У разговору са стручњаком за образовање Дукађином Пуповцем, у оквиру подкаста ПИКЕ, публициста Veton Surroi је блиско делио искуства и стратешке дискусије политичког руководства крајем 80-их у вези са стварањем паралелног образовног система на Косову, као одговор на српску репресију и протеривање Албанаца из образовних институција.
Сурои је рекао да је питање образовања једна од најважнијих стратешких одлука која је разматрана на Координационом савету политичких партија Косова, којим је руководио Ибрахим Ругова, док је образовање као област одговорности преузео Фехми Агани.
Подржите ВРЕМЕСачувај истину.
Професионално новинарство је у јавном интересу. Ваша подршка му помаже да остане независно и кредибилно. Допринесите и ви. 1 евро прави разлику.
Писмо читаоцу — Зашто тражимо вашу подршку Допринесите„Фехми Агани је инсистирао да образовање мора бити сачувано по сваку цену. Рекао је: школа није објекат, већ систем – ако сачувамо ученике и наставнике, сачуваћемо образовање“, признао је Сурои.
Објаснио је да је и сам био за строжији приступ, физичку заштиту школа од узурпације, кроз мобилизацију родитеља и ученика. Али, од ове опције се одустало због страха од српске репресије.
„Након преседана са отровним гасом у Подујеву, руководство се плашило да ће Србија употребити велико насиље у случају масовне мобилизације“, сећа се Сурои.
У одсуству физичког отпора, прихваћен је модел „летећих универзитета“, идеја позајмљена из покрета Солидарност у Пољској. Овај модел је прилагођен за наставак образовања у домаћим условима, уз очување образовног контингента и симболике отпора.
Сурои је додао да је руководство било свесно да ће квалитет образовања значајно опадати, али да је у то време то било питање колективног опстанка, а не само образовања.
