КОХА.нет

Арбери

Путеви инфекције

Недостатак улагања у санитарне јединице у ККУК-у, вођење хигијене од стране приватне компаније и потпуни недостатак контроле болничких инфекција су питања која захтевају хитна решења највеће јавне болнице у земљи. Ова институција нема ни доказе ни план како да реши ове проблеме

Први спрат Клинике за ортопедију у ККУК-у је 5. октобра ове године на неколико минута постао готово нефункционалан.

У тоалету другог спрата пукла је цев из које је отишла велика количина воде и која је завршила у приземљу.

Радници одржавања на овој клиници имају овакве свакодневне сусрете. Водовод у овим купатилима је скоро потпуно уништен, па су, осим рутинског рада, принуђени да одржавају овај систем за који институције не сматрају битним да улажу.

Време је стало за скоро сваки тоалет највеће јавне болнице у земљи – Универзитетског клиничког центра Косова – установе у којој се лече најкомпликованији случајеви у земљи.

Тоалети или санитарни чворови сваке клинике доказ су лошег управљања годинама, угрожавања живота пацијената због нехигијене и експлоатације радника од стране приватних фирми управо у име хигијене.

Радници на одржавању први се суочавају са тешким условима у болници, и не само.

Неки од тоалета су, због проблема са цевном мрежом, изложени протоку воде. Радници треба да проведу део свог радног времена бришући под.

„Сваких 10 минута идемо у тоалет. Кост тамо, страна долази, вода пада овде... пацијент је изложен. Валаин да, није у реду“, каже радник који се више од деценије суочава са истом ситуацијом.

Цурење из великог дела купатила није нови проблем за ККУК.

„Овај проблем траје већ годину дана. Немају редовне доказе. Сам сам однео захтев главној сестри, однео сам га техничким службама“, каже он.

“Једемо тамо где капље купатило”

У време оброка, чистачи једу испод степеница, у магацину где се чувају средства за чишћење. За њих нема места у кухињама и местима посвећеним храни за здравствено особље.

Често за време оброка, прљава вода је капала са горњег спрата.

„Да, узимате га неко време. Тачка одозго. У месту где живим. Нису потребна подешавања. Врхунац. Тачка кати где ја једем хлеб. Ујутру, кад једем кифлу, и сада, кад једемо, каже друга радница.

Унутар највеће болнице у земљи има места чак и за птице. Плафон највишег спрата је на неким местима поломљен, а приступ им је олакшан због разбијених прозора.

"Ове је поправио члан породице пацијента јер се осећао кривим због мене", каже жена која већ 15 година ради као хигијеничар.

Услови рада су увек били отприлике исти. Али овај рад обезбеђује опстанак њене шесточлане породице.

На месту где ради, врата су потпуно померена, буђ на плафонским плочицама, а чести су недостатак осветљења и воде. Све то отежава његов рад, па чак и узрокује здравствене проблеме.

„Стално кашљем. Видите ли свуда разбијене прозоре? То је проблем посебно током зиме“, признаје она.

Картотеке пацијената у тоалетима

Слика

А једно од купатила је претворено у административни простор. Ту је „склоњена” здравствена документација пацијената, а због лоших услова буђаве су књиге са медицинским протоколима.

Недостају инвестиције у већини купатила ККУК, посебно у хируршком делу. Запослени кажу да су услови исти откад памте.

Пропуст није увек био последица недостатка буџета. Како сазнаје КОХА, СХСКУК је прошле године имао на располагању више од 200 евра за реновирање санитарних чворова. Тендер није отворен и средства су отишла у вишак. Отприлике толико је било планирано и за ову годину. У ККУК-у су потврдили да је до половине октобра на ову тему потрошено више од 60 одсто буџета.

Највећи изазов са овим условима су радници компаније „Лагуна” који су уговорили одржавање објекта.

Радник на одржавању наводи да за посао који обавља добија тачно 280 евра месечно.

„Узрок деце. Не питају да ли га имате или не. Није их брига за тебе. Тешко је некоме рећи да сам зависан од било чега. То је ужасно", каже она.

Други радник, под условом да остане анониман, каже да новац који добије троши на помоћ члану породице оболелом од рака.

„Имам члана породице са раком. Када нешто недостаје у ККУК-у, имамо трошкове. Боље без ичега него без ичега", каже она.

А неко се радује што „нема физичког насиља”.

„Ово нису насилне. Има тренутака када са њим бацају штавле без седења и јела“, рекла је она, мислећи на услове у којима су раније радили.

Али, према речима сапутника једног пацијента, један од њих је „укорен“ јер је виђен како разговара са телевизијском екипом.

Задали су јој невоље. Испитивали су га“, рекао је он. „О чему сам ти јуче или прекјуче причао. Не знам како се зове. Чистач".

Мало радника

Слика

Фирма која се бави одржавањем болнице, настоји да повећа зараду, рачунајући додатне сате радника у своју корист.

КОХА је боравила неколико дана у различитим сменама – преподневној и поподневној смени у просторијама ККУК-а. Идентификовао је неколико случајева где се радник брине о више простора него што би требало.

Илустративан пример је Централна интензивна медицина, која је најосетљивија клиника у целом ШСКУК-у. Поред прве смене од 8 сати, у уговору је наведено да ће и у другој и трећој смени бити по два радника.

Међутим, сваки пут када је КОХА посетила овај простор у поподневној смени, био је само један радник.

Ово предузеће ради по 12-часовном распореду по раднику, што значи да сваки радник један дан ради и један дан се одмара. Дакле, у овој амбуланти три радника раде у две смене, а не шест, у року од 24 сата.

А када неко од радника направи паузу, радницима је удвостручен терет чишћења.

„Кад је факултет на паузи, чистим и тај део“, признао је један од радника

Са више од 13 година радног стажа, каже да има 18 дана годишњег одмора, а према њеним речима, овде се рачуна и радни стаж.

У уговору ове компаније са СХСКУК-ом је наведено да ће имати додатне раднике за викенде и празнике, али су они са којима је КОХА разговарала рекли да у зависности од вашег распореда раде и викендом и празницима. Нису навели да има додатних радника за ове дане.

Само за раднике викендом и празником, како је навео, ова компанија би за цео уговор морала да плати око пола милиона евра.

Калтрина Реџепи-Драгуша, директорка Института за истраживање и људска права, каже да се у приватним компанијама третман радника разликује.

„Разлика у стању радника је веома велика. У приватном сектору раднице су плаћене много боље чак и ако их ангажује иста компанија. Они имају боље услове, боље плате и генерално бољи третман, иако би требало да буде супротно јер би јавне институције морале да их прате“, рекао је Драгуша.

Здравствени радник је нагласио да, и поред чињенице да компанија запошљава мање радника него што је предвиђено уговором, алати за чишћење нису хигијенски за болничку употребу.

„Ако су ме обрисали ножем, наудили су нама, себи, пацијентима... Ножем... сада га уопште не користимо. Шта су ми рекли? ВЦ није у питању. Овде се крије 13 соба“, рекао је овај професионалац.

КОХА је послала питања компанији, али није добила одговор.

У потрази за папирним сапуном

Слика

Изазов проналажења шампона и балзама у октобру 2023. је тежак.

"Не, какав папир користите?" Нема чак ни здравственог особља, сестро“, каже један од радника на одржавању.

Недостатак хигијенског материјала квари имиџ здравствене установе у многим случајевима када пацијенти исказују задовољство услугом особља, али за остале проблеме кривицу препуштају руководству.

„У једном купатилу нема воде. Купатила су катастрофа од доктора, медицинске сестре врло добре. Љубазни су, пажљиви. Операција је прошла добро. Осим купатила, овде није било ничега. Неред мирише на катастрофу“, каже Хафие Зећири, пацијент на ортопедској клиници.

Постаје мало нервозан када га питају да ли има папира у купатилу.

„Нема папира! Које писмо? Није ни изражено. Тамо нема ничег. Уђите и уверите се сами. Погледао си само на врата. Ниси имао ни браву када су се врата затворила. Требају нам мушкарци и жене да нам се придруже. Без кључа, где си без њега? Осим тога, морам да бринем о пацијенту, речено ми је да ли долази лекар. Није да сам тамо већ пет дана, али прва два дана сам добро. За купатило, а не за било шта друго“, каже она.

Исти револт дели и пратилац пацијента који лежи на Уролошкој клиници.

„Нема папира. Катастрофа кревета. Нисмо имали инвалидска колица да подигнемо пацијента. Превише стања катастрофе. Не, мислили смо да је боље, али овде није било курге“, каже Фитим Гаши.

Највећи изазов за раднике је управљање мокраћним кесама.

Једна од њих је рекла да не може да носи велику тежину, па их често сипа у купатило, а да није свесна последица.

„Оперисан сам од борбе и не могу да носим велике тежине. Узимам кесе са урином и празним их у рупи овде, што је лакше него врећу за ђубре, и шаљем“, каже она.

На питање да ли зна колики је ризик од заразе од њиховог нехигијенског пражњења - слеже раменима.

Нико у ККУК-у нема обуку о томе како треба управљати медицинским отпадом.

Здравствени радник је признао како се сапутник пацијента заразио током боравка у ККУК-у.

„Члан породице који је био са оцем је у Немачкој. Бог те благословио, кад си отишао тамо заразио си се у тихој соби коју имаш код оца. Израчунај ти, у Немачкој, нешто са микробом нешто. Рекао је: „Не знам како се тамо сналазиш, када пацијент умре, на пример, нико не долази да га дезинфикује, ни кревет, ни кревет“. Потребан нам је алкохол и шта год можемо“, рекао је овај радник.

Питање интраболничких инфекција регулисано је административним упутством издатим 2011. године.

Јавне болнице имају тимове за контролу инфекција који извештавају Комисију за болничке инфекције.

Тим је отпуштен пре неколико дана, како су извори рекли "због проблема у комуникацији унутар тима". Комисија за болничке инфекције у ККУК-у први пут је почела са радом пре само неколико месеци.

Председник ове комисије Газменд Спахија рекао је да су они на почетку задатка који су добили, али да се у почетку баве само оним што је назвао "врућим тачкама". Као прву тачку, он је истакао важност хигијене руку.

„Они много доприносе учесталости болничких инфекција. Први је култура нашег становништва али и култура здравственог особља, где и у истраживањима и у радовима доста читамо да је један од главних фактора који може бити носилац хигијена, а посебно хигијена руку, за шта још пре свега, рађен је и подељен приручник за хигијену руку, који се прати, али не тако задовољавајуће“, навео је Спахија.

Објаснио је како се врши мерење.

„Тим за интрахоспиталне инфекције има контакт особу на одељењу где имамо највећу инциденцу заразе и преко те особе прикупљају податке о појединачним случајевима, на који начин је дошло или да ли је пацијент пребачен у друге јединице. Сви ти путеви се прате и онда се све те информације прикупљају и извлачи се одређени проценат“, рекао је он.

Слика

Далеко од Африке

Али неке клинике уопште не пријављују ове врсте инфекција, због чега су подаци потпуно непоуздани. Како сазнаје КОХА, прошле године Инфективна клиника није пријавила да ли има или нема таквих инфекција.

У најновијем извештају о овом питању каже се да је највећа стопа заражених у Централној интензивној нези, са око 42 одсто, што је много више него у развијеним земљама, али према његовим речима, негде близу земаља у региону. .

Спахија је рекао да су на добром путу за ову ниску цифру.

На крају сваког извештаја дате су препоруке о томе како смањити стопу инфекција. Хигијена по стандардима, филтери испред операционих сала, аутоматска врата, уклањање климе из операционих сала и интензивна нега су неке од њих.

КОХА је посетила неке од операционих сала да види ситуацију.

Прво је посетио Клинику за ортопедију да би видео нову жалбу која је издата на послу пре само неколико месеци и у коју је уложено 2 милиона евра.

„Овај објекат се гради у две фазе. У једној фази су градили сале, а у другој горње просторије. Нису напустили лифт. Уништили су старе хале које су им рекли, али су биле нове, али непромењене без критеријума. Чак и у тим граде још један анекс, хоће да лифт буде тих и уредан. Међутим, песимиста сам у погледу посла који су урадили и успеха који је овај објекат имао“, рекао је Гани Јашаница, директор Ортопедске клинике.

Шеф анестезиолога ове клинике је фрустриран ситуацијом.

„Сала за катастрофе. Осим тога, ућуткали су нас. То, види. Нема ништа добро. Заборави их. Нема грејања. Нема вентилације. Јена је ушла у салу. Нема везе али... Далеко од међународних норми. Далеко од Африке од међународних норми. Одласком у Африку имате најбоље услове сада када знамо у каквим условима живимо“, рекао је Агрон Бала, анестезиолог ККУК-а.

С друге стране, како сазнаје КОХА, тим за контролу инфекција није ни анализирао ни лечио многе клинике и одељења, чак ни операционе сале, изводећи непотпуне закључке у извештају.

Али стање операционих сала које посећује КОХА далеко је од међународних стандарда.

Хале немају неутралну зону или зону филтера која треба да буде потпуно чиста. У њиховом улазу под је оштећен и већ је попримио боју земље. Неколико корака даље су места на којима се оперишу пацијенти. Ни ове сале немају централну вентилацију. Како су здравствени радници објаснили КОШИ, операционе сале не би требало да имају ову климу већ хепафилтер где се ваздух из земље не диже да би се мешао са другим ваздухом јер би то требало да повећа вероватноћу инфекције у просторији.

Спахија из комисије за инфекције каже да пројекат постоји и да очекују да ће простори испред сваке операционе сале ускоро бити филтрирани.

Док званичници у ККУК-у чекају на руку државе, постоје примери супротног набоље.

Онколошка клиника је реновирала тоалете и купатила, донацијом рођака пацијента који се тамо лечио, а нова Педијатријска клиника изграђена је арапском донацијом, која је заслужна за добре услове.

У ШСКУК-у се стално жале на велико присуство пратилаца пацијената, али је и њихово присуство у близини операционих сала неизбежно. Улазе унутра да донесу материјал који недостаје за операцију свог рођака.

„До сада смо купили доста лекова. Не знам тачно, али доста. Сваки дан“, рекао је Фитим Гаши, пратилац пацијента хоспитализованог у ККУК-у.