Тероризам са националистичким мотивима, главна претња безбедности Косова

У нацрту државне стратегије за превенцију и борбу против тероризма за наредних пет година, Влада Косова је идентификовала групе, организације и покрете који промовишу сепаратизам, а који су углавном усмерени на север са српском већином. Према документу, ове организације су повремено предиспониране да користе насиље за постизање политичких циљева и да изазову међунационалне инциденте.

Тероризам са националистичким мотивима је међу главним претњама безбедности Косова, наводи се у нацрту нове Државне стратегије за превенцију и борбу против тероризма 2023-2028. У документу који је израдило Министарство унутрашњих послова, за који су јавне консултације завршене у петак, видљиво је да групе, покрети и организације без разлике имају за циљ дестабилизацију безбедносне ситуације, демократског поретка и друштвене кохезије. Главна референца документа су односи између Албанаца и Срба, односно намере да се изазову међунационални инциденти.

„Што се тиче националистички заснованог тероризма, уз сав напредак који је постигнут у међуетничким односима између две највеће заједнице у Републици Косово, тензије су и даље присутне и постоје групе, покрети и организације. које су с времена на време предиспониране да користе насиље за постизање политичких циљева, као и да изазову међунационалне инциденте, понекад уз подршку трећих земаља“, пише он у нацрту стратегије. „Групе, организације и покрети који промовишу сепаратизам углавном се односе на политичка дешавања кроз која је Република Косово прошла током свог пута у процесу изградње државе и тренутно су фокусирани углавном на северу земље, али са тенденцијом да се прошири и на друге регионе земље“.

Представници цивилног друштва који су учествовали у расправама о стратегији кажу да постоји пораст десног екстремизма, па је Влада добро урадила што је укључила и овај аспект.

„Ово је једна од добрих акција која је предузета у оквиру ове стратегије јер други видови екстремизма у прошлим стратегијама, осим оног који има верску позадину, нису добро обрађени. Док сада видимо да постоји пораст ових група са екстремистичким уверењима која своју позадину и основу имају у националистичким наративима. Такође постоји пораст десничарског екстремизма, који можда није типичан за ово крило, али наратив који култивишу ове групе такође се примећује међу различитим појединцима и групама на Косову“, рекао је Шпат Балај, истраживач у Косовском центру за безбедносне студије ( ККСС). „Они су дефинитивно један од главних ризика које Косово има у погледу насилног екстремизма и као такви захтевају адекватан одговор и стратешки приступ за спречавање и борбу против проблема на прави начин“.

Према Балају, у стратегији није потребно помињати имена организација са таквим тенденцијама.

„Међутим, тешко је уочити које су то групе јер постоји неколико појединаца који учествују на северу, посебно у различитим групама. Стога треба ценити да је укључен и обрађен на детаљнији начин. Државни карактер имају и они који мотивишу ову врсту екстремизма на северу, а улогу има и Српска православна црква. Дакле, Косово треба да има добро осмишљен приступ како не би дозволило да се ове групе заузму и потенцијално дестабилизују земљу“, нагласио је Балај.

Организације за које се сумња да су на северу

Иако се државни врх не помиње у стратегији, они су у појединим случајевима истакли организације које су биле присутне на северу, насељеном српском већином, у периоду када су демонстранти постављали барикаде на улицама.

У интервјуу за „Телеграф” 11. фебруара ове године, председница Вјоса Османи упозорила је да плаћеници руске групе „Вагнер” раде са српским паравојним формацијама на шверцу оружја и војних униформи без амблема на Косово. Према њеним речима, ова операција има за циљ да створи терен за могући хибридни напад Србије да преузме контролу над територијом Косова.

„Довозе оружје и униформе, али нису део српске војске. Србија жели да оствари своје циљеве, а да то не назива војном операцијом“, нагласио је Османи, не дајући доказе за ове тврдње.

Према њеним речима, стратегија Србије има исти циљ као и она коју је користио руски председник Владимир Путин када је противправно анектирао Крим Украјини.

„Ако погледате шта је Путин урадио 2014. године, то је потпуно исто. Прво је инструментализовао Русе који су тамо живели, затим је креирао лажне операције, а онда је послао ове паравојне групе. Постоје јасне индиције да српске паравојне групе то планирају и организују. Колики је био број њих који су били на граници или унутра, то је нешто што се још истражује”, рекао је Османи.

