Студије не гарантују посао

*Текст и прича су припремљени у оквиру пројекта „Слушај“!

Стопа незапослености младих са високим образовањем је слична оној међу младима са средњим образовањем. Овакво стање је, у великој мери, последица неусаглашености студијских програма са захтевима тржишта рада. Стручњаци за образовање кажу да су високошколске установе наштетиле студентима тиме што им нису понудиле оно што тржиште тражи

Фестина Селмани је дипломирала на Пољопривредном факултету пре 7 година. Али, од тада није успео да нађе посао у струци за коју се школовао.

Сада ради у ресторану чији је власник њен муж.

„Нисам успео да пронађем нешто што одговара мом профилу, али у исто време добро се исплати. Због тога је тешко наћи посао на мом профилу који сам студирала агроекономију, јер нема много перспективе“, рекла је она.

У Стратегији запошљавања, коју је Влада објавила у јулу, констатује се јаз између вештина дипломираних и потреба на тржишту рада. Сходно томе, према званичним подацима, стопа незапослености младих са високим образовањем слична је стопи незапослености младих са средњом стручном спремом.
Мирсад Краснићи прича како његов син није нашао посао у струци за коју се школовао.
Дечак је завршио психологију, тачније пре 5-6 година је завршио, али је сада незапослен... Ради понекад, али не у својој професији за коју се професионализовао или школовао”, рекао је он.

У ЕЦР простору који је КОХА понудила грађанима, 33.3 одсто оних који су одговорили на упитник навело је да након уписа у средњу школу или факултет жели да промени смер. Међу главним разлозима који се наводе су: Неприлагођеност смера студирања њиховим вештинама, као и недостатак перспективе у тој професији.

А, на основу статистике образовања, прошле године је највише студената уписало основне студије из области бизниса, администрације и права. У међувремену, занимања која се опредијелило за мање ученика су пољопривреда, шумарство, рибарство и ветерина.

Према подацима Агенције за статистику за 2023. годину, највећа запосленост је концентрисана у трговини на велико и мало, грађевинарству, образовању и производњи.

Бивши заменик министра просвете Џавит Реџај каже да су високошколске установе нанеле штету студентима тиме што им нису понудиле оно што тржиште тражи.

„У закашњелом смо процесу прилагођавања високошколских установа захтевима тржишта и интересовању студената. Ко ће то издржати, ко ће преживети, показаће наредне године. Млади људи праве решења јер похађају курсеве у иностранству и припремају се. Дакле, штета је учињена, али смо се пробудили тек када су схватили да је ваш опстанак угрожен“, рекао је Реџај.

А према речима директора института „Риинвест” Висара Вокррија, постоји велики недостатак кадрова припремљених за тржиште рада. 

„На основу података које прикупљамо од предузећа, изазова везаних за специфичне вештине, али и специфичне професије, недостаци постоје у скоро сваком сектору. Дакле, сваки сектор привреде има проблема да задовољи потребе предузећа у погледу вештина радника, осим информационих технологија, сви остали се суочавају са проблемима“, рекао је Вокрри.

Влада је саопштила да је кроз шему предвиђено да се млади људи врате на тржиште рада усавршавањем својих вештина.

„Што се тиче координације потреба тржишта рада са радном снагом, као министар смо започели пилотирање Гарантне шеме за младе, која има за циљ да циља младе људе од 15 до 29 година који су ван тржишта рада, образовања, тј. обука . Ова шема има за циљ да врати младе људе на тржиште рада кроз развој вештина, запошљавање, праксу или обуку, у року од 4 месеца од њихове регистрације на Заводу за запошљавање“, наводи се у писаном одговору Владе.

Према подацима Агенције за статистику, стопа незапослености на Косову износи 10.7 одсто. А према УНДП-у, сиромаштво и незапосленост су два главна проблема која грађани проглашавају.