ВВ шаље Османов декрет о распуштању Скупштине Уставном суду

Посланичка група покрета Самоопредељење упутила је Уставном суду случај везан за декрет председнице Вјосе Османи о распуштању парламента.

Шефица ове групе, Арберие Нагавци, изјавила је да је захтев потписало 30 посланика.

Она је рекла да су истовремено затражили од Суда да изрекне привремену меру којом се обуставља извршење ове одлуке, док се не донесе коначна пресуда.

„Јасно је да председник Републике нема дискреционо право да интервенише у функционисање законодавне власти, а још мање да предузима радње које доводе до распуштања Скупштине. Улога председника у овом процесу је строго условна и активира се само у околностима јасно дефинисаним Уставом Републике Косово. Свака радња ван ових граница представља прекорачење уставних овлашћења и озбиљно кршење основног принципа поделе власти, санкционисаног у члану 4, ставу 1, Устава Републике Косово“, написала је она на Фејсбуку.

Нагавчи је рекао да у демократској држави ниједна институција и ниједан носилац јавне функције не може деловати изнад или ван Устава.

У међувремену, према њеним речима, покушаји вршења овлашћења која нису јасно дефинисана Уставом не само да штете уставном поретку, већ и угрожавају само демократско функционисање институција.

„Очекујемо да Уставни суд ово питање третира као приоритет и да донесе одлуку што је пре могуће, како би се спречило свако даље кршење уставног поретка и принципа поделе власти“, написала је она.

Раније је, у изјави за медије, председница парламента Албулена Хаџиу назвала Османов декрет неуставним и исхитреним.

„Одлука председника да распусти Скупштину ме је изненадила јер је неуставна, исхитрена и као таква ћу јој се супротставити чак и као председник Скупштине“, рекао је Хаџију. 

Указ председнице Вјосе Османи о окончању 10. сазива законодавне власти продубио је сукобе између владе и опозиције.

Демократска партија Косова оценила је декрет који је издао Османи о распуштању Скупштине Косова као уставан. Рекли су да Самоопредељење погрешно тумачи Устав како би изазвало институционалне кризе.

Али покрет Самоопредељење, ентитет који предводи владу, назвао је декрет неуставним и послао га на тумачење Уставном суду.

Председник је декретом распустио Скупштину након што није успео да изабере председника до 5. марта и консултовао се са странкама о датуму превремених избора. Политички лидери су се неколико пута састајали како би постигли консензус, али без успеха. Премијер Аљбин Курти рекао је да је одржао неколико састанака са лидерима опозиције и да је предложио имена попут Андина Хотија за почетак дискусије, али није било подршке и опозиција није предложила ниједног кандидата. Додао је да према Уставу постоји 60 дана да се пронађе решење и избегну нови избори.