Србија не одустаје од руског гаса, Косово га „денунцира”.

Србија не одустаје од руског гаса, упркос позивима Запада да им се придружи у увођењу санкција. Приближавање северног суседа осудили су лидери Косова, а критиковали су и оне из ЕУ што су дозволили Србији да задржи и Запад и Исток. Током дебате о томе, опозиција је подсетила Владу Куртија на њено одбијање да се укључи у гасне пројекте које подржавају САД.

Србија наставља да шири сарадњу са Русијом, упркос позивима Запада да се придружи њима у одбијању руских производа и увођењу санкција. Договор од претходног дана са Русијом, из које ће се северни сусед снабдевати природним гасом, постигнут је после телефонског разговора председника Србије Александра Вучића и његовог руског колеге Владимира Путина.

Дан након споразума, комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи и европосланица Виола фон Крамон боравили су у Београду.

После састанка, Кремон је наводно замолио Вучића да изађе из руских канџи.

„Није на нама из ЕУ да то намећемо, али одлука мора да дође изнутра, од Владе Србије, уз њихово схватање да ако желе да буду део ЕУ, то иде уз вредности и стандарде. које подразумевају примену санкција“, рекао је Кремон, који је известилац за Косово у ЕУ.

Она је поновила и захтев Зелених Европе за затварање Руског хуманитарног центра у Нишу.

„Наравно да смо забринути за Хуманитарни центар у Нишу. То није само захтев Зелених. Желимо да видимо смањење руског утицаја и повлачење руских дипломата и институција из Србије. Не можете бити под утицајем некога ко води крвави рат на рубу Европе“, нагласио је извештач Крамон.

Дописник Тајма из Брисела Августин Палокај каже да је ЕУ разочарана приближавањем Србије Русији. Али, нагласио је да тренутно не помињу конкретне санкције са којима се Београд може суочити.

„Дипломате земаља чланица истичу да Србија може да заборави на европску будућност ако настави да има стратешко партнерство са Путиновим режимом у Русији. Како ће се манифестовати незадовољство Европске уније може се видети наредних дана, али у ЕУ не искључују никакву могућност. Међутим, од земаља које желе да постану чланице се захтева да поштују европске вредности, а оне су опозиција Русије у овом тренутку и њеној агресији на Украјину“, рекао је Палокај.

Према Вучићевим речима, у вези са споразумом који је на столу, осим Москве, обавештени су и центри Запада, као и Украјина, на коју се наставља руска агресија.

Вучић је захвалио Русији што му је понудила нови дугорочни уговор са повољним условима за снабдевање гасом.

„Договорили смо се да потпишемо први елемент трогодишњег уговора, што је изузетно погодно за српску страну и да ће платформа остати иста, тако да ће цена бити веома повољна. Остаје да разговарамо о количини са Гаспромом. Путин је, због индустријализације земље последњих година, имао већу потрошњу гаса, али разговараћемо са 'Гаспромом' и имаћемо сигурну зиму у зависности од разговора. Захвалан сам нашим руским партнерима на коректности“, рекао је Вучић.

Како се наводи, цена гаса који ће Србија куповати од руског „Гаспрома” тренутно је три пута нижа од цене по којој друге европске земље купују овај материјал, док ће зими ова цена бити нижа од десет до 12 пута.

Вучићи је рекао да се очекује да ће цена бити од 340 до 350 долара за 1000 кубних метара гаса, али "то није коначна цена, јер ће зависити од количине која ће бити послата".

Он је нагласио да је договорена цена за испоруку 2.2 милијарде кубних метара гаса годишње и додао да је Србији због развоја индустрије потребно још 800 милиона кубних метара.

Споразум је прокоментарисао и косовски премијер Аљбин Курти. Он је рекао да Путин и Вучић више немају ни потребе да се састају, пошто се договарају телефонским разговорима.

„Не морају више ни да се састају: договори Путина и Вучића сада се постижу телефонским разговорима“, написао је Курти на Твитеру и приложио вест о разговору који су Вучић и Путин водили 25. новембра 2021. године.

У међувремену, Бљерим Вела, шеф кабинета косовског председника Вјосе Османи, рекао је да Србија, уместо усаглашавања ставова са ЕУ, сарађује са Русијом, упитавши колико дуго ће Европска унија толерисати овакво понашање Србије.

„Путин и Вучић су се данас у телефонском разговору договорили да ће Русија наставити да снабдева Србију природним гасом и да ће две земље наставити да јачају своје партнерство. Србија, земља кандидат за чланство у ЕУ, уместо да санкције усклади са ЕУ, продубљује сарадњу са Русијом. Докле ће то ЕУ толерисати?“, написао је Вела.

Али, по мишљењу опозиције, најснажнији одговор на споразум Вучић-Путин била би одлука Владе Косова да се укључи у пројекат гасовода који подржавају САД, што је до сада одбијала.

„Влада треба да прочита ситуацију против ове сарадње Србије и Русије. Имали смо своје стратешке партнере у САД. Оцењујемо да је Куртијева влада направила неке погрешне кораке у односу на САД. То је био проблем са гасом. Прелазак са пројекта гасовода на пројекат батерија била је стратешка и колосална грешка Владе“, рекао је Абелард Тахири, шеф посланичке групе Демократске партије (ПДК), након састанка Председништва у понедељак.

Бесник Тахири, шеф посланичке групе Алијансе за будућност Косова (ААК), такође је био критичан.

„Влада је данас морала да донесе одлуку о америчком гасоводу. Ово би био наш најбољи одговор, против ове акције Србије”, рекла је Тахири.

У оквиру напора да се пронађу друге алтернативе ван руског гаса, лидери Балкана раније овог месеца састали су се у Грчкој. Договор је постигнут између премијера Северне Македоније Димитра Коваческог, бугарског Кирила Петкова и председника Србије Александра Вучића. Председник Европског савета Шарл Мишел дао је подстицај овом пројекту у који Косово није укључено.

Такође санкционишемо Русију да изврши финансијски, економски и политички притисак на њу, јер је наш циљ једноставан: морамо да разбијемо руску ратну машину“, рекао је Мишел. „Уверен сам да ће Савет одмах увести друге санкције, посебно руској нафти.

Мишел је то коментарисао док се ЕУ бори да изгради консензус о руским нафтним санкцијама, док су Мађарска и Словачка и даље против.

ЕУ и САД подржавају Трансјадрански гасовод јер га виде као прилику за побољшање енергетске безбедности и диверсификацију европских тржишта гаса, којима доминира руски гас.

Влада Косова тренутно није показала интересовање за изградњу гасне мреже која би повезала Косово са Северном Македонијом.

Пројекат изградње гасне инфраструктуре са Северном Македонијом требало је да се уради уз подршку америчке агенције Милленниум Цхалленге Цорпоратион (МЦЦ), уз кредите Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), као и из Инвестиционог оквира за западни Балкан (ВБИФ). Очекује се да ће овај пројекат коштати Косово 600 милиона евра, што, према Влади, није било економски повољно.

С друге стране, Србија је део гасних пројеката које подржава Запад, попут оног о коме се разговарало у Грчкој.

Србија и Белорусија су међу јединим земљама у Европи које нису увеле санкције Русији због инвазије Украјине.

Неке европске земље су већ прекинуле снабдевање руске државе.

Финска је 21. маја потврдила да је Русија суспендовала гасовод након што је нордијска земља одбила да плати у рубљама гас купљен од Гаспрома.

Русија је такође обуставила испоруке гаса Пољској и Бугарској, које су одбиле да руске енергенте плаћају у рубљама.