-
Од:
Маригона Брахими
- 22. јул 2023. 21:30
- Учешће у:
Ветерани Ослободилачке војске Косова не одустају од организовања протеста, упркос томе што је Закон о минималној заради већ оспорен у Уставном суду и без одлуке суда неће бити уредбе. Представници Борачке организације поручили су да неће дозволити одржавање сједница нити рад владиних званичника. Чак су позвали на више "дивљих" протеста како би постигли своје циљеве
Председниково обећање да неће донети Закон о минималној плати није убедило ветеране Ослободилачке војске Косова да одустану од протестних акција. Протест од 26. јула и блокада пленарних седница и даље су опције за реаговање бораца, упркос томе што је закон којим су ослобођени повећања минималне пензије завршио у Уставном суду. Газменд Сила, шеф ОВЛ ОВК у Пећи, истиче да ће наставити са својим противљењем како би показали да не дозвољавају да им се наруши достојанство.
„Организација ратних ветерана донела је одлуку да се противи одржавању сваке седнице коју сазива Скупштина Косова. Став председника да не доноси закон до одлуке Уставног суда не слаби нашу позицију. Бићемо стоични у нашим ставовима према остваривању наших права“, рекао је Сила.
Неопходним протесте види и Емин Лати, шеф ОВЛ ОВК у Србици, који каже да ће за наредне кораке лидери ОВЛ и других организација произашлих из рата одржати састанак у понедељак.
„Идемо и легалним путевима у смислу закона и вредности рата, али протести су неизбежни јер су нас много пута лагали. У понедељак морамо да седнемо и разговарамо и видимо шта ћемо даље. Тренутно се говори да ћемо 26. јула одржати протест да блокирамо седнице“, рекао је Лати.
Премијер Аљбин Курти рекао је у петак да се питање ветерана може решити само дијалогом. Али у ОВЛ ОВК кажу да од јуна прошле године никада нису позвани на састанак од стране премијера, иако кажу да су спремни на то.
такође
ОВЛ ОВК: Повећања се не врше без одобреног буџета, Курти је намерно превиђао ветеране
„Нисмо имали никакву комуникацију са Владом Куртија, односно премијером Куртијем, од јуна прошле године. Ова влада, откако је ступила на дужност, противна је свим вредностима ОВК“, рекао је Сила.
У међувремену, Лати је изразио да би будући протести требало да буду радикалнији, јер они који су до сада одржани, према његовим речима, нису узети у обзир.
„Мислим да није сасвим разумно да имамо миран протест, јер су нас јако згазили и остаје нам последњи воз да одлучујемо о нашим вредностима. Остао нам је последњи воз и треба нам мало да упалимо моторе и можда да направимо још дивљи протест, да не пуштамо посланике да уђу, да гувернере не уђу у своје канцеларије“, нагласио је он.
Поводом изјава премијера Куртија да би требало да дође до чистке борачких спискова, Лати је одговорио да, ако постоји интерес, то може урадити у сарадњи са ратним командантима.
„Треба да позове команданте области, бригада, батаљона да седну и разговарају и ставе ствари у перспективу. Он има ту могућност, има прилику и парламент. Сада да видимо како се ситуација понаша. Али ми заустављамо протесте, не“, додао је он.
Противљење ветерана протестима почело је након усвајања у другом читању Закона о минималној заради и након објављивања више аудио снимака, на којима се чује шефица посланичке групе Самоопредељење Мимоза Кусари-Лила како разговара са представницима Српске листе и признаје да је у једном случају комуницирала и са Оливером, осумњиченим за Милана Радоја, као учесника. овић.
такође
Ветерани обустављају примедбе на Закон о минималној заради, чекају Устав
ААК је у петак, недељу дана након усвајања у Скупштини, упутила Уставном суду Закон о минималној заради. После ове акције Председништва, изјаснили су се да неће бити уредбе закона до одлуке Уставног суда. Његов недекрет био је захтев ветерана на последњем протесту, у суботу, 15. јула.
Већ дуги низ година минимална зарада је одређена на граници од 130, односно 170 евра. Ратни ветерани ОВК такође су плаћени на овом нивоу. Али, због сумњи да је њихов број изборно порастао - са негде око 13 хиљада на близу 60 хиљада, води се истрага да се утврди ко су "лажни ветерани" и по чијем налогу су листе надуване. Највећи број се повећао у Дукађину - са скоро 1.500 који су били у већини званичних регистара, на скоро 12 који су тренутно корисници пензије.
