Орав: Споразум о Закону о странцима, инспирација за земље ЕУ како да поступају са захтевом Косова за чланство

Закон о странцима, пут Косова ка Европској унији, укидање казнених мера против Косова су неке од тема о којима је шеф канцеларије ЕУ на Косову, Аиво Орав, говорио током сусрета са новинарима. Говорећи о Закону, који је ступио на снагу ове недеље са олакшицама за Србе који живе на Косову, Орав је оценио да је његова примена инспирација за државе чланице како да се носе са питањем апликације Косова за чланство у ЕУ.

Почетак примене Закона о странцима сматра се инспирацијом за многе земље Европске уније (ЕУ) о томе како да се носе са питањем захтева Косова за чланство у блоку, рекао је шеф канцеларије ЕУ на Косову Аиво Орав.

Током састанка са новинарима неколико дана пре краја свог 19-месечног мандата, Орав је изразио наду да ће у овом процесу бити нове динамике.

„Захтев Косова за чланство у ЕУ није разматран у том процесу. Један од разлога је био тај што, с једне стране, ако постоје казнене мере против Косова, с друге стране, тешко је државама чланицама ЕУ да започну процес у вези са нечим. Не могу овде да говорим у име свих држава чланица, али сада овај споразум од 14. марта даје инспирацију многим државама чланицама како да се позабаве овим питањем у блиској будућности“, рекао је амбасадор Орав.

Прошле недеље, премијер Аљбин Курти је пристао на низ олакшица током примене Закона о странцима, за Србе из Србије или оне са Косова који немају државна лична документа.

Упркос олакшицама постигнутим у споразуму између премијера Куртија и специјалног изасланика ЕУ за дијалог, Петера Соренсена, амбасадор ЕУ је рекао да „спровођење овог закона није нешто што се може догодити преко ноћи“.

Према речима естонског дипломате, одлука о издавању привремених дозвола за боравак људима који раде у образовним и здравственим установама на северу довела је до достављања спискова тих људи.

„Ове листе нису биле спремне за давање раније. Сада чак и становништво на северу види да је могуће кренути напред и решити проблеме, нема проблема“, рекао је амбасадор ЕУ.

Интеграција ове две институције у косовске, према Оравију, требало би да буде омогућена акцијама предузетим након консултација између премијера Куртија, изасланика Соренсена и српске заједнице, без изазивања поремећаја или прекида у пружању услуга.

Поред утицаја на Србе на северу, амбасадор Орав је такође описао Закон о странцима као пример како напредовати у дијалогу и нормализацији односа између Косова и Србије.

Закон о странцима почео је да се примењује 15. марта, али уз извесне олакшице, након захтева ЕУ, који је пренет преко изасланика Соренсена.

Косово је пристало да изда боравишне дозволе на 12 месеци српским студентима који немају косовска документа и да прихвати идентификациона документа издата од стране илегалних структура, чак и на три месеца.

Пут ка ЕУ

Орави је изјавио да Косово и Србија могу заједно да иду ка Европи, али да је дијалог кључна реч у овом случају.

Према његовим речима, рат у Украјини је пружио нови замах за проширење ЕУ и да је тај замах пружио прилику за напредак у свим земљама Западног Балкана.

„Ово је прилика и за Косово и за Србију“, додао је Орав, поменувши и дијалог. „Мислим да је веома важан део интеграције Косова у Европску унију дијалог и побољшање односа са Србијом. Нормализација између земаља је веома неопходна.“

Амбасадор Орав је даље рекао да понекад „међународна заједница није била јединствена, била је подељена у давању савета“, али да је, према његовим речима, ова заједница јасно изразила шта жели, а шта не жели још од првих година независности Косова.

Током сусрета са новинарима, Орав је поменуо и посету високе представнице Европске уније за спољне послове и безбедносну политику Каје Калас Косову прошле године, где је, према његовим речима, након ове посете ЕУ полако успела да поврати поверење Косова.

„Веома сам срећан што смо после ове посете полако успели да повратимо поверење. Потпуно разумем да у једном тренутку није било поверења у ЕУ, али данас могу да кажем да се то поверење вратило, од Владе, од политичара, али и од српске заједнице, поверење у нас и то значи да је могуће градити мостове“, рекао је Орав.

Уклањање мера

На крају мандата, шеф канцеларије ЕУ је говорио и о мерама против Косова, које су ове недеље потпуно укинуте.

„Мере су иза нас и сада морамо да кренемо напред“, изјавио је Орав, коментаришући потпуно укидање мера уведених Косову у јуну 2023. године.

Нагласио је да је њихово уклањање захтевало време јер је морао бити постигнут консензус међу свим државама чланицама ЕУ.

„Проблем је био што смо морали да имамо консензус свих земаља чланица, а то је потрајало. Дакле, истина је да нема мера против других земаља, али као амбасадор на Косову, није мој посао да коментаришем шта се дешава у суседним земљама, али ценим оно што Косово ради у области спољне политике“, рекао је он.

Орав је, дакле, рекао да је до укидања мера дошло након што су решени проблеми у северним општинама у којима углавном живе Срби.

„Када су мере примењене на Косово, постојали су јасни разлози зашто је то урађено. Ти проблеми који су тада постојали сада су нестали након локалних избора где је власт пренета на уредан начин, где су градоначелници у северним општинама Косова преузели своје дужности без икаквих проблема, где је полиција уклоњена из општинских зграда. То је био разлог зашто смо могли да кренемо напред“, изјавио је амбасадор ЕУ.

А на питање зашто ЕУ није увела казнене мере Србији, амбасадор Орав је рекао да не може да коментарише тако нешто.

Такође је изразио спремност ЕУ да се што пре укључи у нове програме и пројекте са Косовом. Али, према његовим речима, да би до таквих ангажмана дошло, мора постојати разјашњење шта се дешава са питањем председника.

Орав је изјавио да ЕУ не може да говори Косову кога да изабере за председника.

„Избор председника је ваш избор, наравно, ваших парламентараца који, према Уставу, морају да гласају, предложе кандидате. Ако нико не предложи кандидата, за нас као међународне посматраче не знам шта да кажем. Не знам каква су очекивања од нас у овом случају, али мислим да је Косово прилично зрело. Немамо приступ да вам кажемо како да изаберете председника или кога да изаберете“, додао је.

Орав је рекао да ће, шта год да Уставни суд одлучи у вези са случајем председника, али и о другим питањима, Европска унија бити задовољна том одлуком.

Према његовим речима, до сада су тестиране границе Устава.

Амбасадор Орав је преузео дужност шефа Канцеларије ЕУ на Косову 1. септембра 2024. године и сада одлази.