- Протести у Албанији и њихова ескалација у насиље означавају нову фазу грађанског устанка против владе и кризу њеног легитимитета. Влада је у великој мери персонализована у премијеру Рами; сходно томе, устанак се фокусирао и на захтев за његову оставку.
- Делегитимизација власти је почела раније, са слабљењем демократских противтегова. Унутар Социјалистичке партије, персонализована моћ премијера није суочена са унутрашњом демократијом која би је ограничила. Ван ње, опозиција није успела да оствари ефикасну контролу, делимично због сопствених слабости. Нити је доминантни део медија испунио ову функцију, због комбинације комерцијалних интереса власника са политичким интересима владе.
- У одсуству демократске равнотеже, СПАК је, са својим акцијама против организованог криминала и корупције, доживљен као противтежа влади и постао је недодирљива институција, чак и без ефикасног надзора формално демократских институција. Досадашње оптужбе СПАК-а указују на везу између владе и организованог криминала, с једне стране, и на управљање са високом културом корупције, с друге стране.
- Неке од оптужби СПАК-а пружају јасне индикације о прању новца од међународне трговине дрогом. Ова активност је у последњих пет година убризгала милијарде долара у финансијски оптицај земље, створила динамику изградње и развоја ван логике тржишне економије, вештачки ојачала лек и подстакла инфлацију. То је повећало трошкове живота за грађане Албаније у односу на приходе, у поређењу са просеком земаља Европске уније.
- Више грађана је реаговало на ову владу у јуну ове године „фламинго револуцијом“, креативним и мирним маршевима, протестујући против неких манифестација персонализације власти од стране премијера у Звернецу/Сазану, наиме против закона који су омогућили ове акције. Премијер се није осврнуо на овај протест у његовој суштини: противљење начину доношења одлука који третира јавну имовину као домен персонализоване моћи. Игнорисање мирног протеста ослабило је веровање да се на власт може утицати демократским средствима и створило тло за радикализацију незадовољства.
- Албанија је ушла у кризу из које се не може опоравити враћањем у претходно стање. Штавише, ово би могао бити улазак у још дубљу кризу следеће године, ако би се значајно смањио прилив новца који се улива у економију земље. Таква ствар би могла да пољуља финансије и економију земље. На крају крајева, ово би била и безбедносна криза на нивоу државе.
- Земљи је хитно потребан процес политичког управљања кризом. Пакет би требало да обухвати деескалацију, заштиту мирних протеста, непристрасну истрагу насиља и гаранције за континуирани независан рад правосуђа. Такође би требало да створи правне и политичке услове за слободне и поштене изборе следеће године. Да би избори донели излаз из кризе, требало би припремити посебан пакет изборних гаранција који би, између осталог, унапред ограничио утицај незаконитог новца, злоупотребу државних ресурса и неједнакост у приступу медијима.