Српски представници на Косову: Питања образовања и здравства биће разматрана у Бриселу

Представници општина са српском већином на Косову усвојили су саопштење којим одбацују и осуђују сваку акцију или интервенцију која би могла да угрози рад и пружање услуга у здравственим и образовним установама. Позвали су да се ова питања реше кроз дијалог за нормализацију односа, који посредује Европска унија.

У Северној Митровици је 12. фебруара, на позив српске листе, одржана заједничка седница општина са српском већином, којој су присуствовали и представници здравствених и образовних установа у подручјима насељеним Србима на Косову, које функционишу по српском систему.

„По нашој процени, сва отворена питања, укључујући и статус ових институција, треба решавати искључиво кроз дијалог између Београда и Приштине о оснивању Заједнице општина са већинском српском већином, и апсолутно се противимо насилним, једностраним акцијама, као и свакој другој акцији која би угрозила функционисање ова два сектора“, наводи се у саопштењу усвојеном на овом састанку.

У саопштењу се такође поздрављају напори земаља КВИНТ-а да пронађу „одрживо решење засновано на принципима правде“.

У саопштењу се такође наводи да „једностране акције против образовних и здравствених установа, предузете ван дијалога у Бриселу и Заједнице општина са српском већином“, као и спровођење Закона о странцима и Закона о возилима, „представљају административно етничко чишћење српског народа“.

Српска листа, главна српска странка на Косову која ужива подршку Београда, раније је саопштила да ће на састанку бити речи о политичкој и безбедносној ситуацији након објаве о потпуној примени закона о странцима и возилима.

Симић каже да Закон о странцима „угрожава српске студенте и запослене“

На почетку састанка, функционер српске листе и посланик у косовској скупштини Игор Симић рекао је да ће Закон о странцима угрозити студенте, запослене у српским институцијама, привреднике, расељене Србе који имају имовину на Косову, као и свештенство СПЦ, додајући да је о свему томе обавештена међународна заједница.

„Темељи нашег постојања су угрожени и морамо учинити све што је у нашој моћи да заштитимо наш народ. Режим у Приштини нас је једностраним акцијама током протеклих неколико година довео до ове ситуације, са циљем да онемогући опстанак српског народа“, рекао је он.

Симић је нагласио да Српска листа није учествовала ни у каквим преговорима, како је оптужују неки други политички субјекти.

Састанак је потом одржан иза затворених врата, а након састанка очекује се читање закључака.

Састанку се противи неколико странака

Грађанска иницијатива „Север за све“ Марка Јакшића, грађанска иницијатива „Корени“ Ивана Вучковића и Српски народни покрет Милије Бишевића, путем заједничког саопштења, поручили су да њихови скупштинари неће учествовати на „консултативној седници“ коју организује Српска листа.

У заједничком саопштењу се наводи да такви скупови не представљају праву борбу за интересе српског народа, већ „симулацију отпора и покушај да се прикрију године ћутања и политичке одговорности након што се то догодило“.

Ова три политичка субјекта су раније предложила усвајање декларације у вези са Законом о странцима и возилима, али је то Српска листа одбила.

„Стога постављамо питање које грађани имају право да чују: да ли су штетни процеси и закони, чије деструктивне последице следе, део споразума које је Српска листа раније прихватила и спровела, а које је на штету народа закључио и пристао њихов идеолошки и политички творац Александар Вучић?“, речено је у реаговању.

Раније је Странка „За слободу, правду и опстанак“ Ненада Рашића, који је и министар за заједнице и повратак у Влади Косова, позвала Српску листу да се изјасни и покаже шта је конкретно договорено у вези са интеграцијом образовних и здравствених институција на Косову које послују у српском систему, као и ко је и у чије име водио преговоре.

„Ако нема договора, онда је крајње неодговорно, чак и обмањујуће, представљати се као политички бранилац српског народа, док се не нуди конкретно решење“, наводи се у саопштењу, оцењујући да ћутање српске листе „није случајно“.

Раније је министар локалне самоуправе у Влади Косова, Елберт Краснићи, позвао градоначелнике општина са српском већином на састанак у петак, како би разговарали о интеграцији српских здравствених и образовних институција.

Десет општина са већинском српском већином на Косову – Северна Митровица, Лепосавић, Звечан, Зубин Поток, Грачаница, Штрпце, Клокот, Ранилуг, Партеш и Ново Брдо – воде градоначелници са српске листе, и тренутно није познато да ли ће се одазвати овом позиву.

Најава почетка интеграције образовних и здравствених установа поклапа се са почетком спровођења прве фазе пуне примене Закона о странцима, која ће трајати до 15. марта и предвиђа информативни период.

Потпуна примена овог закона могла би утицати на функционисање здравствених и образовних институција у Србији, јер они који не поседују косовска документа морају имати радну дозволу или лиценцу за рад, за шта се захтев подноси Агенцији за запошљавање Косова.

Такође, запослени и студенти Универзитета у Северној Митровици, који долазе из Србије или других земаља у региону, морали би да имају дозволу за привремени боравак и да испуњавају друге услове предвиђене законом, у зависности од сврхе њиховог боравка.

У пракси, добијање дозволе за рад или студирање може бити проблематично, јер Косово не признаје институције Србије, које сматра паралелним и незаконитим.

Канцеларија за Косово у Влади Србије такође је реаговала на ово питање, оцењујући да су српске образовне и здравствене институције „сама срж“ Заједнице општина са српском већином, коју су Косово и Србија договорили да формирају током преговора у Бриселу.

Стране су се договориле о Удружењу 2013. године, а оно се помиње и у Споразуму о путу ка нормализацији односа, који су Косово и Србија прихватили 2023. године. Према нацрту статута који је саставила Европска унија, Удружење би морало да регулише и питање прихода, односно финансирања из буџета Србије.