У седмој епизоди подкаста ПИКе, публициста Veton Surroi и аустријски историчар Оливер Шмит расправљају о Илирима, Албанцима, Скендербегу, политичким дешавањима у свету и другим питањима.
Сурои: Односи Косова и Албаније и даље су „једносмерна улица“
Pублициста Veton Surroi рекао је да су односи између Косова и Албаније и даље "једносмерна улица", током дискусије на подкасту ПИКЕ са аустријским историчарем Оливером Шмитом.
Шмит је отворио дискусију питањем како Сурои види будућност албанско-косовских односа изван питања идентитета, укључујући социјалне, економске и културне димензије.
Сурои је нагласио да у односима између две земље постоји "једносмерна улица", где се грађани Косова осећају као код куће у градовима попут Драча или Валоне, док Албанци у Албанији још увек немају исту везу са Косовом. Он је додао да су Косовари одувек имали дубље разумевање књижевности и културе из Албаније, за разлику од оних са друге стране границе.
Према његовим речима, следећи изазов више није физичко постојање државе или нације – већ добијена битка – већ недостатак наде у будућност, што гура младе генерације да траже перспективу у иностранству.
„Депопулација Косова и Албаније је толико драматична да се очекује да ће 2031. године становништво пасти на нивое из 70-их-80-их“, упозорио је Сурои.
Он је критиковао и недостатак економске сарадње, наводећи могући пример енергетских инвестиција на реци Девол као неуспешан модел повезивања две земље.
На крају, Сурои је истакао да кохабитација две албанске државе представља велику прилику за обогаћивање албанског простора, али да захтева заједничку визију будућности и одрживу сарадњу у конкретним областима које директно утичу на животе грађана.
Шмит: У нестабилном свету, морамо бити скромни у нашој анализи Америке и глобалне политике
HАустријски историчар Оливер Шмит анализирао је глобална дешавања и њихов утицај на Балкан, истичући да данас живимо у међународном поретку без иједне доминантне силе – другачија реалност од претходних периода империјалне стабилности, као што је Пак Америцана, у разговору са публицистом Veton Surroi на подкасту ПИКц.
Сурои је напоменуо да се Балкан и даље суочава са проблемима наслеђеним из 19. века, улазећи у другу четвртину 21. века, у време када се мењају светске силе, а амерички утицај у свету бледи. Он је нагласио да је мир изграђен под америчком доминацијом у повлачењу, додајући да регион мора да размисли о томе како ће се даље развијати у овој новој реалности.
Шмит је одговорио истичући важност пажљиве и одмерене анализе тренутне ситуације, посебно политике Сједињених Држава. Он је цитирао чланак Неуе Цирцхер Зеитунга, у којем се истиче да већина актуелних анализа има за циљ да се морално позиционира или подржи одређене политичке циљеве, док је реална ситуација толико нестабилна да се не може са сигурношћу предвидети који ће бити следећи кораци америчке администрације.
"Морамо се запитати како можемо да развијемо политику независнију од САД, али да задржимо сарадњу са њима. Не можемо давати исхитрене анализе у тако нестабилној реалности", изјавио је Шмит.
Он је додао да је страх од Русије стваран и да је допринео порасту тензија у Европи, посебно у Немачкој, где су страх и узнемиреност одувек били не само друштвени, већ и политички. Као пример је навео снажну реакцију новог немачког канцелара Фридриха Мерца, који је искористио страх од Трампове политике да подржи значајне промене у немачкој унутрашњој политици.
У закључку, Шмит је нагласио да је у тако сложеном и непредвидивом свету неопходно избегавати велике теорије и исхитрене интерпретације – и да је скромност у анализи најмудрији приступ у овој фази историје.
Шмит: Албанија и Косово формирају одвојене идентитете, главна разлика је политичка култура
У разговору са публицистом Veton Surroi У подкасту ПИКЕ, аустријски историчар Оливер Шмит рекао је да су историјска подела и политички развој 20. века значајно утицали на формирање различитих идентитета између Албанаца у Албанији и оних на Косову.
Он је нагласио да је постојање две албанске државе на Балкану сада реалност која свакодневно утиче на изградњу нових друштвених опредељења.
Шмит је навео да ова диференцијација није само питање називања „Албанцима“ или „Косовцима“, већ је резултат веома различитих дешавања која су уследила након поделе албанских територија после 1918. Он је издвојио утицај Енверовог режима у Албанији, који је донео потпуну изолацију, екстремну национализацију свакодневног живота, и државне контроле, укључујући и разарање структуре државне безбедности, до деструкције друштвене безбедности.
