Министарство просвете заглавило, општине улажу у дигиталне платформе

Општине имају за циљ да развију дигиталне платформе за образовање, али недостатак јединственог приступа са централног нивоа је створио фрагментацију и превелике трошкове. У међувремену, школе се и даље суочавају са недостатком технолошке опреме и ограниченим приступом интернету, што доводи у питање ефикасност ових платформи.

Општина Пећ је отворила тендер од 120 хиљада евра за развој дигиталне платформе за развој онлајн учења.

Овај програм ће, према речима директора образовања Насера ​​Геге, помоћи ученицима да прегледају наставне јединице и провере своје знање кроз квизове.

Он признаје да ће недостатак технолошке опреме у школама отежати његову имплементацију.

Али он се нада да ће наћи решење негде другде.

„И наставници и ученици имају приступ паметним телефонима, то није проблем. „Али да бих био боље опремљен, потребно је време, јер тренутно немам буџет“, рекао је Гега.

Општине Приштина и Призрен такође имају за циљ да развију различите дигиталне платформе за процес учења.

У отвореном тендеру од 140 хиљада евра Општине Приштина није прецизирана врста програма.

А у тендеру општине Призрен стоји да ће они израдити програм управљања образовним установама.

„Платформа о којој је реч неће само олакшати рад наставника, већ ће позитивно утицати на повећање квалитета образовања. „Преко ове платформе, наставници ће моћи да уносе све потребне податке, од снимања часа, представљања наставних јединица, њихове евиденције и евиденције ученика, до процеса оцењивања рада ученика“, наводи се у тендеру Општине Призрен.

Дигитализација је један од главних циљева Стратегије образовања 2022-2026.

Стратегијом је предвиђен развој обједињујуће дигиталне платформе.

Према локалном нивоу, развој свеобухватне платформе на централном нивоу би уштедио државни буџет.

"Посебно министарство има капацитет да доноси овакве програме. Ако би се апликације директно бавило министарством, било би много боље него ми као општина, јер би се тада направила заједничка апликација и облици комуникације би били адекватнији", рекао је директор образовања у Пећи Гега.

У Министарству просвете нису навели да ли се ради у овом правцу.

У ери „технолошке експлозије“ на Косову, процењује се да 15 одсто јавних образовних институција није повезано на интернет.