Премијер Аљбин Курти рекао је почетком ове године холандском листу НРЦ да су људи који су стајали на барикадама довезени аутобусима из Србије, а међу њима је било и маскираних људи из „Северне бригаде“, „Вагнер групе“ и „ Вукови". Ноћу".

"Имамо доказе да се ради о људима маскираним ознакама руске милиције Вагнер, Ноћни вукови...", рекао је Курти и нагласио да не може да објави доказе због позиције са које су снимљене фотографије и видео снимци. откривају своје изворе.

Чак иу нацрту стратегије МУП-а пише да постоје тенденције да се Косово прикаже као инкубатор за тероризам, а наглашен је и хибридни рат.

„Делатност утицајних група, организација и покрета на Косову је такође повезана са хибридним претњама, односно ширењем пропаганде и дезинформација са циљем нарушавања имиџа и интереса Републике Косово. Оваквом пропагандом и објављивањем лажних вести, циљ је да се повећа несигурност међу грађанима земље, да се створи повољна клима за дестабилизацију безбедносне ситуације и тенденција да се Република Косово представља као инкубатор за тероризам, „нацрт наводи.стратегија.

Опасност од исламских идеологија

Као претња се помињу и исламске идеологије које се шире на Косову из земаља Блиског истока.

„Ниво претње могућих терористичких напада од стране припадника терористичких организација преко страних терористичких бораца, ћелија спавача или симпатизера и присталица који би могли бити инспирисани да изврше терористичке акте и даље је низак, са растућим трендовима на ивици важних догађаја/датума, посебно током празници и симболични догађаји“, каже се у нацрту стратегије. „Упркос дешавањима у зонама сукоба на Блиском истоку и губитку територијалне контроле од стране терористичких организација, њихова терористичка идеологија је и даље активна, посебно на различитим онлајн платформама и апликацијама, где пропаганда подршке терористичким организацијама укључује преводе материјала њихових пропаганда на различитим језицима, укључујући језике региона као и албански језик“.

Други аспект који наставља да утиче на ширење терористичких идеологија на Косову јесте подршка, инспирација и финансирање различитих организација, група, покрета и појединаца, од стране спољних државних и недржавних актера.

Шпат Балај оцењује да је Косово користило добро искуство у борби против тероризма и насилног екстремизма, али и у реинтеграцији и рехабилитацији оних који су погођени овом појавом. Међутим, сматра да је проблематично спојити две стратегије које су до сада биле одвојене – ону за спречавање и борбу против насилног екстремизма, као и стратегију за борбу против тероризма.

„Разлог зашто то у извесној мери видим проблематичним је тај што истраживања ККСС, али и других организација не само на Косову него уопште у контексту насилног екстремизма, показују да најбољи резултати у превенцији и борби нису били нужно постигнуто сигурносним алатима“, нагласио је Балај.

Према његовим речима, постоје неке мере и актери који не морају нужно имати безбедносну позадину и који могу адекватно да допринесу.

„С друге стране, тероризам је феномен који директно спада у домен безбедносних институција. Ово може створити одређену забуну јер актери ван безбедносних институција немају много основа и могућности да се боре против тероризма. Међутим, и овај проблем је разматран у радним групама и као такав је нашао облик имплементације и по свој прилици ће постојати два акциона плана који предвиђају активности и улогу сваког са обе стране“, рекао је Балај.

Четири стратешка циља

У годишњем извештају Стејт департмента САД, Косово је оцењено као једна од најактивнијих држава на Балкану за кривично гоњење појединаца осумњичених за вршење или подржавање терористичких активности.

„Институције за спровођење закона предузеле су конкретне радње у спречавању и ометању терористичких активности, терористичких напада, истрага, хапшења и кривичног гоњења лица за која постоји основана сумња да су извршила или се спремају да изврше кривична дела тероризма и дела која се односе на тероризам. И у међународним извештајима Косово се процењује да је међу најактивнијим државама на Балкану за кривично гоњење појединаца осумњичених да су починили или подржавали терористичке активности“, оцена је која се описује Косову.

На основу резултата претходних стратегија, као и процена за наредних пет година, активности институција остају усмерене на четири стратешка циља: превенцију, заштиту, праћење и реаговање.

У међувремену, Национални координатор за борбу против тероризма, као главна координациона институција за постизање циљева, пратиће индикаторе Стратегије за превенцију и борбу против тероризма. Носилац ове функције је министар унутрашњих послова или лице које он овласти, који ће на основу нацрта Стратегије координирати, усмеравати, пратити и извештавати о спровођењу политика, активности и радњи у вези са овим документом.