Србија има за циљ да изазове геополитичку равнотежу на Западном Балкану

Формирање војног савеза између Косова, Албаније и Хрватске изазвало је оштре реакције у Србији, где су га српски званичници још једном описали као осовину усмерену против њихових интереса. Министар спољних послова Србије Марко Ђурић упозорио је на контранапад који оставља отворену могућност стварања блока са Мађарском, а српски медији помињу и Словачку. Бивши министар унутрашњих послова и бивши заменик министра у КБС Бејтуш Гаши каже да би стварање новог блока, како је упозорила Србија, могло да утиче на геополитичку равнотежу региона, што би могло да има последице и на евроатлантске интеграције.

Српски званичници су наставили да драматизују након стварања војног савеза између Косова, Албаније и Хрватске, кроз декларацију коју су прошле недеље потписали министри одбране три земље. Они су у овој изјави унију назвали осовином усмереном против Србије. 

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић је у одговору поменуо стварање савеза са Мађарском, док српски медији нису искључили ни Словачку, сматрајући их пријатељским земљама Србије. 

"Мислим да је позитивно све оно што јача способност Србије да самостално делује у међународној арени, да штити своје националне интересе и да повећава ниво безбедности свих грађана. Оно што је постигнуто у односима са Мађарском у последњих 12 година, од потписивања историјског Споразума о националном помирењу, део је наслеђа будућим генерацијама које могу да постигну. Ово је велики пример политике Вучића и Вучића да граде. “, рекао је Ђурић за „Блиц”. 
Поред ставова против Косова, мађарски премијер Виктор Орбан познат је и по својим проруским ставовима, иако је његова земља чланица НАТО-а и ЕУ. 

Ђурић је поново прокоментарисао тројни савез Хрватске, Албаније и Косова.

"На овај изазов смо одговорили савезом, који многи називају својеврсном антисрпском осовином, достојанствено, аргументовано, позивајући се на чињенице и захтевајући транспарентност и напуштање политике подела и сукоба. Наш циљ није да победимо у дебати, већ да решимо проблем", рекао је Ђурић.  

Српски лист "Блиц" цитирао је и дипломату Зорана Миливојевића који је рекао да такву иницијативу ове земље треба размотрити и са Словачком. 

Против сарадње Косова са другим државама у области безбедности изјаснили су се и лидери Српске листе.

Предсједавајући овог ентитета Златан Елек рекао је да је милитаризација Западног Балкана увијек доносила проблеме и катастрофе. 

„Жао ми је што неки наши грађани у централној Србији нису свесни да смо на жестоком удару оних који би желели да Србија не постоји, а да Срби нестану са Косова, Републике Српске, али и из Црне Горе, Северне Македоније. Милитаризација Западног Балкана је увек доносила проблеме и несреће. Зато морамо да стабилизујемо ситуацију у земљи и да мислимо да је све оно што може да оснажи и развејало све оне који су је у руци ваљати", рекао је Елеку. 
Али, потписници декларације на састанку у Тирани рекли су да декларација није донета да би угрозила друге земље на Балкану.

Стручњак за безбедност Бејтуш Гаши такође види таква упозорења из Србије као део широког спектра механизама за одржавање и продубљивање њеног утицаја на Западном Балкану.

"Ово ангажовање је укључивало подривање интеграције региона у Европску унију, коришћење политичке и војне дестабилизације као средства за одржавање својих стратешких позиција и ометање напретка својих суседа ка стабилности и интеграцији у западне структуре. У том контексту, Србија је улагала у развој и јачање своје војне индустрије и тражила је подршку од других спољних актера, као што су Русија и Кина, да се супротставе европским политикама у региону и да се појачају из Кине и развијање војних и технолошких односа са државама које деле сличну визију оспоравања западне хегемоније“, рекао је Гаши, бивши министар унутрашњих послова и бивши заменик министра КБС.

Он додаје да је Србија увек настојала да задржи неутралну војну позицију и продуби односе са традиционалним силама као што је Русија, а истовремено је била заинтересована за развој веза са другим државама, укључујући Мађарску и Словачку. 

„Овај корак се може посматрати као прилика да Србија продуби економску и политичку сарадњу у региону и пружи алтернативне опције за заштиту својих интереса, посебно у периоду када је утицај Европске уније и САД све видљивији на Балкану“, нагласио је он. 

Гаши је истакао да би споразум између Србије и земаља попут Мађарске и Словачке могао да утиче на геополитичку равнотежу региона. 

"Ово би могло да доведе до 'ривалства' на више нивоа, супротстављајући се напорима Западног Балкана да ојача везе са Европском унијом, док су државе попут Мађарске и Словачке у интересу да одрже равнотежу између западне политике и оних које се залажу за ближе везе са Истоком, укључујући Русију. Србија би одржавањем такве војне неутралности и продубљивањем веза са овим државама могла да унапреди зону свог утицаја у региону који би допринео “, нагласио је Гаши. 

Он је поменуо последице по регион тенденција које Србија и њени савезници могу да испоље. 

"Ова акција би могла да утиче на интеграционе процесе Западног Балкана у ЕУ, јер би Србија могла да покуша да створи 'мобилни фронт' који отежава консолидацију региона и помаже у одржавању 'статус кво' који је повољан за српске интересе. У компликованом геополитичком периоду, споразум између Србије, Мађарске и Словачке могао би да доведе до јачања тензија између балканских земаља и региона изазвати забринутост за друге балканске државе, које би могле да се осећају маргинализовано и да угрозе њихове напоре да се интегришу у Европску унију и друге међународне организације, такође, такав савез би могао да изазове нова ривалства и дестабилизује деликатну геополитичку равнотежу у региону, повећавајући могућност скривених или отворених сукоба“, нагласио је Гаши. 

Меморандум Косово-Албанија-Хрватска, потписан у Тирани 18. марта, има за циљ јачање војне индустрије, модернизацију капацитета и суочавање са безбедносним изазовима на Балкану. 

Потписници су истакли да сарадња никоме не прети, већ је гаранција стабилности и мира у региону. 

У преамбули се наводи да је декларација потписана којом се признају чврсти и стабилни односи између Републике Албаније, Републике Хрватске и Републике Косово, засновани на заједничким вредностима, стратешким оријентацијама и обостраним опредељењима ка регионалној безбедности и сарадњи. Такође, потврђујући циљ јачања трилатералне безбедносне и одбрамбене сарадње у циљу јачања безбедности и стабилности у југоисточној Европи и Јадранско-јонском региону.

Исто тако, у преамбули се истиче да је декларација постигнута, наглашавајући и важност заједничких напора да се одговори на нове безбедносне изазове, хибридне претње и друге ризике који би могли да наруше регионалну, европску и међународну стабилност.

„Предузимање хитних акција за развој одбрамбених способности прихватањем амбиција које произилазе из стратешког концепта НАТО-а и Стратешког компаса Европске уније, осмишљених да повећамо нашу способност да заштитимо наше територије и људе, као и да допринесемо међународном миру и безбедности“, наводи се у преамбули. „Напредовање заједничких корака се такође чини за повећање сарадње у одбрамбеној индустријској производњи у складу са посвећеношћу НАТО-а индустријској експанзији и планом Европске уније за ’преоружавање Европе‘. 

Декларација Косово-Албанија-Хрватска, према речима потписника, оставља могућност да се придруже и другим земљама, јер је саопштено да је Бугарска добила позив.