Већина нерешених оптужница за ратне злочине односи се на сексуално насиље

Пет од седам оптужених у одсуству за ратне злочине су за сексуално насиље током рата. У Косовском центру за рехабилитацију жртава тортуре кажу да жртве сексуалног насиља пажљиво прате дешавања у вези са новим кривичним процесима и да ће подржати и друге људе да пријаве случајеве које већ имају тужилаштву које признају. њих. Рекли су да имају још 13 предмета који су при крају припреме за пријаву

Специјално тужилаштво је до сада ове године подигло оптужнице у одсуству за ратне злочине против седам особа, од којих пет за сексуално насиље.

Фатмире Халити, адвокат у Косовском центру за рехабилитацију преживелих од тортуре, каже да жртве сексуалног насиља са интересовањем прате напредак процеса који се односе на суђење у одсуству.

Она је рекла да им континуирано пружају подршку у овом процесу.

„Жртве, које су преживеле сексуално насиље, увек су заинтересоване да знају како ће се одвијати овај процес, заинтересоване су. Разговарамо са њима, покушавамо да их припремимо и оспособимо за сведочење, али и даље постоји извесно оклевање како ће то ићи као процес јер нису информисани и нису видели претходне процесе који су позитивно резултирали у случајевима када починиоци ових злочина су били одсутни”, рекао је Халити.

У Основном суду у Приштини прошлог месеца је почело прво суђење у одсуству које се, између осталог, односи на оптужбе за умешаност у масакр у Речку, али које није у вези са сексуалним насиљем. Шеф Посебног одељења овог суда Валон Куртај рекао је КОХЕН-у да је у току утврђивање испуњености законских услова у вези са суђењем у одсуству за ове предмете.

Он је додао да се озбиљно баве свим случајевима ратних злочина у одсуству.

У ККМРТ, где се пружа психолошка подршка жртвама сексуалног насиља, кажу да су од 2018. године подржали 30 особа да пријаве сексуално насиље истражитељу.

А према Халитију, они такође подржавају друге људе да поднесу своје пријаве Специјалном тужилаштву.

„Дакле, сада у процесу припреме нових предмета, сада имамо само 13 предмета који су скоро при крају припреме да се пријаве или пријаве косовској полицији и Специјалном тужилаштву“, рекао је Халити.
Преживјели сексуално насиље су, према Халитију, идентификовали особе које су вршиле сексуално насиље над њима, будући да су их познавале као комшије или као полицајце региона у којем су живјели.

Она наводи да се случајеви које су жртве покренуле морају пажљиво поступати, како би идентитети преживелих остали поверљиви. Што се тиче покретања суђења у одсуству, каже да су они пружили подршку правосудном систему и да ће пружити даљу подршку обуком ако то буде потребно.

„Када се ради о жртвама сексуалног насиља, наравно, приступ и сензибилитет према овим жртвама је много већи, јер се у судским поступцима процес разликује и од других ратних злочина с обзиром да се у другим ратним злочинима, у масакрима, убиствима и у другим случајевима постоје јавни сведоци који говоре, постоје докази, постоје сведочења о којима можете јавно да сведочите. Док у случајевима сексуалног насиља, саме жртве које су живи сведоци морају да штите свој идентитет и да сведоче са затвореним идентитетом током читавог судског процеса, што додатно отежава приступ овим случајевима”, рекао је Халити.

Иако се процењује да је на Косову током рата извршено око 20.000 силовања, до сада је само једна особа осуђена од свих нивоа редовног правосуђа за сексуално насиље током рата. Он је Зоран Вукотићи, чију је казну ове године потврдио Врховни суд. Специјално тужилаштво је ове године подигло нову оптужницу против њега. У ККМРТ је регистровано 1.200 случајева преживјелих сексуалног насиља током рата. Што се тиче земаља, 380 случајева је у Приштини, 293 у Ђаковици, 220 у Митровици, 180 у Пећи, 89 у Призрену, 18 у Урошевцу, 15 у Гњилану и пет других локација.

У Службеном листу Републике Косово објављене су пресуде међународног суда за оптужене Дејана Рацића, Горољуба Пауновића, Ивицу Рајковића, Драгана Денића, Милана Јовановића за сексуално насиље током рата. Оптужнице су подигнуте и за Чедомира Аксикија, оптуженог за ратне злочине у региону Штимља (укључујући масакр у Рачку), као и за Славишу Филликија, оптуженог за малтретирање доктора из Глоговца током рата. , Хафир Шаља, који је међу око 1.600 несталих особа.