"У Енверистичкој Албанији је нестала приватна својина, забрањено је слободно кретање, а вера је избрисана из јавног живота. У бившој Југославији Албанци су се кретали, имали приступ технологији, роби и контактима са светом. Ове разлике су снажно утицале на друштвену свест и културу Албанаца на обе стране", рекао је он.
Према његовим речима, управо због ових разлика данас постоји суштинска разлика у политичкој култури између Албаније и Косова – аспект који, према историчару, чини највећу разлику између две албанске државе.
Сурои је поставио питање да ли ће овај процес довести до формирања нових албанских идентитета у 21. веку, укључујући и дијаспору, као разноврсније и дисперзованије „албанске заједнице“, не само на Балкану, већ широм света.
Шмит: Реакција на историју показује ниво демократског развоја једног друштва
У отвореној дискусији између публициста Veton Surroi и професор историје југоисточне Европе на Универзитету у Бечу, Оливер Шмит, на подкасту ПИКЕ, обрађено је питање албанских историјских митова и потреба за њиховим критичким освртом.
Сурои је поставио питање да ли албанско друштво има капацитет да оспори и реинтерпретира митове изграђене у 20. веку, као што је лик Скендербега, илирско-албански континуитет или идеја трансцендирања религије у националној изградњи. Он је напоменуо да је сваки покушај ревизије ових митова изазвао велике емоције у јавном мњењу.
У одговору, Шмит је нагласио да начин на који друштво реагује на научне резултате одражава фазу његовог демократског развоја. Према његовим речима, у поређењу са почетком овог века, друштво на Косову иу Албанији је стабилније и има мање емотивних реакција на историјска питања, иако она и даље постоје, посебно у међуетничком контексту као што је Македонија.
Шмит је нагласио да су, за разлику од раније када је страх од стране манипулације био велики, данас косовска независност и национални идентитет више консолидовани. Он је додао да опада интересовање за историју, што указује на мирније и самопоузданије друштво.
Узимајући за пример фигуру Скендербега, Сурои је истакао потребу да се од романтичне интерпретације, где се Скендербег види као ујединитељ Албанаца и „Христов спортиста“, пређе на реалистичнији приступ. Шмит је објаснио да, иако је Скендербег имао намере да створи Краљевину Арберију уз подршку папе, политичка реалност тог времена била је много сложенија, са моћним регионалним лидерима који су се често противили његовој доминацији, као што је био случај са Леке Дукађинијем.
Шмит је, међутим, нагласио да је идеја о стварању јединствене државе постојала и да је Скендербег представљао ту политичку тежњу, иако није у потпуности реализована у пракси.
Шмит: Албанци се могу упоредити само са Баскијима у Шпанији
Оливер Шмит (Фото: КТВ)
Аустријски историчар Оливер Шмит рекао је да се Албанци могу поредити само са Баскијима у Шпанији по очувању свог идентитета кроз језик.
У разговору са публицистом Veton Surroi у подкасту ПИКЕ, професор историје југоисточне Европе на Универзитету у Бечу је истакао да су Албанци међу ретким народима у Европи који су језиком сачували свој идентитет,
„Чак и у империјалним околностима – у Риму, у Византији и посебно током османског периода – Албанци, или протоАлбанци, одржавају континуитет кроз језик“, рекао је Шмит.
Он је подвукао да недостатак писаних извора у антици не искључује чињеницу да је албански језик током векова играо кључну улогу у етничком и културном идентитету Албанаца.
С друге стране, Сурои је поставио питање да ли је овај културни континуитет касније претворен у политички наратив, где се етнички идентитет користи да подржи територијалне претензије. Он је поменуо идеју „етничке контракције” као елемента који се често појављује у албанском националном дискурсу, истичући да у многим случајевима историјске анализе још увек не говоре о формирању нације у савременом смислу те речи.
Шмит је додао да је и сама промена имена „Албанац“, које долази од значења „онај који говори јасно, разумљиво“, сведочи о значају који је језик имао у очувању свести о идентитету. Такође је истакао важност проучавања језика не само као средства комуникације, већ и као историјског извора за разумевање како се један народ доживљава у различитим политичким и културним контекстима.
Видео:
