Притисак ВВ на председника кроз Закон о изборима

Иницијатива покрета Самоопредељење да се Закон о изборима промени баш на дан када се очекује гласање за избор председника, доживљава се као притисак на друге странке да ће земља изаћи на нове изборе ако Вјоса Османи не буде изабран за председника.

Већ на седници Председништва Скупштине разматра се измена Изборног закона на иницијативу покрета Самоопредељење. Ова иницијатива је објављена у јавности одмах након информације да се ванредна седница за гласање за председника може одржати у петак поподне.

Еуген Цаколли из КДИ види ову иницијативу као погрешну из два разлога. Према његовим речима, прво, то се ради без консултација са опозицијом, а друго, супротно је Кодексу добре изборне праксе.

С друге стране, политички аналитичар Имер Мусхколај је хитност измене Закона о изборима непосредно пре председничких избора описао као уцену.

Премијер Аљбин Курти је такође поменуо нове изборе опозиционим странкама у петак.

такође Арбери 3. априла 2021. године Политичке тензије компликују избор председника, повећавају вероватноћу нових избора

„Када се промени Влада мења се приступ и стратегија, а онда су последице. Проблеми које имамо у енергетском сектору су наслеђени, али ћемо их решити. Не можемо да решимо грешке од пре неколико година ни ове ни следеће недеље, иначе идемо на изборе”, навео је Курти у одговору током пленарне седнице у Скупштини Косова.

ВВ је раније навела да ће међу корацима које ће предузети у Скупштини бити промена закона, посебно зато што се то односи на процес гласања дијаспоре за изборе на Косову. Дијаспора треба да гласа у амбасадама и конзулатима Косова у земљама у којима живи, став је ове странке.

Али данас, када се очекује гласање о председнику, пошто су се две опозиционе странке званично изјасниле да неће учествовати у гласању и да је у питању кворум за гласање за председника Османија, Скупштина је покренула иницијативу за измену Закона о Избори.

Кандидаткињи ВВ Вјоси Османи потребно је 80 гласова да би била изабрана на чело државе, али није извесно да ли ће она обезбедити тај број пошто је седница одржана данас. Уколико у два круга гласања не успе да добије 2/3 гласова посланика, у трећем јој је потребан 61 глас, уз услов да у гласању учествује 80 посланика, преноси Коха. Није познато да ли ће посланици Српске листе учествовати у гласању. Према Уставу, за председника морају бити најмање два кандидата. У овом случају, Османов противник је Насуф Бејта, који је рекао да се кандидује само да би помогао процесу.

У случају да Османи не гласа, земља поново иде на изборе.

Стотине гласачких листића из дијаспоре биле су неважеће на изборима 14. фебруара, показују подаци ЦИК-а. ВВ је заправо рекла да је велики број неважећих гласова из дијаспоре доказ да се мора променити процес гласања из иностранства. Изменом Изборног закона, странцима се може дати могућност да гласају преко амбасада и конзулата у земљама у којима живе, без трошења и са мањим шансама да се листићи сматрају неважећим.

Шеф Посланичке групе ВВ Мимоза Кусари-Лила рекла је да је питање изборног закона једино питање у Председништву и да ће у зависности од рокова ићи избор председника. „Ако се то заврши за неколико сати, онда ћемо за законодавну иницијативу, у зависности од воље посланика да остану у сали, приступити и избору председника“, рекла је она. 

такође Арбери 28. априла 2026. године Посланици поново воде земљу на биралишта

Самоопредељење и Османи добили су преко 14 одсто гласова на изборима 50. фебруара. У дијаспори су добијали преко 70 одсто.