У разговору на подкасту ПИКЕ, публицист Veton Surroi подсетио је на састанак у Штубичким Топлицама 1991. године, који је, према његовим речима, био заједничка идеја Хрвата и неких албанских активиста да разговарају о могућности заједничке мобилизације у ономе што се називало Јужни фронт.
Он је нагласио да су састанку присуствовали представници Косова, Северне Македоније, Црне Горе и Прешева, као и делегати косовске скупштине у егзилу и чланови Владе. Циљ је био да се уједине политички фактори и избегну изоловане иницијативе које би гурнуле Косово ка рату за који није било спремно.
Шаља је признао да је у то време било и наивности, јер су неки веровали да се кроз јавне састанке и присуство телевизијских камера може објавити нека врста објаве рата. Рекао је да су неки учесници припремили такве говоре, помињући Махмута Бакалија као једну од укључених личности.
У разговору су поменуте и консултације са словеначком и хрватском страном. Шаља је рекао да је имао личне контакте са Јанезом Јаншом, који је касније постао министар одбране Словеније. Према његовим речима, Јанша му је јасно сугерисао да Албанци не треба да улазе у рат, истичући да Косово није спремно и да треба сачекати прави тренутак.
Говорећи о регионалној сарадњи, Шаља је рекао да је спреман за коалицију између Хрватске, Косова, Словеније и Северне Македоније, али да је, према његовим речима, Хрватска више пута обмањивала своје партнере. Подсетио је да је постојао договор између Хрватске и Словеније да, ако једна буде нападнута, друга ће ући у рат, али када је Словенија нападнута, Хрватска није реаговала.
Сурои је додао да се чак ни бивши председник Ибрахим Ругова, након првог сусрета са Фрањом Туђманом, није поново састао са њим, схвативши да сарадња нема никакву стварну корист.
У подкасту су такође разматрани контакти са бившим председником Албаније, Рамизом Алијом, који је, према Шаљиним речима, одбио хрватске понуде за слање оружја на Косово, истичући да ни Албанија ни Косово у то време нису били спремни за рат.
Међутим, оба саговорника су нагласила да су, упркос овим дешавањима, неке хрватске личности подржавале албанску ствар, посебно у хуманитарним и документима, као и у повлачењу албанских војника из Југословенске народне армије на почетку рата у Хрватској.
