Учитељица Валбона Ибиши често мора да предаје енглески језик са само једним учеником у разреду.
Овај учитељ основне школе ради у две школе у општини Подујево – североисточни део Косова – да би достигао норму од 20 часова наставе недељно.
„Три дана радим у једној школи, а два у другој“, каже учитељица, која из школе „Захир Пајазити“ у селу Орлан до посебне паралеле ове школе у селу Браине – око четири. километрима далеко.
Школа у селу Браине има само 25 ученика од предшколског до деветог разреда.
Пето и седмо одељење у овој школи имају по једног ученика, док у свим осталим одељењима број ученика не прелази четири.
Наим Бајрами, директор школе "Захир Пајазити" у Орлану, каже за Радио Слободна Европа да ова ситуација није добра ни за ученике ни за наставнике.
„Тешко је и наставницима. Рад са учеником од 40 минута није лак. Тада се ни ученик не осећа добро као у друштву још 12 или 13 ученика“, каже Бајрами.
И он и његов колега кажу да је, без обзира на околности, одржавање школе у Брајну од посебног значаја, јер је то, према њиховим речима, једино што задржава оно мало становника овог краја. Село Браине има око 12 насељених кућа.
На Косову, пад броја студената је у растућем тренду већ неколико година.
Подаци Агенције за статистику Косова показују да је у школској 2020/2021 години било преко 47 хиљада ученика мање него у школској 2015/2016.
Према Министарству просвете, науке, технологије и иновација на Косову, разлози за то су различити: од пада наталитета до миграције становништва – било у иностранство или унутра.
Међутим, смањење броја ученика почело је да представља проблеме у функционисању образовног система, због, како се наводи, вишка наставника.
МЕСТИ обавештава Радио Слободна Европа да постоји вишак од око 2,000 наставника у разним општинама Косова.
Међутим, како наводе у министарству, "то не значи да наставници нису ангажовани у систему образовања".
Министар просвете Арбери Нагавци је на седници Скупштине Косова, одржаној 28. априла, упозорио да ће институције спровести опсежно истраживање, како би се јасније сагледао проблем.
„Од следећег месеца (маја) крећемо у посету, сарадњу и инспекцију, да видимо право стање у општинама, да видимо где имамо технолошки вишак, а где, с друге стране, недостаје број наставника“, рекао је Нагавци.
МЕСТИ није саопштио да ли је ово истраживање већ почело.
На Косову се управљање предуниверзитетским образовним системом углавном врши на општинском нивоу. Међутим, МЕСТИ води креирање политика које такође утичу на овај ниво образовања.
Шта су наставници вишак?
Рад наставника на Косову регулисан је Законом о предуниверзитетском образовању и Колективним уговором, који је Уједињени синдикат образовања на Косову потписао са Министарством просвете.
Овај уговор објашњава питање вишка наставника или другачије названог „технолошки вишак“.
Наставник може пасти у категорију технолошког вишка у неким случајевима, што укључује: затварање учионица или школа, што онда може довести до елиминације наставе/радних сати које наставник има.
Према овом уговору, уколико наставник остане без посла, у зависности од радног стажа тог наставника, исплаћује му се неколико месечних зарада, док наставник чека да му се креира наставни час.
Општинске дирекције за образовање су по уговору дужне да се труде да организују наставнике и одраде наставне часове. Немају право да распишу конкурс за исто радно место, без наставника који је технолошки вишак.
Наставник може бити ангажован са пуним радним временом од 20 часова недељно или пола радног времена од 10 часова.
Међутим, и МЕСТИ и Уједињени синдикат образовања на Косову кажу да тренутно нема наставника са редовним уговором који су остали без часова.
Проблем је у томе што се наставници морају премештати из школе у школу да би достигли стопу рада, а морају да раде у школама које имају веома мали број ученика у одељењима.
СБАШК против израза "вишак"
Шеф Уједињеног синдиката образовања на Косову, Ррахман Јасхари, каже да је против термина "вишак" за наставнике.
Чак и са тих неколико ученика, наставник иде на час и држи сат као да је у том разреду на десетине ученика“, каже Јашари за Радио Слободна Европа.
Према важећем закону, одељење треба да има најмање 17 ученика, а највише 32 ученика.
То значи да се одељења са мало ученика или чак школе морају затворити, или спојити да би се достигао потребан број ученика.
На основу Закона о предуниверзитетском образовању, Министарство просвете може донети подзаконски акт за утврђивање критеријума за оснивање установа предуниверзитетског образовања и за престанак њихове делатности.
Општина Каменица је у 2019. години, због малог броја ученика, одлучила да затвори 19 школа, од 29 колико их је имала. Ову одлуку пратили су бројни протести и незадовољство у тој општини, посебно заједнице наставника.
Јашари каже да Влада Косова треба да направи дугорочни план, водећи рачуна о ситуацији са смањењем броја ученика, а не да доноси брзе одлуке о затварању школа или одељења.
„Наставнике не треба остављати на улици“, каже он.
"Одложене институције у реакцији"
Истраживачки институт ГАП са седиштем у Приштини спровео је истраживање 2021. године у вези са проблемом недостатка ученика и вишка наставника у општинама Косова.
У овом истраживању потпуни подаци добијени су само из 19 општина Косова.
На основу њих се показало да на Косову има 340 одељења која имају пет или мање ученика и 642 одељења која имају мање од десет ученика.
Беким Салиху, из Института ГАП, каже да је запошљавање наставника у општинама обављено без икакве анализе њихових потреба.
Институције су, уместо да ураде неку врсту реструктурирања и реформисања образовног система, следиле супротну логику, односно нису прилагодиле аспект запошљавања броју ученика у дотичним локалитетима и општинама“, каже Салиху. .
Према његовим речима, школе са мало ученика и много наставника негативно утичу на буџет Косова, али и на школско искуство ученика.
Просечна плата коју примају наставници у предуниверзитетском образовању на Косову је 470 евра месечно.
Институт ЕдГуард, који се бави питањима образовања на Косову, такође је направио анализу у вези са структурирањем образовног система.
Према њеним речима, око 17 одсто образовних институција на Косову има мање од 50 ученика.
Директор овог института Ринор Ћехаја каже за Радио Слободна Европа да "демографске пројекције становништва нису непознате институцијама".
Нереаговање институција је једино изненађење“, каже он.
Према Кехаји, реструктурирање школа треба да се уради на нивоу земље и да га као реформу покрене Министарство просвете.
"Свака иницијатива за реструктурирање образовних институција треба да се заснива на демографским пројекцијама, фонду сати наставника и добробити ученика", оцењује он.
Према подацима Агенције за статистику Косова, стопа наталитета у земљи је у континуираном паду од 2014. године. У тој години број живорођених је био 25,929. У 2019. години регистровано је 21,798 рођених, док је прошле године 18,188. /РЕЛ
