Стагнација у дијалогу испитује ЕУ

Осамнаест месеци без састанка на високом нивоу - дијалог Косова и Србије је остао у застоју. Пошто су обе земље уплетене у унутрашње изазове, коначни споразум изгледа далек. Аналитичари тврде да међународна заједница треба да унапреди међусобно признавање између њих, а не само нормализацију односа, и да има план Б ако дијалог не успе.

Прва посета Петера Соренсена Приштини, као изасланика Европске уније за дијалог Косово-Србија, догодила се у тренутку када се чини да овај процес није ни на чијем дневном реду.

На Косову је пажња и даље на постизборним темама, док се Србија суочава са протестима и унутрашњим немирима.

Упркос томе, порука европског емисара била је јасна: дијалог се мора наставити.

"Дијалог је у томе да осигурамо да састанци буду. Да ли то значи компромис или не, то је на странама да одлуче. Дијалог је око тога и то је оно што радимо од 2011. године", рекао је Соренсен 17. марта у Приштини.

Пре 14 година почеле су прве рунде преговора Косова и Србије уз посредовање Европске уније. Током година, развијали су се некада брже, некада спорије. Било је на десетине споразума и обавеза, али многе од њих нису спроведене.

У међувремену, променили су се лидери у Бриселу, Приштини и Београду, али и наратив. Ако се некада говорило о међусобном признавању као главном циљу, сада се говори само о нормализацији односа две земље.

Соренсен је, након састанка са државним лидерима Косова, истакао потребу за наставком дијалога, али је рекао да жели да чује обе стране пре него што донесе одлуку о следећим корацима.

"Циљ је да наставимо процес и кренемо даље. Имам разговоре овде у Приштини, али морам да идем и у Београд. Након ових разговора, сешћем и видети где смо", рекао је Соренсен.

Чини се да две стране нису ни близу. Међу њима није било разговора на високом нивоу од септембра 2023. године.

14. тог месеца у Бриселу су се састали премијер Косова Аљбин Курти и председник Србије Александар Вучић, уз посредовање тадашњих европских лидера Жозепа Борела и Мирослава Лајчака.

Десетак дана након тог састанка дошло је до оружаног напада на Бањску, где су наоружане групе Срба убиле косовског полицајца.
Каснији напори ЕУ да споји два лидера за столом су пропали - углавном због услова које је једна страна представила, а која је друга одбацила.

Након састанка са Соренсеном, и Курти и косовска председница Вјоса Османи имали су низ захтева за њега: од укидања казнених мера ЕУ против Косова до предаје косовским властима групе која је напала Бањску.

За посматраче процеса дијалога, лопта је, у ствари, на пољу ЕУ. Они кажу да је време да се овај блок фокусира на конкретан циљ, а то је међусобно признање две земље, јер је то, по њима, срж проблема и на њега се мора директно обратити.

Леон Хартвел, виши сарадник на ЛСЕ ИДЕАС - Лондон Сцхоол оф Ецономицс, говори више у програму Екпосе Радија Слободна Европа:

„Заиста је важно да се узајамно признавање стави у први план овог дијалога, јер је идеја нормализације веома нејасна. Ако немате јасан циљ, чак ни не покушавате да постигнете нешто конкретно.

„Дакле, мислим да Соренсен треба да постави овај циљ унапред, како би могао да покрене стране у одређеном правцу и реши овај сукоб једном заувек“, каже Хартвел.
Вучић инсистира да Србија никада неће признати независност Косова. Његов фокус је на успостављању Заједнице општина са српском већином на Косову – нешто што често поставља као услов за наставак дијалога са другом страном.

Споразум о овој асоцијацији постоји од 2013. године, али га Косово – упркос међународним притисцима – никада није применило, из страха да би такав механизам, са широким овлашћењима, могао да утиче на функционалност државе.
Косово је одавно добило нацрт који је ЕУ припремила за статут ове асоцијације, али се и он сада, чини се, више не разматра.

Предсједник Османи је ове седмице рекао да нацрт, као такав, неће добити зелено свјетло од Уставног суда земље.

