косова. Према ЗПС-у, оптужени су били свесни или су морали бити свесни због својих водећих позиција у Генералштабу, у вези са наводима о почињеним злочинима и да су намеравали да преко њих преузму власт на Косову.
Бивши руководиоци Генералштаба ОВК су негирали све ове оптужбе. Рекли су да ОВК није имала такву хијерархију, пошто су команданти подручја имали тежину и да им је циљ био борба против Србије, а не против цивила.
