Стручњаци за образовање сматрају да је квалитет образовања подбацио. Према њиховим речима, институције су заборавиле своју мисију да обезбеде образовање. Процењују да је потребно реструктурирање целог процеса обезбеђења квалитета у школи.
Бивши заменик министра образовања, Џавит Реџај, поменуо је за КосоваПресс неке од проблема који утичу на квалитет образовања.
Према његовим речима, нема довољно финансијских средстава за квалитетну организацију наставе, али истовремено постоји и погрешно структурисање начина улагања средстава у образовање.
„Људски фактор је фактор број један за квалитет образовања на Косову, мислим на све нивое без изузетка, укључујући наставнике, али и креаторе политике. Људи и институције заборавили су своју мисију да дају образовање, квалитет који се изражава кроз развој деце, продуктивних и корисних људи за себе, своје породице и друштво. Ово смо заборавили. Идемо на посао да бисмо отишли, радили и постоји потпуна неповезаност између правила, политике, других смерница и стварности онога што се дешава у школи. Постоје још два проблема, Косово је сиромашна земља, нема довољно финансијских средстава за квалитетну организацију образовања, али у исто време постоји и погрешно структурирање ресурса, начин улагања средстава у образовање, пре свега све зато што преко 80 процената иде само на плате, а образовање није само слање људи у разред или школу, давање плата, већ се о образовању мора нешто мислити. Овај фокус на плате је значио да наставници и школе нису адекватно подржани како би искуства деце у учионици била богатија, различитим технологијама које ће дати смисао учењу“, рекао је Реџај.
Реџај је рекао да буџет за образовање треба да иде на права места, а не како је био раније. Према његовим речима, потребно је право реструктурирање.
„Не градите школе, већ обогатите учионице унутра и подржите наставнике. И немојте ангажовати више наставника, већ користите оне који су унутра да додате образовним услугама. Чак ни наставници немају никакву другу обавезу која би била ван наставе, на пример, каријерно саветовање, психолошке услуге, емоционално-психолошка подршка, активности у зависности од талената, то би обогатило искуства учења у школи. Зато сматрам да је потребно право реструктурирање, не само за очи, да се понуди не само наставна, већ и емотивна подршка ученику, подршка против малтретирања и остало све док је школи потребно. Ако је буџет за образовање повећан, требало би да иде на права места, а не као раније, осим у случајевима нужде, у нове школе и запошљавање наставника, нових службеника у просвети, јер штетимо деца“, додао је Реџај.
Према речима извршног директора Института ЕдГуард, Ринора Кехаје, недостатак квалитета образовања је недостатак одговорности и одговорности.
Кехаја је затражио од Министарства образовања да реструктурира цео процес осигурања квалитета у школи.
„Недостатак квалитета има један инпут а то је недостатак одговорности и одговорности, не недостаје нам докумената, закона и стратегије, али нам недостаје одговорност за промашаје, недостаје нам одговорност за импровизације и системе. Све ово нам се враћа као дугорочна штета за развој ученика, одговорност је према истом. Било би добро да имамо све већи број инспектора, али пре свега морамо да реструктурирамо цео процес обезбеђења квалитета унутар школе, односно велику независност школе. Да би ово осигурање квалитета у нашим школама било загарантовано, императив је да имамо побољшање квалитета у образовању и учионици. Дакле, свака реформа која нам дође по питању квалитета мора директно да утиче на ученика у учионици, уз реформе које нам гарантују квалитетнију наставу“, рекао је Ћехаја./КСП
