Српски верски објекти на листи угрожених, Влада Косова ћути

Политичка ситуација и недефинисање правног статуса су међу разлозима због којих Агенција Уједињених нација за образовање, науку и културу - Унеско, наставља да српске манастире држи на листи угрожених објеката на Косову. Док је Србија успела да одложи овај статус цркава чак и на последњем састанку ресорног међувладиног комитета у Унеску, Влада Косова није показала да ли постоји опредељење да промени реалност у организацији у којој тежи чланству.

Српски манастири на Косову и даље остају на листи угрожених објеката, на основу најновијих докумената који се обрађују у Агенцији Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСЦО). То је потврђено и на 46. састанку Комитета за светску баштину, који од 21. до 31. јула ради у Њу Делхију у Индији. 
На основу објављених докумената, поред захтева за конзервацију, као оправдање за опасност која прети српским споменицима помиње се и политичка ситуација на Косову. 

„Претње због којих је имовина уписана на Листу угрожене светске баштине су: Недостатак правног статуса добра; Недостатак законске заштите у тампон зонама; Недостатак имплементације Плана управљања и активног управљања; Потешкоће у надгледању имовине због политичке нестабилности, постконфликтне ситуације (посете под пратњом Косовских снага/Мисије привремене администрације Уједињених нација на Косову (КФОР/УНМИК) и недостатак страже и обезбеђења); Незадовољавајуће стање очуваности и одржавања имовине“, пише он у документу под насловом: „Конвенција о заштити светског културног и природног наслеђа“ Међувладине комисије. 

Даље се наводе околности које се сматрају повољним за скидање предмета са листе опасности. 

„Жељено стање конзервације за уклањање добра са Листе угрожене светске баштине: пуна и трајна заштита добра у безбедном и стабилном политичком окружењу; Договорени средњорочни план за рестаурацију мурала (укључујући превентивну конзервацију и санацију добра; Спровођење Плана управљања и потпуно успостављање тампон зона и граница укључујући њихову правну заштиту), наводи се у документу. 

Према овом одбору, 2023. године стање очуваности три од четири компоненте Манастира Дечане, Пећке Патријаршије и Манастира Грачаница остало је непромењено и њихова обележја су сачувана. 

„Међутим, стање очуваности четврте компоненте, цркве Пресвете Богородице Љевишке (Свете Петке) у Призрену, угрожено је због све нестабилније политичке и безбедносне ситуације. Имовином управља Српска православна црква, која у сарадњи са Министарством културе и Канцеларијом за Косово и Метохију Републике Србије спроводи своје управљање, план истраживачких, конзерваторских и других сличних радова према одобреним годишњи програм пише у документу Комитета. 

Када је реч о манастиру Дечани, не помиње се одлука Владе Косова којом се признаје право својине на 25 хектара, према одлуци Уставног суда Косова. 

„Улаз у Битољ је обезбеђен барикадама Косовских снага (КФОР). Упркос Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, пријављено је да је имовина манастира Дечане предмет систематског скрнављења и незаконите конфискације. Општина манастира Дечане није у могућности да ужива у власништву 24 хектара, упркос одлуци највишег законског органа...”. 

„Средњовековни српски споменици на Косову“ уврштени су на Унескову листу Светске баштине у опасности 2006. године на иницијативу Србије. Укључује Манастир Дечане, Грачаницу, Пећку Патријаршију и Левишку цркву (Света Петка). 

Косово није члан Унеска. У актуелној влади нису наговестили шта су предузели као држава нечланица с обзиром на промену ситуације. 

Упркос бројним обећањима, извршна власт такође није назначила када планира да поднесе захтев за чланство у Унеску. 

Неуспех уласка у Унеско 2015. назван је највећим дипломатским неуспехом. У свету се велика група пријатељских земаља Косова ангажовала у кампањи лобирања, због чега је Министарство спољних послова сматрало чланство у Унеску готово готовом. Лидери лобистичког особља ангажованог у процесу чак су се шалили са онима који сумњају у њихове способности да неће моћи да учине Косово чланом Унеска. Али на крају, за три гласа, Косово није достигло потребне две трећине. Против Косова је у Унеску гласало 50 земаља, док је 29 било уздржано, укључујући и земље које су признале државу Косово, попут Пољске и Јапана.  

За време владе бившег премијера Рамуша Харадинаја, 2019. године, поновно аплицирање Унеску поново је било на дневном реду. Међутим, касније је одустао као што је раније одустао од пријаве за чланство у ИНТЕРПОЛ-у. Повлачење је било оправдано неповољним околностима за Косово.