„Ја лично сматрам да то није у складу са Уставом Републике Косово, није у складу са вредностима и нормама Европске уније и стандардима Савета Европе, као ни са одлуком Уставног суда из 2015. године“, рекао је Османи.
Удруживање са широким овлашћењима довело би до ризика стварања Републике Српске на Косову, каже Хартвел, мислећи на српски ентитет у Босни и Херцеговини, који има законодавну власт.

„Постоји јака перцепција да би Асоцијација помогла да се дијалог унапреди, али ја сам веома скептичан у вези са тим. Једна од опција за Косово би можда била да уведе разводњену верзију Асоцијације и да је, на неки начин, примени, само да ућутка критичаре.“

„Али, наглашавам да би имплементација Асоцијације са јаким извршним овлашћењима постала прилично проблематична за Косово“, каже Хартвел.

Курт Басуенер, из Вијећа за политику демократизације у Берлину, каже да је Босна и Херцеговина због унутрашњег уређења деценијама остала отворено питање. То не искључује могућност да спор између Косова и Србије остане такав, па се предлаже да се све стране врате првобитно декларисаном циљу: међусобном признању.

"Нико више не говори о међусобном признању. Сви говоре о нормализацији, а то није у интересу Косова, а рекао бих да није ни у интересу демократске Србије", каже Басуенер.

У јеку брзих геополитичких промена, он каже да је Западни Балкан генерално регион у коме ЕУ има велики потенцијал да утиче на стабилизацију ситуације и да је питање Косова и Србије, према његовим речима, од суштинског значаја за ту стабилност.

„Надам се да ће доћи до преиспитивања и реорганизације политика од стране Европске уније. Још не видим доказе за то – ни у институцијама ЕУ ни у државама чланицама – иако ће бити потребно више времена да се брод окрене у другом правцу.

„Разумљиво је да су фокусирани на то како да помогну Украјинцима ако се Американци повуку, како да се легитимно бране... То су приоритети, али Западни Балкан је једино место на свету где ЕУ може да буде истински одлучујућа“, каже Басуенер за Експозе.
Аналитичари сматрају да ЕУ и даље има полуге над Косовом и Србијом да их погура ка споразуму, иако условљавање њихових европских интеграција нормализацијом односа до сада није дало резултате.

Хартвел каже да Запад мора да има јасан план Б ако дијалог не успе.

"Једно решење би могло да буде да пет држава које још нису признале Косово признају. Јер, у том случају, Србија не може да каже да је питање признавања Косова још увек у ваздуху. Морала би да се бави Косовом које признају све земље чланице ЕУ. И, ако заиста жели да уђе у ЕУ, Србија ће морати да ради у тим оквирима", каже Хартвел.
Међутим, неки су спекулисали да са председником Доналдом Трампом у Белој кући Србија има више маневарског простора, због ближих веза – било политичких или економских – са људима блиским Трампу.

Стога аналитичари кажу да би фокус Косова требало да буде на одржавању двопартијске подршке у Вашингтону.

Према речима Хартвела, земља треба да се позиционира као поуздан партнер, посебно у безбедносним и економским питањима, као и да повећа сарадњу са САД у области енергетике и одбране.

Последњих година, Влада Косова, коју предводи Аљбин Курти, наишла је на узастопне критике америчких званичника због неколико акција на северу земље, које су описали као некоординисане и негативно утичу на српску заједницу.

Последњи познати контакт који је Косово имало са Белом кућом било је писмо које је председник Трамп упутио председнику Османију, поводом 17. годишњице независности Косова, у фебруару.

Трамп се у том писму обавезао да ће проширити везе са Косовом и није поменуо дијалог за нормализацију односа Приштине и Београда.
Из ЕУ нису одговорили на питање Радија Слободна Европа да ли планирају да ускоро сазову састанак лидера две земље. Такође није јасно да ли би се одазвали позиву.

Са Косовом и даље без нове владе, после фебруарских избора и са протестима који су у току у Србији, једино што са сигурношћу иде напред је календар.